Akcija #HoćemoAmberAlert – nova inspiracija za teoretičare zavera
Preko sto hiljada građana Srbije se na društvenim mrežama odazvalo pozivu Centra za nestalu i zlostavljanu decu za širenje poruke pod haštagom #HoćemoAmberAlert. Dok je sistem za masovno i brzo širenje informacija o nestaloj deci za mnoge neophodan i u Srbiji, jedan deo javnosti je i ovde video priliku za širenje teorija zavere.
Uspostavljanje sistema hitnog informisanja javnosti o slučajevima nestalih maloletnika u Srbiji — a po uzoru na AMBER Alert — u pregovorima je od 2015. godine. Inicijativu je tada pokrenuo Igor Jurić, otac Tijane Jurić koja je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine, oteta i ubijena u okolini sela Bajmok.
Početak ove godine, Jurićeva organizacija „Centar za nestalu i zlostavljanu decu“ iskoristila je za pokretanje kampanje #HoćemoAmberAlert na društvenim mrežama.
Pored značajne javne i medijske podrške, inicijativa pokretanja Amber alerta u Srbiji naišla je na „skepsu“ kod jednog dela javnosti. Saša Borojević, poznat po širenju brojnih teorija zavere i antivakcinalnih stavova, u klipu koji se deli društvenim mrežama, dovodi u pitanje postojanje Amber alerta u našoj zemlji jer, kako navodi, iza „američkog softvera stoje Džon Podesta i porodica Klinton“.
Odakle ta ideja o Podesti, Klintonovima i Amber alertu?
Talas dezinformacija oko Amber alerta u Srbiji nastao je kao splet nekoliko teorija zavere koje su u poslednje vreme dobile novi oblik posredstvom krajnje desničarskih organizacija i QAnon pristalica na TikToku. U svakom od ovih konspirativnih narativa, pak, spominje se porodica Klinton i optužbe za trgovinu ljudima i seksualni trafiking dece.
Iako jasno poreklo ovih tvrdnji nije moguće sa sigurnošću utvrditi, sumnja se da je potekla od diskreditovane „Pizzagate“ teorije zavere nastale tokom predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama 2016. godine.
Po ovoj, u više navrata osporavanoj tezi, Džon Podesta, koji je tada vodio izbornu kampanju Hilari Klinton, bio je uključen u lanac trgovine ljudima i dečijeg seks trafikinga. Teoretičari zavere tvrde da su do tog zaključka došli na osnovu navodno šifrovanih poruka pronađenih u hakovanoj elektronskoj pošti Džona Podeste koju je Vikiliks objavio u novembru 2016. godine. „Pizzagate” aferom se tako lažno tvrdilo da su visoki zvaničnici Demokratske stranke, Hilari Klinton i Džon Podesta, u saradnji sa pojedinim lancima restorana, sprovodili trgovinu dece.
Sumorni rezultat uticaja ove zvanično diskreditovane teorije zavere bio je i oružani napad na restoran Comet Ping Pong u Vašingtonu. Edgar Madison Velč koji je naveo da se na napad odlučio nakon gledanja konspiracionih klipova o Picagejtu na YouTube-u, je 2021. godine odlužio četvorogodišnju kaznu zatvora, dok za to vreme, pomenuta teorija zavere, zajedno sa QAnonom i dalje „živi”.
Iako je kratkotrajna poslovna povezanost nekadašnje Podesta grupe (čiji su osnivači braća Džon i Toni Podesta) i kompanije Amber Ready Inc. istinita, prethodno pomenuto širenje dezinformacija o trgovini ljudima i seks trafikingu nikada nije imalo osnova u realnosti.
Kao kompanija za lobiranje i odnose sa javnošću, Podesta Group je 2009. godine izabrana za sprovođenje PR aktivnosti kompanije Amber Ready Inc. Ova kompanija je između ostalog bila zadužena i za promovisanje mobilne tehnologije za zaštitu i brzi pronalazak nestale dece. Podesta Group prestala je sa radom 2017. godine, dok kompanija Amber Ready Inc. nije aktivna preko deset godina. Nijedna od pomenutih kompanija nije direktno povezana sa nacionalno uspostavljenim sistemom koje sprovodi američko Ministarstvo pravde.
Viralni klip Saše Borojevića nepotpun i izvan konteksta
Klip na osnovu kojeg je pokrenut talas objava na društvenim mrežama o suprotstavanju Amber alerta u Srbiji deo je diskusije Saše Borojevića i Igora Jurića na televiziji Happy iz januara 2021. godine.
Ono što se, međutim, u viralnim objavama ne navodi je i detaljno pojašnjenje Jurića iz iste emisije, a u vezi sa njegovom inicijativom o pokretanju sistema za rano upozorenje i brz pronalazak nestale dece. Po Juriću, ime Amber alert izabrano je samo u svrhu promocije i lakše prepoznatljivosti sistema:
„To nisu nikakvi Amerikanci, nikakva licenca, nemamo veze ni sa kim, već je to bila moja ideja. (…) Kod nas su dolazili ljudi iz Malte, Belgije, Češke, Poljske, Francuske, Grčke koji govore o načinu potrage za nestalom decom. Ljudi iz policije su recimo želeli da se ovaj sistem zove ‘Tijana alert’, što mi kao porodica nismo prihvatili. (…) U konaktu smo sa grčkom organizacijom ‘Homagelo’ koja je od Evropske komisije dobila novac da implementira taj sistem u Grčkoj. Oni su spremni da Srbiji potpuno besplatno ustupe taj sistem, ukoliko to naša država želi. Ukoliko ne želi, (MUP) pravi bolji sistem kako je u jednom momentu i državna sekretarka i rekla. Nemam ništa protiv. Tako da te gluposti, Klinton i slično, nemaju veze, niti ime niti bilo šta drugo.”
Amber alert u Srbiji
Jurić je za Danas naveo da ima obećanje novog ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da će Srbija nastaviti da radi na uvođenju Amber alerta. Jurić dodaje da će, ukoliko se to obećanje ne ispuni, njegova organizacija početi prikupljanje potpisa za narodnu incijativu o kojoj bi se potom izjašnjavali poslanici u Narodnoj skupštini.
„Amber alert nije organizacija kao što je naš Centar (za nestalu i zlostavljanu decu) gde dolaze žrtve, gde mi razgovaramo sa njima. Dakle, tu nema kontakta sa decom. (…) Amber Alert može da se zove bilo kako drugačije. Ja sad nosim (majicu) Amber alert jer je on prepoznatljiv u svetu. Da li će se on kod nas zvati ‘Monika alert’, po imenu devojčice ili ‘child alert’, ’dete upozorenje’ … to se mene ne tiče, bitno je kako će taj sistem funkcionisati. Treće, ljudi moraju da shvate da takav sistem može isključivo da vodi srpska policija. Ne mi kao organizacija, ni mediji, već samo naša policija, naše tužilaštvo i naši sudovi. Pitanje je samo kako ćemo mi svi zajedno reagovati kada jedno dete nestane”, istakao je Jurić u „Intervjuu na mreži”.
Amber alert sistem počeo je sa radom 1996. godine kada se grupa medijskih radnika iz okoline Dalasa udružila sa lokalnom policijom kako bi razvili sistem ranog upozorenja za pronalaženje otete dece. AMBER Alert je dobio ime po devetogodišnjoj Amber Hagerman koja je kidnapovana i ubijena pre 27 godina. AMBER ujedno predstavlja skraćenicu od America’s Missing: Broadcast Emergency Response.
Amber alert sistem je u većini država postavljen tako da se informacije o nestalom detetu širi putem SMS poruka, televizijskih i radio stanica, elektronskih tabli u tržnim centrima i bilbordima. Kriterijume za izdavanje Amber upozorenja postavlja pravosudni i policijski sistem svake države pojedinačno, ali se uglavnom odnosi na decu mlađu od 18 godina.
U Evropi je 28 zemalja uvelo ovaj sistem. Krajem prošle godine je Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske u saradnji sa kompanijom Meta, pokrenulo sistem za traženje nestale dece pod nazivom „NENO Alarm“. U sklopu ovog sistema se o nestanku deteta obaveštavaju svi korisnici društvenih mreža Fejsbuk i Instagram koji se nalaze u krugu od 60 kilometara od mesta na kom je nestalo dete poslednji put viđeno.
Do 2. januara 2023. godine, 1.127 nestale dece u SAD je uspešno pronađeno korišćenjem AMBER Alert sistema.
U izveštaju Kancelarije za pravosudne programe američkog Ministarstva pravde za 2021. godinu, navodi se da je od 254 izdatih Amber upozorenja od januara do decembra te godine, čak 252 rezultiralo brzim pronalaskom nestalog deteta.
Naslovna fotografija: Canva
