Aleksić: Režim pokušava da spasi sam sebe u slučaju “Jovanjica”

Zamenik predsednika Narodne stranke Miroslav Aleksić prvi je obelodanio, još kao narodni poslanik, ovaj slučaj koji je na kraju postao i deo izveštaja evropskih institucija. Aleksić, koji aferu Jovanjica vidi kao „Ahilovu petu“ režima, smatra da su nagoveštaji legalizacije marihuane zapravo „pokušaj skidanja odgovornosti, pre svega sa političkog vrha“. U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ Aleksić napominje da je režim od početka pokušavao da „sve što se dešavalo na plantaži Jovanjica zataška“.

„Bio je pritisak na medije, pa strahovit pritisak na policiju i ljude koji su otkrili sve to, i na kraju kroz sam sudski postupak vrši se pritisak, jer su SNS i vlast direktno uključeni kroz advokata Vladimira Đukanovića, koji je u međuvremenu, kao visoki funkcioner SNS-a, postao predsednik odbora za pravosuđe Narodne skupštine Republike Srbije i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva. Dakle, od samog početka očigledno je da režim pokušava da spasava sam sebe.“

INTERVJU SA MIROSLAVOM ALEKSIĆEM  MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

Ali sada imamo tu novu dimenziju, naročito posle objave u NIN-u da je prvooptuženi u fioci imao pripremljen elaborat za Ministarstvo zdravlja.

Da, da, kako je proces krenuo da teče, prva optužnica je obuhvatila Predraga Koluviju i one koji su direktno uključeni u proizvodnju. Posle pritiska javnosti, nas političara koji smo govorili o tome putem medija, pali su i pripadnici BIA, VOA, i sada kada ide i ta druga optužnica, za koju treba uskoro da otpočne suđenje, vlast se dosetila da nađe način kako da ne dođe do optužnice broj tri koja treba da obuhvati političke nalogodavce proizvodnje marihuane. Dakle, ljude koji su u vrhu države.

Ali to je preporuka UN, i time se kod nas zbog ovog slučaja nekako stvara nezamisliva dilema – da li poštovati preporuku UN i Svetske zdravstvene organizacije i pomoći bolesnima, ili ovo drugo?

Ja mislim da se režim ovog trenutka dosetio da iskoristi odluku UN, odnosno Svetske zdravstvene organizacije, da se marihuana iz jedne grupe narkotika prebaci u drugu. Šta to zapravo znači, zašto kažem da su se dosetili? Pa, ako pogledate izveštaj organizacije „Platforma”, koja zapravo prati mehanizme i izvršavanje preporuka država članica prema onome što UN predlaže, videćete da je Republika Srbija od 175 preporuka UN-a za posmatrani period 2018-2020. godine delimično ispunila samo tri, a sada bi brže-bolje da prihvati ovu. Razlog je u Krivičnom zakonu, u kome je u članu 5 predviđeno opšte pravilo – da se na učinioca primenjuje samo zakon koji važi u vreme izvršenja krivičnog dela, ali uz jedan izuzetak koji je bliže određen u stavu 2, koji kaže: „Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primenjivaće se zakon koji je blaži za učinioca.“ Sada imate sa jedne strane tu kriminalnu grupu kojoj se sudi za proizvodnju marihuane i kojoj će ići na ruku skidanje marihuane ili kanabisa sa liste narkotika, a sa druge strane imate građane Srbije koji bi – jedan broj njih bi zapravo želeo da se legalizuje marihuana u medicinske svrhe, zato što kažu da postoje neka njena lekovita svojstva.

I tu imamo i različite izjave predstavnika vlasti. Ministar zdravlja je govorio u prilog tome, a predsednik Vučić je u intervjuu „Blicu” rekao da dekriminalizacije neće biti i da će „još žešće udariti“.

Ja moram da vam kažem da ne verujem ništa Aleksandru Vučiću, i ja mislim da nijedan građanin Srbije njemu više ne treba da veruje. Čoveku, koji je predsednik države i koji samo kada pogreši kaže istinu, ne možete verovati ni za ovo. Aleksandar Vučić je isto tako rekao da se nikada neće kandidovati za predsednika Srbije, da nikada neće dozvoliti da se smanje penzije, pa se dogodilo suprotno. Sve što radi je deo njegove predstave, u kojoj će posle određenog vremena reći kako su ga stručnjaci ubedili da bi ipak trebalo legalizovati u zdravstvene svrhe. On se jednostavno igra sa ovom državom. Sa druge strane, kada bismo imali institucije u državi Srbiji, znalo bi se šta je čija nadležnost i kada postoji odgovornost za određene. Ovako, on se meša u sve zato što diktatorski vlada.

Imam lično pitanje. Da se lično nalazite pred tim izborom, da li biste kaznili najvišim kaznama odgovorne za proizvodnju marihuane, ili biste išli drugim putem – da je važnije legalizovati marihuanu i pomoći bolesnima?

Odgovoriću vam potpuno jasno – kada bi trebalo da ja donosim odluku, sasvim sigurno, dok se ne završi postupak protiv organizovane kriminalne grupe koja je proizvodila marihuanu na Jovanjici, ne bih menjao zakon, jer postoje na hiljade ljudi osuđenih po važećim zakonima za dva ili tri džointa, kojima je neko našao jednu biljku u bašti. Razorene su porodice, ljudi su ostajali bez posla, napravljen im je pakao od života. Sada, kada je u pitanju ovako organizovani kriminalni klan, koji je sve to radio uz podršku države, treba ovo završiti. Uostalom, to je moglo da se uradi mnogo ranije. Zašto baš sada? Zašto se to nije uradilo pre dve, tri ili pet godina, nego se vlast sad dosetila? Imate države regiona koje su to već uradile, poput Makedonije, Slovenije… Njih navodim zato što Predrag Koluvija i u jednoj i u drugoj ima firme, čak se govori da je on direktno lobirao i imao iste elaborate i tamo, kao što je pripremio i ovaj za našeg ministra zdravlja. To isto je već uradio u Makedoniji. Ali imate države poput Francuske, Poljske, Norveške i druge, u kojima se uopšte ne razmatra ikakva mogućnost da se legalizuje marihuana, odnosno da se skine sa liste psihoaktivnih supstanci.

Kada govorite o slučaju Jovanjica, izrazili ste očekivanje da se jednog dana otvori i „Jovanjica 3“, u kojoj bi odgovarali oni na političkim funkcijama, dakle nalogodavci. Na drugoj strani, i vi lično i vaša stranka i druge partije i nevladine organizacije i eksperti smatraju da je pravosuđe zarobljeno i da je pod uticajem izvršne vlasti. Na osnovu čega onda imate bilo kakvo očekivanje da bi to pravosuđe sudilo onima koji njime „upravljaju“?

To deluje kontradiktorno zato što mi živimo u razorenoj državi, ali u svakoj sferi imate časne ljude, imate profesionalce, i kada je u pitanju policija i kada je u pitanju tužilaštvo i sudstvo,  da i ne nabrajam druge. Svuda postoji, verujem, više onih ljudi koji žele časno i profesionalno da obavljaju svoj posao nego onih koji su pod direktnim uticajem političkih struktura vlasti, koje danas koriste državni aparat kao svoj servis, koje zloupotrebljavaju i tužilaštvo, policiju i sudstvo jer su najmoćnije i pokušavaju da se zapravo ne sudi po pravu i pravdi, nego po onome što je interes onih koji upravljaju Srbijom. Zato kažem da postoje neki ljudi koji, prošlost je pokazala, nisu podložni kontroli. Ako govorimo o ovom konkretnom slučaju, mislim i na policajce, inspektora Milenkovića i druge koji su, može se reći, na svoju ruku, bez da su im nadležni dozvolili, krenuli u ovaj slučaj, pa imate tužilaštvo koje je napravilo dve ozbiljne optužnice, a verujem da se priprema i treća, pa imate sada sudski postupak. Želim da verujem da u tom veću sudija koje vodi postupak pred Specijalnim sudom sede i ozbiljni ljudi, koji neće dozvoliti da se igraju svojim karijerama i da na njih padaju mrlje, zato što će ova vlast pasti – danas, za godinu ili za dve, ona će pasti. Ovaj slučaj se mora otkriti, mora se doći do političkih nalogodavaca, mora se utvrditi ko je opstruisao, ko je profesionalno radio posao a ko nije, dakle kad-tad će se saznati puna istina. Ja ne verujem da će se za vreme ove vlasti baš saznati puna, ali verujem da će i ona uskoro pasti.

U kontekstu ovoga što pričamo o navodnoj mogućoj legalizaciji prema preporuci SZO, da li može da se dogodi da ova afera, umesto da bude „Ahilova peta“ režima, kako ste to nedavno rekli, postane zapravo njihov adut?

Oni bi to želeli da postane adut, da ispadne da su oni bili vidoviti i da su prepoznali potrebe i da će se legalizovati marihuana, međutim ja i dalje ostajem čvrsto pri stavu da je slučaj Jovanjica „Ahilova peta“ režima. Oni vrlo dobro znaju u šta su umešani, vrlo se dobro znaju uloge svih njih, zna se ko je sa Koluvijom odlazio na Hilandar, obilazio ga i vraćao se, oni sve o čemu ja govorim znaju. Moj problem je što ja ne mogu to, kao običan opozicioni političar, sada da dokažem. Ja nisam ni tužilac ni policajac, ja imam samo informacije, ali jednoga dana će nadležni organi to utvrditi. Oni sada pokušavaju da sakriju svaki trag koji ih vezuje za ovaj slučaj, ali s obzirom na činjenicu da je i Evropska unija u svoj izveštaj stavila Jovanjicu kao slučaj koji se mora rešiti, kao i da je veliko interesovanje javnosti, siguran sam da će ova vlast, kada bude padala, pasti upravo na Jovanjici, kada se budu razotkrile veze onih koji sede u vrhu države i proizvodnje na imanju.

Ne verujete da će se to razotkrivanje desiti tokom vladavine ove vlasti, uprkos sudskim postupcima koji su počeli?

Da.

Tu dolazimo do pojma revanšizma, koji vaša stranka u poslednje vreme pominje kao model za pravdu i institucionalno rešavanje kriminala. Zašto ste izabrali termin „revanšizam” da biste poručili za šta se zalažete, imajući u vidu da taj pojam nikako ne upućuje na sistem, pravosuđe, institucije ili na pravdu?

Termin „revanšizam” može da se tumači na različite načine. Tragali smo za jednom rečju koja može da objedini sve što nije urađeno od 2000. pa nadalje, a posebno u poslednjih deset godina, u korist obespravljenih građana Srbije, uništenih života, razorene države koja se rasprodaje od strane ovog režima. Ta reč sadrži lustraciju, odgovornost svih i na svim mestima u državi Srbiji, počev od onih koji su obavljali neke funkcije u vladi, ministarstvima, javnim preduzećima, pa sve do medija koji su apsolutno bili deo ove vladajuće hobotnice koja razara Srbiju. Svako mora da odgovara u skladu sa zakonom. Možda nekog revanšizam asocira na osvetu, ali neće biti osvete, već će da odgovaraju svi oni, u skladu sa zakonskim regulativama, za sva nedela koja su počinili, ali bukvalno sva. Srbija se mora očistiti do temelja.

Godine 2012. sve opozicione stranke su videle kao revanšizam nove vlasti hapšenje više od 100 članova Demokratske stranke, koje se obavljalo kroz sistem – dakle, nisu hapšeni neformalno, već je neka policija to činila, i neko pravosuđe se bavilo tim, pa na kraju ne znamo šta se dešavalo u tim postupcima i da li ih je i bilo.

Diskutabilno je da li je sve to imalo pravnu potku. Ti ljudi su mahom oslobođeni, ako se ne varam. Oslobođeni su ostali van sistema, a oni koji su bili u prekršaju – njih je sve prihvatio ovaj režim i SNS. Svi oni koji su se na bilo koji način od 2000. do 2012. godine ogrešili o državu Srbiju i njen narod, oni se i sada nalaze pod skutima SNS – i Siniša Mali, i Goran Vesić, i da ne nabrajam sve njih svuda po Srbiji, koji su iz raznih opcija, od DS, DSS, do G17, otišli u SNS. To je njima bila zaštita. Nije tu sproveden revanšizam, nego je to bila njihova politička propaganda i predstava, da pokažu kako će zapravo da se razračunaju sa korupcijom i kriminalom, a radili su potpuno suprotno, razvijajući kriminal i korupciju do neslućenih razmera. Proces lustracije, utvrđivanja odgovornosti, mora da radi nezavisno pravosuđe, nezavisni tužilac, nezavisno sudstvo. Mi moramo stvoriti uslove da institucije rade svoj posao, a ne da to rade političari ili lideri. Kada se to bude stvorilo, onda će svi odgovarati, odgovaraće i predsednik države i ministar, kao što će odgovarati i bilo koji običan građanin u ovoj zemlji. To mi iz Narodne stranke želimo da napravimo. To nije populizam, jer cena tog zalaganja može da bude i da nikada ne dođemo na vlast, ili ako dođemo da ne ostanemo dugo. Naprosto, mora se izgraditi sistem, jer ako ne napravimo sistem gde će svi biti jednaki, Srbija za pedeset godina neće više postojati kao zemlja.

U intervjuu dnevnom listu „Danas“ gospodin Jeremić je kao primere lustracije navodio vlasnike komercijalnih televizija koje su u funkciji aktuelnog režima, potom neke analitičare, urednike tabloida… Posle promena 2000. gledali smo kako oni koji su podržavali Miloševićev režim nastavljaju da rade, podržavajući novi. I to nije samo bio slučaj sa „Pinkom“.

„Pink“ i „Happy” krše svakoga dana sve medijske regulative i zakone, ali svakoga dana. Jedino što je ispravno je da te dve televizije odmah izgube nacionalne frekvencije koje su im kao javno dobro date na korišćenje. Oni ne mogu da budu vlasnici nacionalnih frekvencija, sa ovakvom programskom šemom i načinom na koji manipulišu javnošću Srbije. Trebalo bi ući u sve institucionalne, inspekcijske procedure i provere da se vidi šta oni rade, ko njih finansira, kako dobijaju novac, kako je moguće da rade ovo što rade, koji su to državni fondovi koji završavaju kod njih, i ne samo kod njih nego i u štampanim medijima, i zapravo služe za manipulaciju građanima Srbije, širenje laži, targetiranje ljudi, uništavanje života, uništavanje porodica.

U tom kontekstu, zašto mislite da sada postoji razlika u odnosu na pre dvadeset godina, pa će etika da prevlada u odnosu na utilitarizam?

Ja duboko verujem da će prvi signali vezani za pad Vučićeve vlasti da se pojave na „Pinku”, i to me neće iznenaditi. Mitrović je to već jednom uradio, kada je iz pozicije podržavanja DS prešao da podržava SNS. Verujem da će on biti prvi čovek koji će krenuti da govori loše o vladajućem režimu, jer ima i vrlo istančan njuh za to kada treba preći na drugu stranu, i želeće da se spasi. Ne mogu da tvrdim za druge stranke, za druge aktere iz opozicije – možda bi nekima prijalo da se dogovore poslovno sa Željkom Mitrovićem, ali vam garantujem za Narodnu stranku, u kojoj sam ja zamenik predsednika stranke, da neće biti apsolutno nikakvih mogućnosti za ikakav dogovor. Moramo podvući crtu i ne smemo praviti trule kompromise, čak i da sa njima dobijemo više glasača ili bolji politički rejting. To odgovorni ljudi ne smeju dozvoliti, posle ovoga što se dešava u Srbiji, svih ovih deset i više godina unazad.

Dijalog vlasti i opozicije se sada vodi na dva koloseka. U jedan je uključen predsednik Srbije. I videla sam da predsednik vaše stranke zamera učesnicima što nisu reagovali na reči Aleksandra Vučića koji je, prema navodima iz medija, rekao da ne može da utiče na komercijalne televizije, a ni na RTS. Zašto lideri bojkot opozicije nisu iznenadili Vučića prisustvom, pa da mu saspu u lice sve što misle da su ovi koji su bili tamo propustili da kažu?

Bio je Boško Obradović, koji je jedan od lidera koji su bojkotovali izbore, pa se pokazalo da nije ništa uradio. Zapravo, kada odete na jednu takvu Vučićevu predstavu, morate biti spremni da ćete biti izigrani! On ne želi da se suštinski bilo šta promeni u smislu izbornih uslova, medijskih sloboda, pritiska na birače. On to ne želi. Njemu je ovo sada idealno, kako bi mogao da nastavi da vlada i radi sve ovo što radi.

Šta mu je idealno?

Idealno mu je da bude diktator. Da bude totalitarni vladar koji nema opoziciju u državi Srbiji, koji kontroliše sve medije, koji ima sistem kako zastrašiti birače kroz ugovore o delu itd, kako kupovati glasove.

Ali nedavno ste rekli da će Vučić pod pritiskom međunarodne zajednice morati da napravi dogovor oko fer izbornih uslova. Sada kažete da neće. Uostalom, otvaranjem drugog koloseka pregovora sa strankama koje ne žele EU posrednike na neki način uspeva da preigra sam proces?

Upravo zbog toga što njemu to odgovara, kao što sam rekao, da se ništa ne promeni, da preigra proces, tu se slažem potpuno sa vama, ali šta sam zapravo hteo reći – dakle, opozicija je imala penal u smislu pritiska na režim onog momenta kada je parlament ostao bez opozicije, kada su najavljeni prevremeni izbori i kada je sva opozicija koja je bojkotovala i koja je jedina potpuno kredibilna da sedne i razgovara sa predstavnicima režima, uz posredovanje Evropske unije, trebalo da sedi sama sa njima i da zahteva da niko drugi ne bude tu. Ovi koji su izlazili na izbore očigledno nisu imali problem sa izbornim uslovima.

Zar opozicija ovim što se dešava nije promašila taj penal?

Jeste, ja želim da budem realan i samokritičan – da, promašili smo penal jer bi bilo normalno da sede lideri bojkot opozicije sa jedne strane, a sa druge predstavnici režima koji odlučuju o svemu, uz posredovanje Evropske unije. E, tada bi mogli mnogo bolje i ozbiljnije da razgovaramo. Ovako, sada, eto, mi ćemo razgovarati uz posredovanje Evropske unije, dok on pravi nekakve svoje pregovore, gde pokušava da, eto, ponovo ispinuje priču kako oni nešto rade, i na kraju da napravi kozmetičke promene. Ali, bez obzira na sve ovo o čemu govorimo, on će morati, odnosno vlast će morati da normalizuje izborne uslove, onoliko koliko je minimalno da stranke koje su bojkotovale izbore izađu na izbore. Mi smo rekli da je minimum da se oslobode mediji, pre svega mislim na RTS, koga svi plaćamo, a isto tako da se spreči pritisak na birače, da se spreči krađa, da izborni sistem može da funkcioniše normalno i da svi imamo iole normalne šanse. Ja verujem da će se to dogoditi i pravi pregovori će biti oni koji budu bili uz posredovanje Evropske unije, zato što Aleksandar Vučić jako dobro zna da mora da poštuje zahteve EU, jer nije dovoljno što je servilan po pitanju ispunjavanja nekih njihovih interesa – potrebno je da se Srbija, kao zemlja koja teži da bude članica Evropske unije, sredi, da se omogući normalno održavanje izbora, da postoje i vlast i opozicija, i da se dođe do kakvih-takvih institucija.

Koji su po vama izbori najvažniji za opoziciju – da li parlamentarni, beogradski, predsednički?

Ja mislim da neće biti moguće da se fokusiramo samo na jedne izbore, zato što verujem da će režim raspisati sve izbore u jednom danu – i beogradske i predsedničke i parlamentarne. U toj situaciji mi nećemo moći da biramo na koje ćemo izaći više, a na koje manje. Opozicija mora da napadne iz sve snage sve izbore, uključujući i predsedničke, koji su ključni za promenu vlasti. Ovo govorim pod pretpostavkom da će se ispuniti elementarni uslovi da se izađe na izbore. U protivnom, ukoliko ne dođe do dogovora oko izbornih uslova, pa mi nećemo više stajati sa strane i čekati nekog da se smiluje. Možda će se u Srbiji dogoditi protesti, nemiri, sukobi. To sada nije moja želja, niti hir, ili bilo koga iz opozicije. To će pokrenuti ovaj narod koji je gladan, obespravljen, koji beži iz Srbije, koji gleda decu preko Skajpa i koji ne može da sastavi mesec dana da se ne zaduži, ne uzme kredite. Kuva se kao u ekspres loncu. Srbija kuva. Ne vredi više ni manipulacija u medijima. I njegovi birači polako odlaze od njega.

Kako to znate?

Zato što putujem, zato što sam verovatno u Narodnoj stranci čovek koji najviše putuje po Srbiji, jer se bavim Izvršnim odborom, formiram odbore, pravim organizacije širom Srbije, od Bujanovca do Subotice i od Loznice do Negotina. Razgovaram sa ljudima, i ja i sve moje kolege, i Vuk Jeremić je na terenu, stalno. Ima ljudi iz SNS-a koji nam prilaze na ulici da kažu kako su prevareni, ljudi koji su glasali za SNS, koji su možda nekada ranije bili na nekim funkcijama. Niko više ne veruje u njegove laži. Prema tome, neophodno je da se stvore elementarni uslovi za izbore, a da se opozicija fokusira na sve izbore, jer su svi izbori važni. U Beogradu, a to je Vučić rekao, i to je u skorije vreme možda jedina istina koju je izgovorio, opozicija je favorit. To se mora iskoristiti. Parlamentarni izbori su jako važni, jer opozicija mora da učini sve da Aleksandar Vučić nema apsolutnu većinu na sledećim izborima. To je ambijent u kome on neće moći da vlada. Što se tiče predsedničkih izbora, ako dođemo do drugog kruga, u drugom krugu je sve moguće, i to treba da bude cilj opozicije. Ja verujem da ćemo se dogovoriti, bez obzira što sada izgleda kao da je u opoziciji svako na svojoj strani, pa i mediji malo dodaju ulje na vatru. Kada bude došao momenat da se zna da izlazimo na izbore, na koje, kada će biti izbori, da li će biti odvojeni ili zajedno, onda će se opozicija dogovoriti. Kao odgovorni ljudi moraćemo da sednemo za sto, da nađemo najbolje kandidate među nama, ili među građanima Srbije za određene funkcije, za određene liste, i da krenemo u veliki obračun sa režimom. Kada to kažem, mislim na sav narod Srbije koji je nezadovoljan, a njih je danas mnogo više od onih koji su u vlasti. Tom narodu treba jaka poruka, trebaju im jasan put i pravac kuda želimo da idemo, i onda će oni stati iza nas.

Naslovna fotografija: Privatna arhiva