GREKO objavio novi izveštaj sa starim problemima

Antikorupcijsko telo Saveta Evrope (GREKO) objavilo je danas evaluacioni izveštaj u kome je pre svega ocenilo da treba izraditi javnu strategiju za sprečavanje korupcije koja bi obuhvatila lica na najvišim izvršnim funkcijama. Prema proceni ovog ekspertskog tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, mere za sprečavanje korupcije bi trebalo da uključe i predsednika, ministre, visoke zvaničnike i savetnike. 

Iako je godinama ranije bio najavljivan, tek krajem feburara 2020. godine Skupština Srbije usvojila je Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Neposredno pre toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao je da će insistirati da se prvo proveri njegova imovina. Obećanja o usvajanju ovog zakona slušamo više od dvadeset godina, a prema Istinomerovoj evidenciji, Kuburović i Vučić propis kojim će se utvrđivati sticanje bogatstva najavljivali su i 2013. i 2016. godine.

Kratke noge za prethodno (ne)ispunjavanje preporuka

Prethodne izveštaje GREKO pratile su u najmanju ruku sporne izjave zvaničnika i saopštenja institucija. Tako je sredinom marta 2018. godine Ministarstvo pravde dobilo “kratke noge” za vest objavljenu na svom zvaničnom portalu sa naslovom “Ubrzan rad na ispunjenju svih preporuka GREKA“, u kojoj u prvoj rečenici piše da su gotovo sve preporuke tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije – GREKO (Grupa država za borbu protiv korupcije) u većem delu već ispunjene, što je, kako su naveli, navedeno i u izveštaju.

Naime, od 13 preporuka iz 2015. godine, a koje se tiču borbe protiv korupcije, sedam njih je bilo delimično, a šest uopšte nije bilo sprovedeno. Ni u jednom slovu izveštaja nije pisalo da je Srbija gotovo sve preporuke u većem delu ispunila, zbog čega je Ministarstvo pravde dobilo ocenu “kratke noge”.

Nakon oštrih kritika u javnosti, tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović nije odustala od svog tumačenja napretka Srbije po preporukama GREKO-a, te u pokušaju da odbrani neodbranjivo, loptu je prebacila na Savet Evrope, tvrdeći da ne treba gledati saopštenje (koje je linkovalo samo Ministarstvo), već ceo izveštaj, jer navodno u samom izveštaju nigde ne stoji da preporuke nisu sprovedene.

Istinomer je tada proverio i saopštenje i izveštaj i u oba teksta jasno se navodi da Srbija nije sprovela ili nije na zadovoljavajući način postupila po bilo kojoj od 13 preporuka koje su sadržane u izveštaju o četvrtom krugu evaluacije. Precizirano je i da je sedam preporuka sprovedeno delimično, dok šest nije uopšte.

Dakle, u izveštaju je više nego jasno naznačeno da nijedna od preporuka GREKO-a nije do kraja sprovedena, zbog čega je Nela Kuburović za ovu izjavu dobila ocenu “kratke noge”.

Agencija ima centralnu ulogu

U svom izveštaju, koji je usvojen 25. marta ove godine, GREKO ističe da je uloga Agencije za sprečavanje korupcije centrala u mnogim aspektima, poput planova integriteta javnih organa za suzbijanje korupcije, izveštaja o imovini javnih služebnika, obuka i saveta pravila lobiranja.

Istinomer je pisao o radu Agencije, one koja “već imenom izaziva možda prevelika očekivanja građana, s obzirom na to čime se agencija zapravo bavi”. 

O stvarnom stanju zamišljene nezavisnosti Agencije za sprečavanje korupcije dosta govori i to što se ime aktuelnog direktora Agencije našlo na listi onih koji su pred poslednje predsedničke izbore Srpskoj naprednoj stranci donirali identičnu svotu – 40.000 dinara. 

Agencija bi trebalo da ima važnu ulogu i u izbornom procesu, tj. obezbeđivanju uslova za slobodne i poštene izbore. Izveštaj Crtine posmatračke misije iz 2020. godine, navodi da je Agencija u poslednjoj izbornoj kampanji imala aktivniju ulogu nego ranije, da je imala svoje posmatrače i redovno izdavala saopštenja. 

Ipak, kada se pogledaju konkretni primeri, vidi se da je to nedovoljno za pohvalnu ocenu. 

Naslovna fotografija: Printscreen / coe.int