Profit isteruje javni interes iz skloništa

Zamislite da na mestu „brega” na kojem se zimi sankaju vaša deca niknu višespratne poslovne ili stambene zgrade. Ako se realizuje novi Plan detaljne regulacije naselja radi nadziđivanja skloništa, ta zamisao će se ostvariti pred očima stanovnika Borče, Čukarice i Batajnice.

Skloništa u pomenutim delovima grada biće iskorišćena za nadgradnju. Tako je predviđeno pomenutim dokumentom, čiji je naručilac Javno preduzeće „Skloništa”, a za koji je beogradski Sekretarijat za urbanizam objavio rani javni uvid. 

Predviđen je jedan projekat za sklonište u Čukarici, a na četiri skloništa u Borči biće „nakalemljene” tri šestospratne stambene zgrade i jedan dvospratni poslovni objekat, dok su u Batajnici za četiri skloništa planirane dve šestospratne stambene i dve zgrade za komercijalnu namenu.  

Stanovnici pomenutih naselja se uglavnom ne slažu s takvim planovima. U Borči i Čukarici je prikupljeno više od 1600 potpisa i podnesene su primedbe gradskoj upravi, a u Batajnici se još prikupljaju potpisi. 

Batajničani su za građevinske planove saznali zahvaljujući tekstu „Upozoravamo na novi plan za nadogradnju skloništa u Batajnici“ Inicijative Ne davimo Beograd, jer, kako kažu, retko ko ima naviku da ide na sajt grada i prati oglašavanje javnih uvida.

„Ovo drveće će da leti i tu će biti zid zgrade. Umesto ove livade biće parking“, kaže stanovnica Batajnice, pokazujući jedno od skloništa reporterki Istinomera.

„Ljudi su očajni jer je to jedini lep park u Batajnici i sada oni hoće tu da dignu šestospratnicu. Svi smo emotivno i funkcionalno vezani za ovo mesto, dovodimo decu ovde na sankanje, klincima iz kraja parkić služi za okupljanje, penzionerima livada da igraju balote, leti je puno dece, neverovatno je da će tu da niknu neke zgrade“, objasnila nam je žena koja živi u zgradi u blizini jednog od skloništa, ističući da je problem i to što će planirana zgrada biti samo na nekoliko metara od njenog prozora, pa će umesto u nebo, moći da gleda komšiji u tanjir.

Da se nisu pobunile samo komšije iz zgrada oko parkića, potvrdila nam je gospođa koja živi na drugom kraju Batajnice, ali dolazi često tu jer „jedino je to preostalo“.

„Sada moramo da idemo do Zemunskog keja, što je prva zelena površina. Ovo je problem za sve i svi su protiv gradnje – od 7 do onih od 77 godina.”

Slično mišljenje izneo je i stanovnik Borče Zoran Bukvić, koji podseća da njegovo naselje svakako ima problem s divljom gradnjom, te da je izgradnja 6000 kvadrata samo „šlag na torti“.

„Mi ionako već imamo muku s parkiranjem, manjkom zelenih površina, parking mesta, mesta u vrtićima, sa školskim ustanovama i domovima zdravlja, sa sve slabijim pritiskom vode“, nabraja Bukvić.

On smatra da bi dodatnu urbanizaciju morali da prate  kvalitetniji uslovi za život.

„Nećemo mi samo da budemo protiv izgradnje, već ćemo da tražimo da se u naselju izgrade novi parkovi, posade novi drvoredi, da se naselje urbanizuje tako da mi dobijamo sadržaj koji nam je potreban”, zaključio je Bukvić.

I Ljubica Drobnjak Pejčić za Čukaricu navodi skoro identične probleme, dodajući da građani nisu dobili bilo kakvo obaveštenje da će zelena površina koju koriste postati beton. Da ne govorimo o tome da ih niko nije pitao za pristanak. 

Iz JP „Skloništa“ kažu da se baš zato i sprovodi rani javni uvid kako bi sve zainteresovane strane mogle da daju sugestije i primedbe. 

„To je objekat, nije to zelenilo. Jeste vizuelno, ali ipak je to objekat Skloništa“, poručuju iz javnog preduzeća. 

Po statutu, delatnost Javnog preduzeća je od opšteg interesa i uključuje izgradnju, održavanje i tehničku kontrolu i  brigu o mirnodopskom korišćenju javnih skloništa. Smatraju da je time dozvoljeno i izdavanje u zakup skloništa i poslovnog prostora.

„Ni na koji način se ne narušava zaštitno svojstvo skloništa. Sve se radi po Zakonu o izgradnji i ako je dokazano da je urbanistički moguće napraviti stambeni ili poslovni objekat, plan je opravdan“, rečeno nam je iz Sektora za tehničke poslove JP „Skloništa”. 

Po mišljenju Dobrice Veselinovića iz inicijative Ne davimo Beograd, na ovaj način ipak ugrožava se javni interes. Ne posmatra se celokupna slika i ne vidi da će opasti kvalitet života u naseljima o kojima govorimo.

 „Subjektivna perspektiva tih ljudi je najvažnija, a druga persepktiva bi bila da se mere parametri da li je dom zdravlja opterećen, škole, vrtići, gradski prevoz, kao i struja, voda.. Ništa od toga se ne razmatra jer se gleda samo pojedinačna parcela, a ne celo naselje“, objašnjava Veselinović i dodaje da nema opravdanja za dodatno urušavanje tih mikrocelina jer osnovna svrha Javnog preduzeća „Skloništa” nije da pravi profit.

Naslovna fotografija: Odbranimo skloništa Batajnice