Optužbe za “rušenje ustavnog poretka” – sve češće, olako izrečene, teško dokazive?
Učesnik demonstracija ili neko ko je poziv na protest samo preneo na društvenim mrežama, aktivista ili vlasnik niskotiražnog tabloida, službenik kosovske opštine, lider desničarske organizacije, student, pa i cela jedna nevladina organizacija, svako može u Srbiji da bude označen kao neko ko pokušava da sruši ustavni poredak i destabilizuje državu. U zavisnosti od situacije, neko je priveden pa pušten, neko se nagodio, neko dokazao nevinost, protiv nekih optužnice nije ni bilo. Ovoga leta brojne su bile vesti o privođenjima onih koji su se javno ili putem društvenih mreža protivili rudniku iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Sredinom avgusta za samo nedelju dana privedeno je 40 aktivista, bilo da su zaista optuženi već su pod sumnjom da su pozivali na rušenje ustava “samo” saslušavani. Zašto se delo iz člana 309. Krivičnog zakonika, u poslednje vreme češće pominje nego ranije i šta govore prethodni primeri, da li je to stvarna pojava, da li je država ugrožena ili se koristi kao način zastrašivanja?
Sagovornici Istinomera kažu da se optužba za pozivanje na rušenje ustavnog poretka zloupotrebljava i njome se manipuliše. Zvuči kao ozbiljno krivično delo, a po zakonu je moguće nekome ko prizna da je pozivao na ugrožavanje bezbednosti države, izreći uslovnu kaznu i pustiti ga da ide kući.
Zbog čestih hapšenja nakon poslednjih skupova protiv najave iskopavanja litijuma, oglasila se grupa advokata koji smatraju da je policija zloupotrebljena kako bi se suzbila sloboda mišljenja. Vesti o privođenju na informativni razgovor, sa optužnicom ili bez nje na kraju, postale su svakodnevna stvar, i zato smo se podsetili prethodnog talasa optužbi za rušenje ustavnog poretka, početkom godine, takođe posle uličnih demonstracija.
Šta kaže zakon?
U Krivičnom zakoniku, u članu 309. piše:
(1) Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini uz pomoć iz inostranstva, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko u nameri rasturanja izrađuje ili umnožava materijal koji je po svom sadržaju takav da poziva ili podstiče na vršenje dela iz stava 1. ovog člana ili ko upućuje ili prebacuje na teritoriju Srbije takav materijal ili drži veću količinu tog materijala u nameri da ga on ili neko drugi rastura, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Nije baš precizno, što ostavlja prostora za tumačenja, naročito ako smo više puta bili svedoci da tužilaštvo pokreće postupke, kako navode, “za pretnje na društvenim mrežama”, bez obzira da li je zaista reč o pretnjama, ili o psovkama i kletvama.
Ko je iz gomile rušitelj, a ko je samo učesnik na protestu?
U poslednjih godinu dana u Srbiji je održan niz mirnih protestnih skupova, šetnji i blokada, ali i jedan skup sa kamenicama i suzavcem, te još jedan sa blokadom pruge. Momentalna i naknadna privođenja otvorila su pitanje – kada se na primer čovek nađe u gomili na protestu pa masa krene da razbija prozore na zgradi Skupštine grada, ili da blokira prugu, pa intervenišu specijalne policijske snage – kako se u masi od nekoliko hiljada ili stotina ljudi odredi koji je građanin, student ili radnik, tu bio baš s namerom da nasilno ruši ustavni poredak, a onaj do njega je samo slučajno naišao.
Tako je, na primer, na poslednjem skupu sa stanice “Prokop” rasterana grupa onih koji su blokirali prugu i privedeno je troje aktivista, ali za remećenje javnog reda i mira, a ne za protivustavno delovanje. Sa druge strane, na protestu opozicije 26. decembra 2023. privedeno je 38 osoba, osumnjičenih za dva krivična dela: nasilno ponašanje na javnom skupu i poziv na nasilno rušenje ustavnog uređenja koje je, kako tvrdi struka, gotovo nemoguće dokazati.
Advokat Ivan Ninić, zastupnik jednog od tada privedenih studenta Dimitrija Popovskog kaže za Istinomer da je ovaj student slikarstva na Fakultetu umetnosti bio uhapšen zbog demonstracija ispred Skupštine Grada i da mu je određen kućni pritvor u trajanju od 30 dana. Prema navodima dvojice policajaca, Dimitrije je bacio jednu kamenu kocku u pravcu zgrade gradske skupštine, ali o tome ne postoje bilo kakvi drugi dokazi u smislu fotografija ili video zapisa. Nakon odluke o ukidanju kućnog pritvora u februaru, više nikakve radnje nisu preduzimane.
“Moj utisak je da tužilaštvo ne zna kako da izađe iz situacije u kojoj se našlo, jer protiv Dimitrija apsolutno nema nikakvih materijalnih dokaza, pa sada vagaju šta će dalje, ali najviše im se isplati da predmet drže u fioci i da odlažu donošenje odluke o odbačaju krivične prijave”, kaže Ninić.
Samo u proteklih godinu dana tri puta se sreo sa pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja, iz čl. 309. Krivičnog zakona i takav trend bi, kaže, morao da zabrine pravničku javnost, ali i društvo u celini.
“Verujem da bi u nekim drugim političkim ili istorijskim okolnostima to značilo da je država ozbiljno ugrožena, da postoje zaverenici, koji žele silom i nasiljem da se domognu vlasti. Istorija naše države u poslednjih dvesta godina je prilično burna, ali nema tog istorijskog trenutka koji je uporediv sa današnjim dešavanjima, jer ne postoji bilo koji pojedinac ili grupa danas ko ima kapacitet ili pretenduje da preuzme vlast na ulici”, rekao je Ninić.
Za najnovije slučajeve kaže da je cilj vrha države da uguši građanski aktivizam i ekološke proteste, tako što će se obračunati sa što većim brojem aktivista pojedinačno.
“Vlast je pribegla jednom sofisticiranom modelu zastrašivanja, koji prvi put u ovom obimu i u ovoj meri koristi, po recepturi iz Mađarske, Belorusije i Rusije. Sve upućuje na zaključak da je na delu masovni nadzor elektronskih komunikacija većeg broja građana, među kojima su govornici na javnim skupovima, organizatori protesta i ljudi iz ekoloških organizacija. Internet i društvene mreže u Srbiji postaju neprijatelj broj jedan po aktuelni režim, upravo zbog brzog i slobodnog protoka informacija”, kaže Ninić za Istinomer.
.
Što je dozvoljeno huliganima, nije studentima
Na pitanje kako se pravi razlika između nasilnog ponašanja na javnom skupu i poziva na nasilno rušenje ustavnog uređenja, advokat Ninić kaže da ni za jednu od ovih optužbi nisu ispunjeni uslovi ali da cilj tužilaštva i nije utvrđivanje činjenica, već progon i ućutkivanje onih koji su se ohrabili da podignu glas, bilo protiv izborne krađe ili iskopavanja litijuma.
“Tendenciozno se ulazi u postupak sa težom pravnom kvalifikacijom, kako bi se ljudi iz tužilaštva dodvorili izvršnoj vlasti i kako bi pokazali servilnost i lojalnost kroz konkretan politički proizvod koji će isporučiti. To nije bilo karakteristično za neke ranije ulične proteste u Beogradu, niti takav tretman imaju navijači kada lome objekte po Beogradu. Ono što za huligane sa sportskih tribina važi kao prekršaj za koji se izriče najblaža novčana kazna, to za studente koji se bore protiv izborne krađe ne važi. Dakle, vidimo dvostruke standarde u primeni prava”, ocenio je Ninić.
Osvrnuo se i na druga dva slučaja u koje je uključen. Prvi je kada je zastupao Dragana Nikolića iz Leposavića, bivšeg pripadnika Kosovskih policijskih snaga (KPS) i službenika Opštine Leposavić, koji je uhapšen aprila proše godine na administrativnom prelazu Jarinje. On je više od 40 dana proveo u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, pod optužbom da je izvršio krivično delo Udruživaje radi protivustavne delatnosti i Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. On je pušten na slobodu i optužnica protiv njega nije ni podignuta, objašnjava Ninić, jer je samo tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu policije zbog nedostatka dokaza.
Drugi slučaj odnosi se na novinara Milovana Brkića, koji je vlasnik i glavni urednik magazina „Tabloid“. On je uhapšen u maju 2023. godine zbog prilično kritične izjave protiv predsednika Aleksandra Vučića, emitovane na Jutjubu, tokom majskih demonstracija u Beogradu organizovanih zbog tragičnih događaja u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni. Prvostepenom presudom bio je osuđen na 14 meseci zatvora zbog krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Ovu presudu je posle žalbe ukinuo Apelacioni sud i trenutno se pred Višim sudom u Beogradu ponavlja sudski postupak, a Brkić je osam meseci proveo u pritvoru.
Optužbama nedostaje umišljaj
Advokat Stevan Damnjanović takođe se nije često sretao sa optužbom za pozivanja na rušenje Ustava, ali potvrđuje da se ta optužba sada sreće češće nego ranijih godina. Za Istinomer navodi da je i kroz razgovor sa sudijama Višeg suda saznao da su sudije uglavnom 2023. godine dobijali prve takve predmete. Sama odredba 309. Krivičnog zakonika nije, kaže, dovoljno precizna i ostavlja dosta prostora sudijama da sami kreiraju sudsku praksu, a sudska praksa što se tiče samo ovog krivičnog dela je vrlo mala ili ne postoji.
“Najbitnije je ko može biti izvršilac samog krivičnog dela, vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, kao i odnos okrivljenog prema krivičnom delu, odnosno da li je postupao sa umišljajem ili nije. Izvršilac samog krivičnog dela može biti samo neko ko iza sebe ima neku organizaciju, bilo vojnu, političku ili slično, kako bi on svojim pozivanjem ili podstrekavanjem mogao da podstiče određene ljude da izvrše to krivično delo. Isto tako bitan je umišljaj kod ovog krivičnog dela, jer ne može biti isto kad neko nekom nešto kaže u stanu ne znajući da je snimljen, pa taj snimak neko okači na internetu ili neko nešto kaže za medije ili na nekom skupu, znajući da će to čuti veći broj ljudi”, precizirao je Damnjanović.
Smatra da je uočljiva potpuna zloupotreba od strane tužilaštva u vođenju ovakvih postupka.
“Ovo bih objasnio na prostom primeru, samo krivično delo nema neku veći društveni značaj, jer da ima ne bi zakonodavac propisao zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina, za šta sudija može okrivljenog i osuditi na uslovnu osudu. Nejasno je postupanje tužilaštva da sada nekome ko nije prethodno osuđivan ili nije osuđivan za isto ili slično krivično delo predloži meru pritvora kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenog tokom suđenja, zarad neometanog vođenja postupka. Sam pritvor u takvoj situaciji se izjednačava sa kaznom zatvora, što apsolutno nije predviđeno našim zakonodavstvom”, objašnjava naš sagovornik.
Koliko se ozbiljno shvataju optužbe?
U junu prošle godine uhapšen je novinar Boško Savković koji je, takođe na protestu, nosio lutku sa likom predsednika države Aleksandra Vučića. On je posle tri dana osuđen uslovno i pušten na slobodu nakon što je zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“. Tužilaštvo je saopštilo da je okrivljeni priznao da je na protestu „Srbija protiv nasilja“ 3. juna 2023. godine u Beogradu pozivao građane da se silom svrgne sa vlasti predsednik Srbije Aleksandar Vučić „tako što je nosio transparent na kojem je bila okačena lutka sa likom predsednika sa obmotanim koncem oko vrata i oborenom glavom, tako da aludira na vešanje“. Fotografija tog transparenta i lutke objavljena je, kazali su, na društvenim mrežama i portalima „te bila dostupna velikom broju građana“.
Prethodno je u februaru uhapšen lider desničarske organizacije „Narodna patrola“ Damnjan Knežević na protestnom skupu u Beogradu, na kojem su tražili da se vlasti u Beogradu povuku iz pregovora sa Kosovom. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je saopštilo 16. februara da su oni uhapšeni zbog „postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično jelo pozivanje na nasilnu promjenu ustavnog uređenja“. Pod istom optužbom uhapšen je tada i novinar portala “Srbin info” Dejan Petar Zlatanović, koji tokom svog obraćanja okupljenim građanima rekao „Ko potpiše, njega ubiše”. Obojica su u pritvoru bila do 6. aprila kada su pušteni da se brane sa slobode, na suđenju su negirali krivicu, a postupak je i dalje u toku.
Nedavno je Srđan Žunjić, osnivač udruženja Ujedinjeni narod Srbije oslobođen optužbi za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, jer je preko društvenih mreža pozivao na generalni štrajk i skup ispred skupštine 23 aprila 2021. godine i poručio građanima da ponesu štapove, motike i lopate i ustanu protiv ljudi koji vode državu. On je uoči planiranog štrajka uhapšen, a na tom skupu se pojavilo tek par desetina ljudi.
Kako je to moguće, da neko prizna pozivanje na rušenje ustavnog poretka pa bude pušten uslovno, pitali smo pravnog eksperta Vladimira Tupanjca. On za Istinomer kaže da je poražavajuće što pojedini tužioci pristaju da kvalifikuju krivično delo za koje nema nikakvog dokaza.
“Zapravo, prihvatanjem takve sankcije, ispada da je delo pozivanja na rušenje ustavnog poretka bagatelno, a nije. Kakva se time poruka šalje? U takvim slučajevima bilo bi dobro da reaguje sudija za prethodni postupak i da ne prihvati takvu kvalifikaciju, ako nema elemenata dela. Ovako se krivično delo obesmišljava”, kaže Tupanjac.
