Rezolucija Evropskog parlamenta: Kosovo i Rusija nisu jedine teme

“Izražava zabrinutost”, “pozdravlja”, “žali”, “poziva” i “osuđuje”, ovim rečima počinju stavke u izveštaju Vladimira Bilčika, koji su u sredu usvojili poslanici Evropskog parlamenta. Rezolucija jasno ističe da će tempo pregovora odrediti napredak u poglavljima o vladavini prava, potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, koje uključuje i sankcije protiv Rusije, kao i u normalizacija odnosa Srbije sa Kosovom.

Pažnju domaćih medija, ali i najviših državnih funkcionera, privukli su izraz međusobno priznanje Srbije i Kosova (prvi put spomenuto u Rezoluciji) i “duboko žaljenje zbog činjenice da se Srbija još nije uskladila sa sankcijama EU nakon ruske invazije na Ukrajinu”. Preneseni kao pritisak i ucena, tekstovi novina imali su naslove: “Odluka Evropskog parlamenta pritisak, EU traži: priznajte Kosovo i uvedite sankcije Rusiji”, “Sada i zvanično: Priznajte Kosovo ili ništa od EU”, “U EU samo uz odricanje Kosmeta i Rusije”, “Vučić: Nećemo ni da razmatramo novi zahtev EP vezan za KiM”, “Vučičev odgovor na zahteve sa Zapada: Nećemo priznati Kosovo niti to uopšte razmatrati!”

Radio – televizija Srbije prenela je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je važno da Srbija bude na evropskom putu, ali da je važno i da Srbija ima svoju slobodu i da razmišlja o svojim interesima:

“Ako neko ne razume specifičnost pozicije Srbije, onda taj ne želi iskreno i dobro ni svojoj Evropskoj uniji niti bilo kome od nas na Balkanu”.

On je na pitanje kako će Srbija odgovoriti na zahteve Evropskog parlamenta rekao:

“Lepo, pristojno i učtivo – nećemo. Može li nešto pristojnije? Ne pada nam na pamet. Ima li nešto još pristojnije? Nećemo da razmatramo. Ne mogu više, iscrpeo sam rezervoar pristojnih odgovora na to”.

Nešto duži odgovor imala je premijerka Ana Brnabić, koja je istakla da joj nije jasno zašto Evropska komisija u dokumentima ne pominje priznanje, već normalizaciju odnosa sa Prištinom, a Evropski parlament sada traži nešto drugo:

“Samo mi je značajno važno da vidim kako će da promene pregovaračku poziciju kada imate pet država te Evropske unije koja ne priznaje takozvanu državu Kosovo”, rekla je premijerka i dodala da što se tiče sankcija Rusiji, Srbija je svojevoljno krenula da se postepeno usklađuje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, a da su sada pravila da moramo u potpunosti da se uskladimo.

Za sve ostalo što piše u rezoluciji, komentar je izostao.

Očekivani zahtevi?

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za Istinomer kaže da u usvojenoj rezoluciji nema iznenađenja.

“Da smo se pridružili sankcijama Rusiji, pitanje je da li bi tekst bio ovakav. Sve što nam u fajlu stoji sakriveno sada je izbačeno u prvi plan”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je u izveštaju navedeno čak i to da Srbija nije dovoljno transparentna u pregovorima.

“Sada je došlo na red da se sve iznese na videlo, zato što je Srbija prešla crvenu liniju, a to je pitanje odnosa sa Rusijom, i sada će sve što je gurano pod tepih da iskoči. To je politički život”, zaključuje Međak.

Ipak, kako kaže, Evropski parlament je uvek bio organ koji najviše podržava proširenje.

“To se do sada uvek pokazalo, on je zapravo taj koji vam daje podršku tokom procesa proširenja i zbog toga je politička podrška Evropskog parlamenta mnogo bitna za jednu zemlju”.

Prema njegovim rečima ova rezolucija znači da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji.

“Poslanici Evropskog parlamenta podržavaju proširenje i čak misle da to treba i ubrzati, međutim Srbija mora da odradi svoj deo zadatka”, navodi Međak i dodaje da se otvoreno kaže da priključivanje zavisi od pozicije prema Rusiji i vladavine prava, a da je Kosovo treća stavka.

“Tema Kosova se pominje prvi put u 72. tački Rezolucije. Što bi značilo da su pre toga demokratija, slobodni izbori, način funkcionisanja institucija i Rusija, vladavina prava, borba protiv organizovanog kriminala, korupcija”, objašnjava Međak.

Šta zaista piše u ovoj Rezoluciji?

“Mi smo prošle godine imali četiri afere u Rezoluciji, sada ih imamo sedam. Ne da ne skidamo probleme, nego ubacujemo nove”, kaže Međak.

U Rezoluciji usvojenoj u martu prošle godine, koja se odnosi na 2019. i 2020. godinu apeluje se da Srbija ostvari “uverljivije rezultate” u slučajevima od velikog javnog interesa kao što su slučaj Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, i ponavlja poziv iz 2018. godine da se zadovolji pravda u pogledu nezakonitog rušenja u Savamali. 

U izveštaju za 2021. godinu, koju je sada usvojio Evropski parlament, pored svih ovih afera dodati su i novi slučajevi korupcije iz “Pandorinih dokumenata”, ali je i napisano da:  

“(Evropski parlament) Podstiče vlasti da istraže i kazneno gone sve navodne veze s kriminalnom grupom Belivuka i izražava zabrinutost zbog nedavnih navoda da je Darko Šarić vodio međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je bio u zatvoru u Srbiji”.

Pored ovih afera, pozivanja na dijalog sa prištinskim vlastima, apela da Srbija uvede sankcije Rusije, obustavi letove Beograd – Moskva, poslanici Evropskog parlamenta usvojili su i da se osuđuje napad na opoziciju, novinare i članove civilnog društva, pritisak na medije i pojavljivanje ratnih zločinaca u njima.

Evropski parlament, takođe, izražava zabrinutost zbog nepostojanja proaktivne uloge Republičke izborne komsiije, pada podrške javnosti za članstvo u Evropsku uniju, povećanje korupcije, nedostatka istinske rasprave u Skupštini Srbije i pristrasnih odluka REM-a.

Sa druge strane, EP pozdravlja nedavne izmene Ustava na referendumu, donošenje pojedinih zakona i strategija, saradnju Srbije sa komšijskim zemljama i pohvaljuje doniranje vakicina i podršku srpskih vlasti za organizovanje evropskog prajda u Beogradu.

Naslovna fotografija: Twitter / Vladimir Bilčik