Makiško polje – široko za investitore, preusko za javnost

Da li gradska vlast Beograda zloupotrebljava epidemiološku situaciju kako bi na mala vrata progurala sporan investicioni projekat na Makiškom polju? 

Da – po mišljenju arhitektkinje Sonje Pavlović, potpredsednice Građanske platofrme, upravo to se dešava i time se može objasniti paradoks da je bilo onemogućeno prisustvo javnosti na nominalno “javnoj” sednici Komisije za planove, održanoj pre nekoliko dana povodom Nacrta plana detaljne regulacije dela Makiškog polja i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja Plana na životu sredinu.

Ona tvrdi da je projekat neodrživ jer podrazumeva gradnju na izvorištu i isključivanje iz rada postrojenja za vodosnabdevanje.

“Grad i njegovi prirodni resursi tretiraju se kao roba za koju u što kraćem vremenu vlast i pojedinci treba da izvuku što veću korist”, zaključuje Pavlovićeva.

Kome se žuri?

Prizor policije i obezbeđenja koji regulišu ko može da uđe na “javnu” sednicu može se čitati kao slika transparentnosti rada gradska uprave. U tu kompoziciju uklapa se i činjenica da Istinomeru iz Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove nisu hteli da odgovore na pitanja o tome kako je došlo do “nesporazuma” između njih i građana koji žele da znaju šta se tačno planira za Makiško polje.

Naime, krajem oktobra građani su bili pozvani da u roku od mesec dana iskoriste pravo na javni uvid, a javna sednica je najavljena za sredinu decembra. 

Međutim, samo tri dana pre održavanja sednice Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove je na sajtu grada oglasio Proceduru održavanja javnih uvida i javnih sednica za vreme pandemije, u kojoj stoji da će Komisija za planove održavati javne sednice, kojima će moći da prisustvuje “samo jedan predstavnik grupe potpisanih građana”. 

“Učestvovanjem 1 (jednog) predstavnika ispred grupe građana koja je podnela primedbe je opravdano i dovoljno da bi se ispoštovale sve zakonske odredbe i norme koje podrazumevaju javnost u procesu usvajanja planova i pravo zainteresovanih lica da se na javnoj sednici izjasne pred Komisijom za planove, što će biti i tonski zabeleženo”, piše još u objavi.

Pored toga, udruženja građana koja imaju primedbe na makišku investiciju reagovala su zahtevom za odlaganje sednice. 

“Glavni razlog zbog kojeg smo tražili odlaganje je što su stručnjaci sa kojima smo morali da se viđamo stariji ljudi, u karantinima i često ne barataju Zoom-om i sličnim platformama. Još ranije smo podneli zahtev da nam prihvate slanje dopisa e-mailom da ne bismo ljude izlagali riziku i to je odbijeno”, objašnjava Dejan Jovanović, predstavnik grupe građana “Bitka za Košutnjak”, koja je uputila 108 primedbi na plan, kao i devet zahteva za odlaganje sednice.  

On podseća da bi javne rasprave trebalo da budu način da se običnim ljudima predoče kakve će učinke i posledice određeni projekti imati po njihove živote. 

Obesmišljavanje rasprave 

“Nama je slogan bio ‘Kada svi čekamo, može da čeka i investitor‘, jer nije ništa toliko hitno i nema opravdanja da se sve to zbrzava, osim ako želimo da što manje javnosti bude uključeno i da se proturi plan koju javnost nije videla niti dala svoju reakciju“, kaže Iva Marković iz inicijative “Pravo na vodu”, koja je takođe tražila odlaganje sednice. 

Ipak, do odlaganja nije došlo. Kako svedoči Iva Marković, 10-15 min pre početka sednice, čovek koji se nije predstavio, samo je rekao da je iz Uprave grade, izašao je sa spiskom koji je napravljem po potpuno arbitrarnoj odluci koje primedbe spadaju kojoj grupi građana.

“Tada je bilo jasno da nema smisla ulaziti na tu sednicu i davati legitimet procesu koji nije legitiman”, zaključuje ona. 

Pravljenjem nekakvog spiska uskraćuje se pravo zainteresovanoj javnosti da učestvuje u raspravi, smatra Dobrica Veselinović iz Inicijative “Ne davimo Beograd”. 

“Nije smisao u tome da vi samo obrazložite primedbu koju ste svakako poslali, nego da se javnosti omogući da isprati ceo proces, da se vidi šta su argumenti za, a šta protiv”, kaže Veselinović.

I Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljive energije i životnu sredinu RERI, misli da je odlaganje bilo jedino prihvatljivo rešenje. Odbijanje gradske vlasti da to učini pokazuje, kako kaže Popović, da joj nije stalo do dijaloga s građanima nego samo do ispunjavanja puke forme. 

“Komsija za planove gradske uprave ovim je pokazala da ne poznaje zakon, a zatim da i one zakone koje poznaje zlonamerno i tendeciozno krši”, tvrdi Popović i dodaje:

„Oni nisu ni pokušali da kontaktiraju podnosioce primedbi i da ih pitaju koliko ljudi bi trebalo da izlaže primedbe, pa da u skladu sa tim obezbede veću salu za raspravu. Oni ne žele da polemišu zato što su doneli dokument koji je suprotan zakonu, suprotan ciljevima održivog razvoja, pravilima urbanističkog i prostornog planiranja i opasan po život i zdravlje građana Beograda”.

Gradski urbanista Marko Stojčić je za Tanjug rekao da građane koji su se okupili ispred zgrade gradske uprave “ne zanima šta se planira i šta su interesi Beograda i građana Beograda, već isključivo političke potrebe, političke laži i političke manipulacije”. 

“Smatrali smo da nije bilo potrebe da u pratnji podnosilaca primedbi, odnosno onoga ko se potpisao na primedbi, dođe veliki broj ljudi s obzirom na to da je pandemija u toku i nije moguće obezbediti nezaražavanje u prostorijama gradske uprave”, dodao je Stojčić, uz tvrdnju da su u potpunosti zadovoljeni “i zakon i pravilnik”. 

Bez obzira na zabrinutost i gnev građana, investicija na Makiškom polju je korak bliže realizaciji. 

Naslovna fotografija: Ne davimo Beograd