DSA, DMA, Media Freedom Act, GDPR, Code of Practice on Disinformation – važne informacije i rokovi
Odluku Evropske unije da promeni internet sferu iz korena pratilo je uspostavljanje novih pravnih okvira, kroz Akt o digitalnim uslugama i Akt o digitalnim tržištima. Osim ovih dokumenata, usvojen je, na nivou Evropske komisije, i Zakon o slobodi medija u EU, novi skup pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija. U junu ove godine revidiran je i Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija. O čemu konkretno govore ova pravila i kada počinje njihova primena?
Sfera privatnosti i bezbednosti ličnih podataka uređena je Opštom uredbom o zaštiti podataka, koja se ne odnosi samo na organizacije na području EU, već i na sve druge koje posluju sa podacima građana Unije.
Sva ova pravila imaju za cilj da urede – protok informacija, oglašavanje, društvene mreže, vlasnike medija, njihov odnos sa državom. Nova dva akta bi trebalo u okvire zakona da uvede pružaoce digitalnih usluga, velike internet platforme i pretraživače, kao i kompanije koje imaju značajan uticaj na tržište EU.
Pristup koji je EU zauzela ovakvom regulativom prvenstveno zalazi u prostor koji su do sada ljubomorno čuvali tehnološki giganti i države članice. U slučaju zakona koji se odnose na internet okruženje, dodatni pritisak biće na velikim platformama i pretraživačima, koji će imati obaveze prema državama članicama, kao i nadležnim organima Evropske unije.
Međutim, iako države članice u ovom polju šire svoj upliv, prostor uticaja na medije će prema Zakonu o slobodi medija biti značajno sužen.
„Zakon sadrži mnogo toga što se neće svideti nekim državama-članicama, jer, između ostalog, ima za cilj da stvori najveću moguću distancu između politike i medija“, prokomentarisala je evropska komesarka za „vrednosti i transparentnost“ Vera Jourova.
U EU je jasno i kod kojih država se očekuje najveći otpor, jer njihove vlade, posebno mešanjem u vlasničke odnose, nastoje da vrše pritisak i drže medije pod kontrolom. Takvu situaciju Brisel je uočio u Mađarskoj, Poljskoj i Grčkoj, što je i bio signal da je ovakav zakon neophodan.
Pred problemom će se naći i mediji koji šire dezinformacije. Kodeksom dobre prakse u suzbijanju dezinformacija nalaže se ukidanje finansijskih podsticaja za one koji proizvode i šire dezinformacije, korisnici će biti bolje zaštićeni kroz poboljšane alate za prepoznavanje, razumevanje i označavanje dezinformacija.
Šta donose nova pravila?
Akt o digitalnim uslugama (DSA – Digital Services Act)
Akt o digitalnim uslugama (DSA) uvodi pravni okvir čiji je cilj sigurnije i odgovornije internet okruženje. Ovim aktom, koji je stupio na snagu 16. novembra, uređuje se odgovornost pružalaca digitalnih usluga, velikih internet platformi i pretraživača, koji će morati da preduzmu mere za ublažavanje rizika od dezinformacija, manipulacija tokom izbornih procesa, digitalnog nasilja nad ženama.
Osim toga, nova pravila se odnose i na internet posrednike i platforme kao što su stranice za kupoprodaju, društvene mreže, platforme za deljenje sadržaja, internet platforme za putovanja i smeštaj.
Akt sadrži i mere za suzbijanje nezakonite robe, usluga ili sadržaja na internetu, kao i nove mere za jačanje uloge korisnika i civilnog društva. To uključuje mogućnost da se ospori odluka platforme o moderiranju sadržaja, jača uloga korisnika što znači da postoji transparentnost internet platformi o različitim pitanjima, među kojima i jasan algoritam koji se upotrebljava za preporučivanje sadržaja korisnicama.
Jedna od novih obaveza je zaštita maloletnika na svim platformama.
Akt o digitalnim uslugama biće konačno primenjen na područuju čitave Evropske unije sredinom februara 2024. godine (do tog trenutka države članice moraju svojim nacionalnim telima proslediti ovlašćenja za primenu novih pravila).
Akt o digitalnim tržištima (DMA – Digital Markets Act)
Akt o digitalnim tržištima fokusira se na stvaranje jednakih tržišnih uslova za sve tehnološke kompanije. Njime su uspostavljena pravila za platforme koje deluju kao „nadzornici pristupa” u digitalnom sektoru. Radi se o platformama koje imaju značajan uticaj na tržište EU, a koje poslovnim korisnicima služe kao važna tačka pristupa njihovim krajnjim korisnicima te koje imaju ili će imati čvrst i trajan položaj na tržištu.
Status „nadzornika pristupa“ biće utvrđen prema jasno definisanim kriterijumima, a dobijaće ih kompanije koje pružaju usluge internet posredovanja (npr. trgovine aplikacijama), internet pretraživači. Tu, između ostalog, spadaju i kompanije društvenih mreža, koje pružaju usluge slanja poruka, usluge platformi za razmenu video zapisa, internet platforme za trgovanje i usluge oglašavanja.
Aktom su utvrđene i prakse koje su dozvoljene „nadzornicima pristupa“ kao što su omogućavanje krajnjim korisnicima da jednostavno deinstaliraju prethodno instalirane aplikacije ili promene zadate postavke operativnih sistema. Uz to kompanije će morati da omoguće krajnjim korisnicima odjavu sa osnovnih usluga platforme nadzornika pristupa isto kao što se na njih pretplaćuju.
Sa druge strane, „nadozornicima pristupa“ biće zabranjeno praćenje krajnjih korisnika izvan osnovne usluge platforme, a radi ciljanog oglašavanja bez njihove stvarnog pristanka. Kompanijama neće biti dozvoljeno rangiranje proizvoda ili usluga na povoljniji način u odnosu na proizvode trećih strana.
Iako su ovo samo neke od dozvola i zabrana, kompanije su u obavezi da se pridržavaju svega navedenog u Aktu. Za nepoštovanje pravila utvrđene su novčane kazne za kompanije i to u iznosu do 10 odsto ukupnog godišnjeg prometa na svetskom nivou ili 20 odsto u slučaju ponovnih povreda. Kazne podrazumevaju i periodične penale u iznosu do pet odsto ukupnog dnevnog prometa kompaniej na svetskom nivou.
Akt je stupio na snagu 1. novembra, a primena će početi od maja 2023. godine.
Zakon o slobodi medija (European Media Freedom Act)
Evropska komisija usvojila je 16. novembra Zakon o slobodi medija u EU, novi skup pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija. Ovim pravnim okvirom definisane su, između ostalog, mere zaštite od političkog uplitanja u uređivačke odluke medija, kao i od nadzora nad njima.
Poseban akcenat stavljen je na nezavisnost i stabilno finansiranje javnih medija, kao i na transparentnost medijskog vlasništva.
Novi zakon obezbediće medijima, i javnim i privatnim da lakše funkcionišu preko granica na unutrašnjem tržištu EU, bez nepotrebnog pritiska i uzimajući u obzir digitalnu transformaciju medijskog prostora.
Zakonom se pred države članice postavlja zahtev da poštuju uređivačku slobodu pružalaca medijskih usluga i poboljšaju zaštitu novinarskih izvora. Definisane mere donose i zaštitu od upotrebe špijunskog softvera protiv medija, novinara i njihovih porodica.
Uz Akt o digitalnim uslugama, koji je stupio na snagu 16. novembra, Zakon o slobodi medija uključuje mere zaštite od neopravdanog uklanjanja medijskog sadržaja proizvedenog u skladu sa profesionalnim standardima.
Kada se radi o slučajevima koji ne uključuju sistemske rizike kao što su dezinformacije, velike internet platforme koje nameravaju da uklone određene (legalne) medijske sadržaje za koje se smatra da su suprotne politici platforme moraće da obaveste pružaoce medijskih usluga o razlozima pre nego što do uklanjanja zaista i dođe.
Sve žalbe koje podnesu pružaoci medijskih usluga te platforme će prioritetno obraditi.
Evropska komisija predložila je i osnivanje novog nezavisnog Evropskog odbora za medijske usluge, sastavljenog od nacionalnih medijskih vlasti. Odbor će moći da daje mišljenja o nacionalnim merama i odlukama koje utiču na medijska tržišta i koncentraciju medijskog tržišta.
Zakon moraju da usvoje države članice EU, kao i Evropski parlament, a trebalo bi da stupi na snagu pre izbora u EU 2024. godine, da bi se obezbedilo pošteno, fer i slobodno izveštavanje tokom izborne kampanje.
Opšta uredba o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation – GDPR)
Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) je uredba o privatnosti i bezbednosti ličnih podataka. Sam dokument izradila je i usvojila Evropska unija (EU), ali on nameće obaveze kompanijama bilo gde, sve dok ciljaju ili prikupljaju podatke ljudi koji žive na području Unije.
Uredba nalaže da se pri obradi podataka o ličnosti, organizacije moraju stirktno držati sedam principa zaštite i odgovornosti.
- Zakonitost, pravičnost i transparentnost - obrada mora biti zakonita, poštena i transparentna prema subjektu podataka.
- Ograničenje svrhe - obrada podataka se mora vršiti u legitimne svrhe koje su eksplicitno navedene subjektu podataka pri prikupljanju.
- Minimizacija podataka — trebalo bi prikupljati i obrađivati samo onoliko podataka koliko je apsolutno neophodno za navedene svrhe.
- Tačnost - Lične podaci se moraju održavati tačnim i ažurnim.
- Ograničenje skladištenja – lični podaci se mogu čuvati samo onoliko dugo koliko je potrebno za određenu svrhu.
- Integritet i poverljivost — obrada mora biti obavljena na takav način da se obezbedi odgovarajuća bezbednost, integritet i poverljivost (npr. korišćenjem šifrovanja).
- Odgovornost - kontrolor podataka je odgovoran za to da može da dokaže usklađenost sa GDPR-om sa svim ovim principima.
Sve kompanije koje imaju pristup, tačnije obrađuju podatke o ličnosti, moraju da se usklade sa GDPR-om, ali i da imaju dokaz o usklađenosti. U suprotnom, ne smatra se da su usklađene.
Pod usklađivanjem se, zapravo, podrazumeva da se u okviru organizacije odrede odgovornosti za zaštitu podataka, da se održava detaljna dokumentacija o prikupljenim podacima, da se obuči osoblje za primenu tehničkih i organizacionih mera bezbednosti. Osim toga, svi ugovori o obradi podataka sa trećim licima moraju biti na snazi.
Kazne za kršenje Uredbe su veoma visoke. Postoje dva nivoa kazni i iznose maksimalno 20 miliona evra ili četiri odsto globalnog prihoda, a subjekti podataka imaju pravo da traže nadoknadu štete.
Opšta uredba o zaštiti podataka stupila je na snagu 2016. godine nakon što je prošla proceduru u Evropskom parlamentu, a od 25. maja 2018. godine sve organizacije su morale da budu usklađene.
Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija je prvi alat ove vrste putem kojeg su se relevantni akteri iz ove oblasti dogovorili – prvi put u 2018. godine – o samoregulatornim standardima za borbu protiv dezinformacija.
Njegov proces revizije je pokrenut u junu 2021. i, nakon potpisivanja i predstavljanja revidiranog Kodeksa 16. juna 2022. godine, novi Kodeks postao je deo šireg regulatornog okvira, u kombinaciji sa zakonodavstvom o transparentnosti i ciljanju političkog oglašavanja i Aktom o digitalnim uslugama.
Kodeks prakse sadrži 44 obaveze i 128 konkretnih mera.
- Ukidanje finansijskih podsticaja za medije koji proizvode i šire dezinformacije
- Transparentnost političkog oglašavanja
- Kodeksom se jačaju mere za smanjenje manipulativnog ponašanja koje se koristi za širenje dezinformacija (npr. lažni nalozi, botovi, lažno predstavljanje, zlonamerni duboki lažnjaci)
- Korisnici će biti bolje zaštićeni od dezinformacija kroz poboljšane alate za prepoznavanje, razumevanje i označavanje dezinformacija, za pristup autoritativnim izvorima i kroz inicijative za medijsku pismenost.
- Kodeks predviđa da onlajn platforme pružaju bolju podršku istraživanju dezinformacija. Istraživači će imati bolji i širi pristup podacima platformi.
- Novi kodeks će proširiti pokrivenost proverom činjenica na sve države članice EU i na sve jezike i obezbediti da će platforme doslednije koristiti proveru činjenica na svojim uslugama.
Kodeksom je propisano i osnivanje Centra za transparentnost, koji je dostupan svim građanima. Uz osnivanje centra, jedna od mera je i formiranje Stalne radne grupe za razvoj i prilagođavanje obaveza ustanovljenih Kodeksom s obzirom na tehnološki, društveni, tržišni i zakonodavni razvoj.
Do početka 2023. godine, potpisnici će dostaviti Komisiji prve osnovne izveštaje o njihovoj primeni Kodeksa. Nakon toga, veoma velike onlajn platforme, kako je definisano u Aktu o digitalnim uslugama (DSA), izveštavaće svakih šest meseci, dok će drugi potpisnici izveštavati na godišnjem nivou.
Naslovna fotografija: Canva
