Izbore odlaže jedino vanredno stanje
Korona virus koji je stigao u Srbiju pre nedelju dana doveo je u pitanje i održavanje redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora zakazanih za 26. april. Kakve su pravne mogućnosti za odlaganje izbora i šta Ustav kaže po tom pitanju?
Većina stranaka (bez obzira da li učestvuju na izborima ili su u bojkotu) odlučile su da zbog virusa Covid 19 „do daljeg“ odlože sve aktivnosti u vezi sa kampanjom.
Da li će i sami izbori biti odloženi, još uvek se ne zna, tek predsednik Srbije koji ih je po slovu zakona i raspisao izjavio je ”da će pozvati na razgovore predstavnike svih izbornih lista kako bi se dogovorili da li je potrebno odlaganje za nedelju ili dve dana”.
Šta mora da se dogodi u pravnom smislu, kako bi se redovni izbori odložili?
Šta je vanredna situacija, a šta vanredno stanje?
Vanredna situacija je stanje koje nastaje proglašenjem od nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili nastale posledice katastrofe po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada.
Pandemija ili epidemija zaraznih bolesti (kao što je korona virus) kao prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi spadaju u elementarne nepogode, odnosno katastrofe zbog kojih može biti proglašena vanredna situacija.
Vanrednu situaciju za celu teritoriju države proglašava Vlada, a na užim teritorijama nadležni su Pokrajinska vlada, gradonačelnici ili predsednici opština.
Da li je, međutim, dovoljno da se proglasi vanredna situacija da bi se izbori odložili? Nije, tvrde pravnici.
Kada se uskraćuje izborno pravo?
Izborno pravo je ljudsko pravo koje se može suspendovati jedino uvođenjem vanrednog stanja, a ne situacije i to ne samo po sebi, već i isključivo uvođenjem mera (koje usvaja Narodna skupština) kojima se odstupanja od ljudskih i manjinskih prava (čl. 200 stav 7. Ustava).
Vanredno stanje proglašava Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika i to kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana.
„U konkretnoj situaciji, ukoliko bi razmere epidemije bile takve da većina narodnih poslanika smatra da je potrebno proglasiti vanredno stanje, ono bi moglo da bude proglašeno. Za razliku od vanredne situacije, tokom vanrednog stanja moguće je da bude donešena odluka o odstupanju od pojedinih ljudskih i manjinskih prava“, objašnjavaju u pravnom timu organizacije “Crta” koja u okviru svoje posmatračke misije prati aktuelne izbore.
* Kako do zvanične informacije o korona virusu?
* Broj respiratora državna tajna u svim zemljama
* Nemojte da lažete, niko nije rekao da je korona najsmešniji virus
Samo po sebi, proglašenje vanrednog stanja ne dovodi do produženja mandata narodnih poslanika, tvrde.
„Naime, Ustav reguliše produženje mandata tokom vanrednog stanja samo u slučaju kada je Narodna skupština raspuštena. Međutim, u aktuelnoj situaciji, Narodna skupština nije raspuštena, već su raspisani izbori zbog toga što narodnim poslanicima ističe mandat. Istekom mandata ne dolazi do raspuštanja. U Ustavu nedostaje eksplicitna odredba koja dopušta produženje mandata poslanika za vreme rata i vanrednog stanja”, kažu pravnici „Crte“.
Ipak, istovremeno sa proglašenjem vanrednog stanja Skupština može uvesti mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava.
U tom smislu, izbori bi mogli da se odlože ukoliko se pored progašenja vanrednog stanja donesu i mere o odstupanju od izbornog prava, kao jednom od Ustavom zajamčenih ljudskih prava. Ova mera traje 90 dana, i može se produžiti još toliko. Posle 180 dana ne bi postojao Ustavni osnov za dalje odlaganje izbora.
Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović
