Opozicija traži vanredne izbore, vlast dočekala „sa oduševljenjem”

Predstavnici više proevropskih stranaka okupljenim novinarima rekli su da izbore žele do kraja godine, ali nisu odmah otkrili kako planiraju da blokiraju rad skupštine. Međutim, za one koji se sećaju da su nedavno isti poslanici uspeli da bukom i galamom iz sale oteraju ministra Aleksandra Martinovića, (nakon što je uvredio građane koji nemaju decu) odgovor se nekako nametao sam.

Dok je još trajala konferencija na kojoj je opozicija ponavljala sve razloge zbog kojih bi ova vlast morala da padne, stigla je najava da će konferenciju za novinare u skupštinskom holu odmah održati i predsednik skupštine Vladimir Orlić. Odmah je optužio opoziciju za nasilje i da „žele da spreče penzionere da prime veće penzije, da spreče majke da dobiju pomoć”, ali je istakao i da je „sa oduševljenjem” prihvatio ideju da se ide na izbore i da će se postarati da opozicija dobije odgovor u najkraćem mogućem roku.

„Ja ću o tome informisati nadležne institucije, Vladu i predsednika države, tražiću da dobijemo odgovore u najkraćem realnom roku, verujem da možemo u narednim sedmicama, u narednih 30 dana”, rekao je Orlić na konferenciji za novinare.

Zašto se opozicija nije vratila i proglasila pobedu, te zahvalila Orliću? Zato što se Orlić ovog puta ne pita čak ni za one izbore koje po zakonu raspisuje on. Da bi vanredni izbori u državi i u glavnom gradu bili raspisani vanredno, moraće premijerka Ana Brnabić i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić da podnesu ostavke, ili da budu smenjeni.

Zašto Orlić mora da pita nadležne?

Zato što „izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana”, piše u članu 101 Ustava Republike Srbije.

S obzirom na to da je Trinaesti saziv Narodne skupštine konstituisan 1. avgusta 2022. godine, mandat ovog saziva trebalo bi da traje do 2026. godine. Međutim, parlamentarni izbori mogu da se raspišu i pre nego što istekne četvorogodišnji mandat, samo su potrebni neki preduslovi. 

Kako piše na sajtu Otvorenog parlamenta „Narodnu skupštinu može da raspusti predsednik Republike na obrazloženi predlog Vlade Srbije” (osim za vreme vanrednog i ratnog stanja). 

To je u političkoj praksi Srbije uobičajeno i predstavlja samo formalnost i uglavnom se kaže da će eto taj novi saziv, ti sveži poslanici, ta jaka skupštinska većina nastaviti neki važan posao. Pre skoro 10 godina, na primer, tadašnji predsednik Tomislav Nikolić dobio je obrazložen predlog tadašnjeg premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da raspusti skupštinu i raspiše izbore, jer žele da provere legitimitet i ubace „novu energiju”. Posle toga je Vučić postao premijer, pa je 2016. takođe Nikoliću opet slao obrazložen predlog da obori sopstvenu vladu i traži još četiri godine da završi započete reforme. I prethodni izbori bili su vanredni, premijerka Ana Brnabić formalno je obrazložila zašto treba da bude smenjena, ali su do tada pripadnici vlasti već izgubili potrebu da glume kako stvarno postoji razlog za izbore. Vest jednostavno oglasi da je raspuštena skupština i idemo na birališta opet.

Dakle, obrazložen predlog Ane Brnabić ne mora da bude problem, samo je pitanje kada će se desiti, jer od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.

Na primer, da bi se izbori održali 24. decembra, što je prva nedelja nakon slave Sveti Nikola, 19. decembra, što je prema pisanju Nove i N1 predsednik već najavio svojim koalicionim partnerima, to bi značilo da izbori moraju da budu raspisani najranije 25. oktobra, a najkasnije 9. novembra.

Da treba malo vremena, potvrdio je danas i šef skupštinskih naprednjaka Milenko Jovanov na konferenciji za medije. Voleli bi, kako je rekao, da izbori budu odmah u nedelju, najkasnije sledećeg vikenda, ali mora da se poštuje procedura.

„Predsednik Narodne skupštine sada treba o toj inicijativi (za izbore) da obavesti Vladu, pa Vlada da smisli predlog sa obrazloženjem, pa dok kaže predsedniku i to će trajati neko vreme. Koliko? Pa nekoliko nedelja verovatno, a onda će verovatno da dobiju ono što su tražili, ja ne vidim šta je u tome problem. Srpska napredna stranka priželjkuje izbore, mi želimo izbore i da se građani izjasne”, rekao je Jovanov i dodao da će inicijativa raširenih ruku biti prihvaćena.

Šta je sa beogradskim izborima?

Ako se očekuje da sa Anom Brnabić sve prođe glatko kao do sada, pa da ona možda i podvuče svoju istorijsku ulogu i dobije četvrti mandat u nizu, pitanje je kako će se raspustiti Skupština grada Beograda.

„Izbore za odbornike Skupštine grada Beograda i skupštine opština raspisuje predsednik Narodne skupštine. Izbore za odbornike gradskih opština raspisuje predsednik Skupštine grada”, navodi Crta. Dakle, Orlić će raspisati beogradske izbore, samo je pitanje zašto? 

Prema Zakonu o glavnom gradu, gradonačelnik može sam podneti ostavku, ili može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran. O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine grada. 

Ako Skupština grada ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.

U Zakonu o lokalnim izborima piše da se odluka o raspisivanju lokalnih izbora donosi najranije 120 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika. Od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana, dakle isto kao i kod parlamentarnih, što olakšava posao jer mogu biti raspisani istog dana.