Početna Kategorija: Analize

Mediji o hapšenju aktivista: Nečujna represija i glasne diskreditacije

Hapšenja odgovornih za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu još uvek nema, ali su zato uhapšeni učesnici protesta koji su tražili odgovornost za pogibiju 14 ljudi. Dok građani i opozicija traže njihovo oslobađanje i upozoravaju na rastuću represiju protiv građana i njihovog ustavom zagarantovanog prava na mirne proteste, za većinu najuticajnijih medija to nije tema. Privođenja, ispitivanja i hapšenja koja, između ostalog, sprovode i neidentifikovane osobe s kapuljačama, prorežimski mediji ignorišu i zatrpavaju spinovima, a upozorenja o opasnoj, nedemokratskoj praksi ostaju bez odjeka. Umesto toga, udarne vesti tabloida i televizija s nacionalnom frekvencijom fokusiraju se na raskol, nesuglasice i svađe među opozicijom i aktivistima. Protesti građana prikazuju se kao neuspešni, dok diskreditacija, omalovažavanje i targetiranje uhapšenih i privedenih građana dominiraju naslovima.
14. 11. 2024.

Pustite da institucije kažu da nije bilo korupcije

U petak, 1. novembra, kada se obratio javnosti povodom urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio je odgovornost - krivičnu i političku. Od istog dana, odgovornost za 14 stradalih i troje teško povređenih traže i građani, ali i opozicione stranke. Na njihove zahteve i proteste, vlast odgovara - „pustite institucije da rade svoj posao”. Istovremeno, državni vrh poručuje da je „očigledno problem u struci”, da je „verovatno i projektant kriv” i da „neće biti lako” utvrditi ko je krivično odgovoran. I posle takvih izjava, pitanje je - kako oni koji najviše apeluju na to „puštaju institucije da rade svoj posao”?
13. 11. 2024.

Šta do sada (ne) znamo o – istrazi o urušavanju nadstrešnice u Novom Sadu?

I nakon 13 dana od rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu sva pitanja, pa i ono najvažnije - ko je odgovoran - još uvek su otvorena. Oči javnosti uprte su u Tužilaštvo koje bi trebalo da nam da odgovore na to šta se dogodilo i ko je u lancu nadležnih zakazao, pa je poginulo 14 osoba. Ova institucija, međutim, informacije daje šturo i to samo preko saopštenja, a skoro dve nedelje nakon tragedije nije organizovala nijednu konferenciju. Takođe, javnost zvanično nije dobila ni informaciju o tome ko je tužilac ovog slučaja koji je građane duboko uznemirio. Umesto toga, poslednjih dana čuli smo državne funkcionere koji su rekli da „ovde nema korupcije”, već da je u pitanju „greška struke”, da će istraga biti „teška”, da se ne može završiti za jedan dan, ali i nagađanja ko je kriv.
13. 11. 2024.

X faktor: Kako je Ilon Mask dezinformacijama podržao Donalda Trampa u trci do Bele kuće?

Milijarder i vlasnik platforme „X” Ilon Mask prethodnih meseci bio je jedna od najglasnijih javnih ličnosti koje su podržale Donalda Trampa kao kandidata za novog predsednika SAD. Međutim, njegova podrška bila je mnogo više od običnog opredeljenja između demokrata i republikanaca - nije se svodila samo na izjave ili govore na političkim skupovima, pa ni lutrije od million dolara za birače u kolebljivim državama. Mask je koristio društvenu mrežu „X” za širenje dezinformacija i narativa koji su Kamalu Haris i Bajdenovu administraciju postavljali u ulogu negativaca, a istovremeno išli na ruku republikanskom kandidatu. Istaživači i fektčekeri su njegov uticaj pretvorili u brojeve - Maskovi politički postovi imali su više od 17 milijardi pregleda, a oni obmanjujući, koji se odnose samo na američke izbore, imali su dve milijarde.
11. 11. 2024.

Nove (a stare) rupe u Šapićevom doktoratu

Jedna od poslednjih u dugom nizu kvazipatriotskih ideja Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, bila je ona da gradski autobusi ne treba da crvenom bojom podsećaju na „kioske s viršlama”, već da budu „vizantijsko plavi, nemanjićko plavi”. Među mnogobrojnim reakcijama javnosti izdvojila se žaoka Šapićevog stranačkog kolege Gorana Vesića, koji je na društvenim mrežama postavio sliku crvene zastave „vladarske dinastije Nemanjića” uz komentar: „Obrazovanje je važno.” Da li glavni grad vodi „neobrazovan” čovek? Zvanično, Šapić je doktor nauka. U kulturi zaborava u kojoj živimo i u kojoj afere ne dobijaju institucionalni epilog, nije neobično da tek razmena pakosti među partijskim (ne)prijateljima bude podsetnik da je na jednoj od najmoćnijih pozicija u zemlji čovek pod teškom sumnjom da je plagirao doktorat.
7. 11. 2024.

Spinovi posle rušenja nadstrešnice – od odbrane rekonstrukcije do „ustaških udara“

U prvim danima, pa i satima nakon incidenta u Novom Sadu, gde se urušio deo Železničke stanice i odneo 14 života izveštavanje provladinih medija fokusiralo se, pre svega na umanjivanje i preusmeravanje odgovornosti sa nadležnih institucija i nosilaca javnih funkcija. U tom cilju, provladini mediji propratili su poruke zvaničnika i u etar plasirali nekoliko spinova koji zamagljuju krucijalno pitanje - ko je sve u lancu nadležnih odgovoran za rušenje nadstrešnice. Od informacije da nadstrešnica nije rekonstruisana, preko svaljivanja krivice samo na jednu instituciju, do tvrdnji o hibridnom ratu protiv Srbije - u medijima, ali i na društvenim mrežama jasno je vidljiv obrazac odbrane vlasti kroz organizovano plasiranje nekoliko manipulativnih narativa.
7. 11. 2024.

Američki izbori u srpskim medijima: Tramp je mirotvorac, Kamala sinonim za nove ratove

Amerika još nije odlučila, svi gledaju u kolebljive države i čekaju ishod predsedničkih izbora. Beograd, makar zvanično, nije podržao ni kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, ni kandidata republikanaca, Donalda Trampa. Mediji su bili određeniji - u pristrasnom izveštavanju dali su više prostora Trampu i predstavili ga u značajno pozitivnijem svetlu od Haris. Portretisana najviše kroz citate svog protivkandidata i ljudi koji ga podržavaju, Kamala Haris je u domaćim naslovima „nesposobna”, „politička maskota demokrata”, ima podršku „duboke države” i glas za nju je istovremeno „glas za rat”. S druge strane, Tramp je lider koji zaustavlja ratove i njegova pobeda je „nada za mir u Ukrajini”. Isti narativi dominirali su i u srpskim i u ruskim medijima.
4. 11. 2024.

Šta sve do sada znamo o – severnokorejskim trupama u Ukrajini?

Nakon saznanja vlasti u Ukrajini i Južnoj Koreji da su severnokorejske snage poslate da pomognu Kremlju u ratu koji vodi od februara 2022. godine, i Sjedinjene Američke Države i NATO su potvrdili da je vojska Kim Džong Una u Rusiji. Moskva i Pjongjang nisu ni direktno potvrdili, ali ni odbacili te tvrdnje - poručujući pritom da je njihova stvar da li će i kako raspoređivati vojsku, te da bi slanje trupa bilo „u skladu sa međunarodnim pravom”. Šta smo do sada saznali o tome i koliko su navodi o uključivanju Severne Koreje u rat u Ukrajini odjeknuli u ostatku sveta?
29. 10. 2024.

Dobro, bolje, BRIKS

Potpuno novi svet... ili istorija, u najmanju ruku. Mediji su fokusirani na samit BRIKS-a, učesnike samita i ono što samit obećava, i istovremeno koriste priliku da dodatno ispoliraju već dobro utvrđene narative. Iako je odlučio da ne prisustvuje, predsednik Srbije je pohvalio samit, a mediji su pojačali njegove reči hvale. Dok mediji sugerišu da obećanja BRIKS-a nisu samo moćnija i pravednija od obećanja Zapada, ruska perspektiva je dominantnija od svih ostalih. Na sličan način, mediji su prikazali Zapad ne samo kao nesposoban, već i ljubomoran na prisustvo srpske delegacije na samitu.
29. 10. 2024.

Istinomer

© 2024 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer