Prvi na listi – između lidera i šarenog mamca
Ko će biti prvi na listi za parlamentarne izbore važno je samo u predizbornoj kampanji, dok posle izbora, takozvane “donosioce odluka” bilo čije mesto na listi ne obavezuje ni na šta. Prvome na listi (ako lista pređe cenzus) garantovano je samo da će biti poslanik. Dosadašnja praksa pokazala je da nosilac liste zaista može posle izbora da dobije funkciju koju su glasači očekivali, ali češće posluži samo kao šareni mamac.
Da li je prvi na listi zaista kandidat za premijera? Čak i ako se na osnovu toga vodi kampanja, čak i ako tako piše u nazivu liste – nije i ne mora da bude. On je, naročito kod velikih koalicija, tu da umiri, nakiti, da deluje kao da su svi kandidati za narodne poslanike obrazovani, lepi, hrabri ili pametni. Kod homogenih stranaka, više tradicionalnih, na prvom mestu uvek je lider stranke, ili makar njegov sin.
Beli mantil uvek upali
I same stranke vole da se pohvale nosiocem liste. Naročito ako je ime prestižno kao doktorka Danica Grujičić na listi Srpske napredne stranke. U stvari, stranka se tu ne pominje, nego na listi Aleksandra Vučića. Možda je bilo logičnije da se na tom mestu nađe dosadašnja formalno najjača politička figura u Srbiji, premijerka Ana Brnabić. Ali kao što znamo, ona prošli put nije ni bila na listi, pa je ipak ostala premijerka. Doktorka Grujičić neke je možda iznenadila, ali svakako ne one koji su još davne 2015. godine prisustvovali svečanom puštanju u rad gama noža, koji je doktorka Grujičić tražila godinama. Slike savremene medicinske opreme koja može da produži život teško obolelima, možda jesu nizak udarac u kampanji, (jer ko će da nabavlja medicinsku opremu, ako ne vlast), ali svakako deluju.
Danica Grujičić nije osoba bez političkog iskustva. Bila je članica Demokratske stranke, potpredsednica već zaboravljenog Socijaldemokratskog saveza, imala planove o udruživanju žena u politici, kandidovala se za predsednika države. Profesionalno je poštovana i hvaljena, lako ćete među prijateljima i rođacima naći bar jednog koji ima neposredno iskustvo ili bar zna nekoga kome je Dana pomogla. Uostalom, doktori jesu ljudi kojima poklanjamo poverenje kada je najgore, kojima u ruke stavljamo sopstveni život nadajući se da su tog dana zadovoljni, srećni, nemaju nikakvih ličnih trzavica i spremni su da se posvete samo nama. I to je prva prednost profesorke Grujičić.
Drugo i idealno za vlast kojoj se priklonila je njen stav u vezi sa NATO bombardovanjem. Istraga o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi u Srbiji nikad nije završena, iako je komisija osnovana još 2018. godine, a rezultati nekoliko puta gromoglasno najavljivani. I ako se pokaže da nato bombe jesu glavni uzrok što je Srbija druga u Evropi smrtnosti od raka, može li se reći da je i jedini? Ima li šta bolje od kandidata, uglednog lekara koji se nikad ne osvrne na loš sistem zdravstva, zagađenje vazduha, iskopavanje litijuma, opšte siromaštvo i neukost koja nam i dalje pacijente obolele od raka kod doktora dovede prekasno? Lekara koji nikad ne pominje koliko se čeka na magnetnu rezonancu, koliko na skener, šta da radimo ako nemamo stotine evra da damo privatnim klinikama ili laboratorijama, pošto državne, verovali ili ne, ne rade čak ni hormone za štitinu žlezdu? Ima li bolje od lekara koji nikada ne govori o tome da je na klinikama situacija strašna, da su kupatila nedostojna čoveka, da u domovima zdravlja nema sapuna ni u vreme korone. Nego, uprošćeno rečeno: za sve loše u vašem zdravlju je kriv NATO. Vlast nije kriva nipošto, naprotiv, ulaže se više nego ikad, nikad nije bilo bolje. (Ako ste zdravi možete da verujete, ako ste bolesni, želite da verujete, sve je obuhvaćeno). Kada se pred kovid ambulantama čekalo satima, doktorka nije zagrmela na vlast da otvori više ambulanti, vakcinisala se među poslednjima čekajući “srpski sputnjik”, koronavirus ja na početku okarakterisala kao biološki rat, a od kako se kandidovala, sve češće za loše stanje u zdravstvu krivi “one pre”.
Beli mantil pored najnovije opreme oproban jeu marketingu mnogo puta do sada, najsvežiji primer je još aktuelni gradonačelnik Beograda koji je kao prvi na listi čak došao na tu funkciju, i više ga nismo videli. Ako je vlast htela lekara, ostalo je nejasno zašto prvi na Vučićevoj listi nije aktuelni ministar zdravlja, ništa manje stručan i iskusan Zlatibor Lončar.
Popularnija od lidera stranke
Prva na listi opozicije nazvanoj “Ujedinjeni za pobedu Srbije” je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. U koaliciji čiji su lideri iskusni političari poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića ili Zorana Lutovca, za nosioca liste ipak je odabrana žena koja je u poslednjih nekoliko godina na sebe privukla pažnju (ali i bes SNS-a i njihovih tabloida), otkrivanjem brojnih afera vlasti. Nekad argumentovano, nekad bez dokaza. U javni govor uvela je kovancu “mafija i bratija” ne trudeći se da sakrje na koga tačno misli, nije se libila da pomene braću predsednika, premijerke, ministra finansija, iznosila je podatke o malverzacijama u Telekomu, o švercu oružja, pitala da li je direktor Vojno bezbednosne agencije prikrivao kriminalce koji su u kontaktu s Vučićem i zataškavao afere. Sa druge strane, lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palmu optužila je da je podvodio žene i maloletnice, bez svedočenja bilo koje žrtve. Njen kredibilitet najviše je bio ugrožen kada je tvrdila da se na poljoprivrednom dobru vojne ustanove Morović kod Šida gaji marihuana, a ispostavilo se da je tamo pronađena farma koki nosilja.
Napadana je fizički, partijska “vojska” išla je po komandi da spreči njene konferencije za novinare, u jednom periodu imala je “ličnog progonitelja” (to što se Lovreković ućutao ne znači da se neće vratiti u ulogu), vređana je, satanizovana, nazivana “električnim Đilasovim zecom”, trpela mizogine aluzije u skupštini Srbije, ali nije ućutala. Zaslužila je da bude nosilac opozicione liste, i oni koji je hvale, upravo kao prednost ističu njenu hrabrost pored elokvencije i pismenosti. Njena pouzdanost dovodi se u pitanje ne samo zbog sklonosti da iznosi stvari koje ako i jesu tačne, često nisu dokazive, već i zbog prakse da se u jednoj stranci ne zadržava predugo. Iako nije menjala ideologiju, ona jeste bila članica Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali je posle neslaganja sa Nenadom Čankom pristupila Novoj stranci. Godinu dana u skupštini je nastupala rame uz rame sa Zoranom Živkovićem, a onda je zbog loših rezultata na izborima 2018. i tu stranku napustila. Sada je u Stranci slobode i pravde i od nje se, u stvari, očekuje da uđe u skupštinu, i da se dobro pripremi za neke sledeće izbore.
Tradicionalisti – bar znamo na čemu smo
Da li zato što poštuju tradicionalna nepisana pravila, ili zato što se ne nadaju bog zna kakvom rezultatu tek ima i lidera stranaka koji kao prvog na listi istaknu sebe. Da se ne “foliramo”, zna se ko pravi listu. Na listi SPS-a prvi je Ivica Dačić, a sama lista se zove “Ivica Dačić- Premijer Srbije”. Pošto već nije hteo da se kandiduje za predsednika, nego je svojevojno podržao Vučića, a kada je Vučić procenio da ga neće na svojoj listi, Dačiću je preostalo da pokuša da čast spašava ovako – kandidaturom za premijera. Dačić ovakvim sloganom priželjkuje situaciju iz 2012. kada je SPS sa 15 posto glasova odlučio ko će biti premijer, mada to javno nikad ne bi priznao. Za sada ponosno nosi teret “slabijeg u koaliciji”, tvrdi da naprednjaci neće “usisati” socijaliste i poziva se na procene da te dve stranke na parlamentarnim izborima mogu da osvoje dve trećine poslanika.
“Naš je cilj da imamo 150 do 170 poslanika zajedno, to znači da imamo eventualno dvotrećinsku većinu u republičkom parlamentu“, rekao je nedavno Dačić. Nije precizirao koliko on sam očekuje poslanika, pošto je na prošlim izborima i pored bojkota opozicije, osvojio manje od 11 odsto. Naime SPS ima svoj krug glasača koji je dovoljno stabilan da će preći cenzus, ali Dačić može postati premijer samo ako se tako dogovori sa Vučićem.
Radikali imaju sličan pristup – kako da ne podržimo Vučića, a da ipak podržimo Vučića. Odavno već prvi na listi radikala, lider stranke Vojislav Šešelj, predsednika Srbije (bar u medijima) tetoši kao svoje čedo, ne da da na njega padne ni trunka kritike, a za sve loše krivi “dosmanlije” odnosno “žute”, i eventualno “neprijatelje spolja”. Tako i Šešej ne želi da smeta u trci za predsednika, ali bi rado bio premijer. Mnogi su ga saradnici napustili, nekadašnje perjanice stranke Nataša Jovanović i Nemanja Šarović sad su na nekim drugim listama, a od preostalih radikala građani prepoznaju Šešeljevog sina i Vjericu Radetu. Na prethodnim izborima radikali nisu uspeli da pređu cenzus, osvojili su tek nešto više od dva odsto glasova. Politiku nisu menjali.
Treća liderka stranke koja je ujedno prva na listi je Milica Đurđević Stamenkovski, poznatija kao Milica Zavetnica. Srpska stranka “Zavetnici” svoju će liderku, kako je i sama najavila, kandidovati i za predsednicu. Za sada je sklona da uvek više kritikuje Vučićeve protivnike nego njega samog, a i ako se desi da zamera neki potez vlastima, dobro se pazi da ne pomene Vučića lično. I pored toga, na prošlim izborima njena stranka osvojila je tek 1,43 odsto glasova.
Izbornu listu “Suverenisti” predvodi lider stranke “Dosta je bilo” Saša Radulović, ovoga puta zajedno sa Milanom Stamatovićem iz Čajetine i doktorkom Jovanom Stojković, poznatom po borbi protiv vakcinacije. Na prošlim izborima Radulovićevoj stranci falilo je pola procenta da pređe cenzus. U ove izbore ulazi posle referenduma o Ustavu za koji tvrdi da je pokraden.
„Očekujemo jako dobar rezultat, zaboravite lažna istraživanja koja se pojavljuju po medijima. Suverenisti će biti najveće iznenađenje“, rekao je Radulović, posle predaje liste.
I lider “Dveri” Boško Obradović prvi je na Izbornoj listi koalicije “Srpski pokret DVERI – POКS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Кraljevine Srbije.” Obradović koji je prepoznatljiv javnosti u naziv svoje liste ubacio je ne samo potpuno nepoznatog mladog političara, nego i deo pokreta za obnovu kraljevine koji inače predvodi Žika Gojković, a ne Parandilović. (O raskolu u POKS-u, o tome da li je pravi onaj sa DSS-om ili ovaj sa Dverima, ne vredi ni razmišljati, a kamo li objašnjavati šta se zapravo desilo, sve dok Ministarsto za državnu upravu ne odluči ko je gde upisan i ko ima pravo na koje ime.) Boško je ostao dosledan politici brige o porodici, pravoslavlju i srpstvu, malo je pojačao deo priče o povrtaku kralja i trudi se da jednako kritikuje i sadašnju i bivšu vlast. Koalicija sa monarhisitima jeste korak u zbunjivanju birača, ali glasači Dveri generalno glasaju “za Boška” i teško da će im to smetati.
I još neki koji kao da nas namerno zbunjuju
Ne samo što dobar deo građana nije siguran šta je to “Moramo”, nego je još prvi na toj listi Aleksandar Jovanović, producent iz Beograda. Ko je to? Ako se vratimo pa pročitamo kako se lista zove, tek ništa nećemo znati. “MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović”. Dakle, ako niste baš simpatizer, vi nećete baš nikako znati da je Aleksandar Jovanović u stvari Ćuta, a realno, koliko će ljudi da se zainteresuje da gugla. Zašto prvome na listi nije dodat nadimak, kad već stoji u nazivu liste, recimo da je greška. Što bar negde ne piše “Odbranimo reke Stare planine”, kako bi glasači lakše povezali imena i lica, možda je do neiskustva, a možda i do slike koju su akteri stekli “da ih sada svi znaju”. Možda bi Ćuta svojim aktivizmom mogao da privuče veliki deo birača, samo ako u kampanji kandidati uspeju da nametnu širokom auditorijumu da je “Moramo” – i Ćuta i Zelenović i Ne davimo Beograd. Ako je komplikovano novinarki koja 25 godina prati izbore, onda je sigurno teško i drugima.
Sličnu situaciju našli smo na listi ne baš lakoj za pamćenje. Prošli put se DSS “krio iza metle”, sada se zove “DR MILOŠ JOVANOVIĆ – NADA ZA SRBIJU – Srpska koalicija NADA -Nacionalno demokratska alternativa- Demokratska stranka Srbije (DSS) – Za Kraljevinu Srbiju (Monarhisti) – Vojislav Mihailović”. A nosilac liste – Božidar Delić – penzioner. Da bar stoji general u penziji, ali ne stoji. Ko zna generala Delića, povezuje ga sa aktivnostima u Srpskoj radikalnoj stranci. Kratko je prešao u naprednjake, ali se brzo vratio uz izvinjenje i suze. Od Šešelja se ipak rastao 2020. godine i otišao sa Nemanjom Šarovićem, a onda se i sa njim razišao. Ovo ipak znaju samo fanovi. Za ostale, Delić je poznat kao general koji se borio na Kosovu kod Paštrika, a za sada se i kampanja zasniva na tome da “svako odabere svoga generala”.
Kada je reč o dve manjinske stranke koje su za sada predale liste, iznenađenja nema. Nosilac liste “Muftijin amanet” je Usame Zukorlić, sin pokojnog osnivača Sranke pravde i pomirenja Muamera. Na listi “Savez vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor”, nosilac je takođe sin lidera stranke, dugogodišnji poslanik Balint Pastor.
Naslovna fotografija: Beta/Amir Hamzagić