Država više puta pala na ispitu zrelosti

Na sajtu Državna matura Srbije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pre nešto manje od mesec dana stajalo je: „Položimo ovaj ispit zrelosti – Školske 2021/2022. godine, uvodimo jedinstvene ispite na kraju srednjeg obrazovanja.” Sada početna strana tog sajta izgleda ovako:

Uvođenje državne mature još jednom je odloženo i to „zbog temeljne pripreme, ali i okolnosti uzrokovanih pandemijom virusa korona“, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja krajem januara ove godine.

Šteta što opet kasnimo jer, kao što je početkom ove nedelje rekao ministar prosvete Branko Ružić, cilj državne mature je da obezbedi pravednost i jednakost svih učenika koji završavaju srednju školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove.

EU je svoje uradila 

„Uvođenje državne mature je najveći posao prosvete Srbije, to povezuje preduniverzitetski deo sa univerzitetskim delom i čini prosvetu celinom“, tako je govorio Ružićev prethodnik Mladen Šarčević.

Za projekat državne mature Evropska unija je donirala 3,7 miliona evra kako bi se pripremio sistem za sprovođenje standardizovanih završnih ispita. Posao je, zvanično, započet u januaru 2019. i bio je oročen na tri godine. 

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić za Istinomer kaže da sredstva za državnu maturu moraju da se obezbede i iz republičkog budžeta.

„EU je dala pare i ispunila svoj deo posla”, kaže Verbić i nastavlja: „Uradili su obuke, napisali preporuke, a šta će na kraju država da uradi s tim, njih i nije mnogo briga. Zbog toga mora da postoji novac u državnom budžetu za maturu. Kakvi god da su evropski projekti, oni traju godinu, dve, tri i mi moramo iz budžeta da plaćamo maturu.“ 

Verbić objašnjava da bi najmanje stotinu ljudi trebalo maturom da se bavi cele godine kako bi bila kvalitetna i pouzdana, što, po njegovoj proceni, ne može da košta manje od dva miliona evra godišnje.

Razlozi za uvođenje državne mature

„Umesto na državnom nivou, matura se sprovodi na nivou škola. Postoje velike razlike u sadržajima ispita, procedurama i kriterijumima korišćenim pri ocenjivanju, koje je potpuno subjektivno“, navodi se na sajtu Državna matura Srbije.

Kao jedan od problema sadašnje velike mature i prijemnih ispita za fakultete, navodi se i to da se visokoškolske ustanove žale na nedovoljan nivo znanja, pa same organizuju prijemne ispite, a učenici se paralelno pripremaju i za maturski i prijemni ispit. Činjenica je, međutim, da ni prijemni ispiti nisu standardizovani, već se „razlikuju od fakulteta do fakulteta i od univerziteta do univerziteta“.

Na državnoj maturi bi uslovi za sve učenike trebalo da budu jednaki: svi polažu isti ispit u isto vreme i bivaju ocenjeni po istim merilima. Testovi se prave na državnom nivou, kao i kriterijum ocenjivanja. Na ispitu treba da dežuraju osobe koje nisu zaposlene u školi, po utvrđenoj proceduri i uz mogućnost nadzora i nad njima, đačke odgovore ocenjuju posebno obučene osobe koje nisu zaposlene u školi itd.,

Na pitanje Istinomera ko je zadužen za sprovođenje mature, iz Ministarstva prosvete odgovaraju da iskustva drugih zemalja pokazuju da je za osiguranje kvaliteta i bezbednosti maturskih ispita važno da sve aktivnosti budu „pod jednim krovom“. Kažu i da ministarstvo, u tom smislu, razmatra mogućnost proširivanja kapaciteta i nadležnosti postojećeg Ispitnog centra u okviru Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Planirano je da svi fakulteti budu u sistemu državne mature.

„Standardizovana matura je mnogo pravednije rešenje i predstavlja manje opterećenje u smislu psihološkog i finansijskog pritiska na buduće studente. Na primer, veliki broj fakulteta organizuje pripremnu nastavu koja nije besplatna. Uvođenjem državne mature budući studenti neće morati da plaćaju prijemne ispite na jednom ili više fakulteta“, objašnjavaju iz Ministarstva prosvete. 

Rešenje za korupciju?

Upravo je upis na visoko obrazovanje jedan od najkoruptivnijih elemenata u obrazovanju, zaključuje se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2012. godine, u kojem se navodi da je zaobilaženje zvaničnog postupka primanja novih studenata relativno uobičajena pojava.

Među nezakonitim praksama pominje se naknadno dodavanje studenata na rang listu, kao i raspolaganje unapred dobijenim pitanjima za prijemni što je povezano s praksom privatnih pripremnih časova kod profesora sa željenog fakulteta.

„Mi imamo izraženu korupciju pri upisu na fakultete. Mnogo je onih koji zarađuju od „pomoganja“ pri upisu To su svi oni razni kursevi pripreme za upis na fakultet, koje drže i oni koji rade na fakultetu“, tvrdi Srđan Verbić.

Otpor uvođenju državne mature pružaju, po Verbićevim rečima, fakulteti koji nemaju poverenja u sposobnost države da sprovede takav ispit, ali i ne žele da se međusobno upoređuju.  

„Ako je matuski ispit isti za sve, dakle, cela generacija radi maturu, onda tačno može da se vidi gde su oni sa najvećim brojem bodova otišli, na koji fakultet, a na koji oni s manjim i najmanjim”, objašnjava Verbić, sluteći da bi se pokazalo da fakulteti koji za sebe tvrde da su najbolji zapravo to nisu.

On kaže da bi se državnom maturom rešio i prelazak na finansiranje fakulteta po programima – to bi značilo da se ne finansiraju po broju studenata.

„Nije bitno koliko imate studenata nego kakav je kvalitet studija. Utvrdi se da nama treba određeni broj učitelja i vaspitača u narednim godinama, jer ima toliko mesta na tržištu i država će da odvoji za školovanje učitelja i vaspitača.”

Videlo bi se jasnije i iz kojih se srednjih škola ide na koje fakultete.

„Poslednji put kada sam proveravao, na Pravni fakultet je bilo upisano oko 130 učenika koji su završili srednju medicinsku školu. To znači da smo mi potpuno promašili sa upisnom politikom u srednje škole, jer ako je potpuno otvoreno da svako može da upiše šta god hoće, onda to nije dobro“, kaže  Verbić.

O tom problemu govorio je i Vladica Cvetković, profesor na Rudarsko – geološkom fakultetu još 2017. godine.

„Više od dve trećine naših srednjih škola nisu gimnazije, već mesta za obuku dece za zanimanja koja neće raditi. Znaju to i deca i roditelji, ali nikome ništa ne smeta dokle god se kroz te škole relativno lako dolazi do mature i dokle god takva matura omogućava da se upiše bilo koji fakultet.“ 

Cvetković je objašnjavao da fakulteti nisu zainteresovani za promene pošto je broj studenata paramter za finansiranje, a ne to iz kojih srednjih škola i s kakvim predzanjem dolaze brucoši.

Kolona ministara 

„Za dve decenije devet ministara prosvete nije uspelo da prijemne ispite za upis na fakultete zameni velikom maturom“, glasio je podnaslov Politikinog teksta „Kontinuitet u odlaganju državne mature“, objavljenog početkom ove godine. 

Još 2001. tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević planirao je da prva generacija koja na osnovu položene male mature izađe iz klupa osnovnih škola bude i prva koja će za završetak srednje škole polagati veliku maturu.  Nakon njega viziju državne mature „održavali su u životu” Žarko Obradović, Srđan Verbić, Mladen Šarčević i sada Branko Ružić.

Ipak, nije se desilo.

„Kada se suočavate sa zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, gde mora da prođe nebrojeno mnogo instanci svako pojedinačno zapošljavanje i kada je fiskalna konsolidacija najvažnija, izaći i tražiti osnivanje centra sa 150 zaposlenih da rade taj projekat bilo je iluzorno”, objašnjava Verbić.

Čini se da je državna matura komplikovana kao metro, pa moramo tako dugo da je čekamo.  

Naslovna fotografija: FoNet/Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja