Šta je to „Salami slicing” i kakve veze ima sa kineskim kompanijama koje posluju u Srbiji?
Dok Srbija slavi kineske investicije kao ključ za ekonomski razvoj, istraživanja nevladinih organizacija kažu da kompanije poput „Linglong" i „Ziđin" izbegavaju poštovanje zakona koji štite životnu sredinu. Izgradnja bez dozvola, izbegavanje procene uticaja na životnu sredinu i nepoštovanje građanskih prava, kako se navodi u analizama organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu - RERI, ali i presudama Privrednog suda u Zaječaru i Osnovnog suda u Boru postavljaju ozbiljna pitanja o stvarnoj prirodi ovog "strateškog partnerstva". Da li država zapravo ulaže u svoju budućnost, ili samo gleda kroz prste velikim investitorima, ignorišući posledice po zdravlje ljudi i očuvanje prirode? Da li su institucije spremne da podrže ekološke standarde i prava svojih građana, ili samo ekonomske interese?
„Čudesno je sve ovo što danas imamo u Zrenjaninu. Apsolutno čudesno. Da ovde provedemo mesec dana, bilo bi malo, bilo bi nedovoljno da opišem čudo koje smo stvorili. Stvorili su ga naši kineski prijatelji uz našu podršku“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svečanoj ceremoniji pokretanja serijske proizvodnje guma u kineskoj fabrici „Linglong“ sredinom septembra ove godine.
A kakvo su čudo stvorili kineski prijatelji zajedno sa velikom podrškom države Srbije?
Analiza „Primena Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu u Republici Srbiji” navodi poslovannje kompanije Linglong kao školski primer „salami slicing-a”. O čemu se radi? Ova praksa predstavlja deljenje projekata na više delova i faza i na taj način izbegava se sprovođenje postupka procene uticaja, koji je značajan jer utvrđiuje procenu uticaja projekta na stanovništvo i zdravlje ljudi, biološku raznovrsnost, ekosisteme, vodu, vazduh i zemljište..
„Kompanija „Linglong International Europe d.o.o.” projekat je započela ograđivanjem parcela oko budućeg industrijskog kompleksa. Postupak je započet 26. marta 2019. godine izdavanjem lokacijskih uslova od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Već 29. marta isti organ izdao je rešenje kojim se odobrava izgradnja ograde oko parcela u vlasništvu „Linglong International Europe d.o.o.“ Postupak procene uticaja na životnu sredinu nije sproveden, već je iz kabineta gradonačelnika Zrenjanina saopšteno da za izgradnju ograde nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, ali da je studija o proceni uticaja neophodna u nastavku realizacije projekta”, piše u analizi RERI-ja.
Zaključak analize je da su predmet procene uticaja na životnu sredinu bili samo pomoćni objekti koji su u funkciji glavnog objekta (fabrike za proizvodnju i preradu guma) i bez planova o izgradnji fabrike ne bi ni bili izgrađeni, niti bi imali ikakvu samostalnu svrhu i funkciju. Autori navode da je jasno da fabrika guma ne bi mogla da radi bez priključenja na elektroenergetsku mrežu, vodovod i kanalizaciju, kao što je jasno da izgradnja nijednog pomoćnog objekta ne bi ni bila planirana da nema fabrike guma.
Srbija i veliki kineski prijatelji
Da je Srbija veliki prijatelj kineskoj kompaniji, pokazalo se sredinom 2020. godine, kada je Ministarstvo privrede dodelilo državnu pomoć kompaniji „Linglong International Europe doo Zrenjanin“ za izgradnju fabrike guma u iznosu od 83 i po miliona evra, i to oko 76 miliona evra u novčanoj vrednosti i otuđenju 96 hektara zemlje čija tržišna vrednost je procenjana na oko sedam i po miliona evra, navedno je u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći.
A kako izgleda u praksi poslovanje kineskih kompanija, prema navodima organozacija koje su ga analizrale?
„Upravni sud poništio je rešenje Gradske uprave Zrenjanina kojim je data saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu kompaniji Linglong za izgradnju proizvodnih pogona u okviru fabrike guma”, piše u saopštenju RERI-ja objavljenog 24. decembra. Organizacija RERI navodi da nakon četiri godine presuda potvrđuje da je Linglong izgradio „značajan deo fabrike na osnovu nezakonito sprovedenog postupka procene uticaja”.
Nepoštovanje zakona kompanija Linglong i Ziđin već se pominjalo u javnosti. Ziđin je gubio sudske sporove zbog izbegavanja zakonskih odredbi, a Linglong bio je u fokusu javnosti kada su aktivisti nevladinih organizacija A11 i Astra ukazali na kršenje radnih i ljudskih prava.
„Kompanija Linglong nastavlja sa praksom nepoštovanja zakona i propisa Republike Srbije, što dokazuje poslednji u nizu slučaj protivzakonite izgradnje objekata za skladištenje otpada kapaciteta 700 kg/dan u okviru fabrike guma u Zrenjaninu”, navodi se u saopštenju Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI.
Naime, Linglong je, prema tvrdnjama organizacije RERI, nezakonito izgradio objekat za skladištenje otpada, bez građevinske dozvole i sprovođenja postupka procene uticaja. A gradska uprava Zrenjanina izdala je kompaniji Linglong građevinsku dozvolu za izgradnju skladišta otpada, na osnovu rešenja o proceni uticaja koje je prethodno poništio Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Sa druge strane, praksa Ziđina, nešto je drugačija, tvrde u ovoj organizaciji.
„Ziđin ima manir da gradi sve bez dozvola, pa posle naknadno ako ga neko baš pritisne pribavlja dozvole”, navodi Hristina Vojvodić, Viša pravna savetnica u organizaciji RERI.
Prema pisanju medija Mašina, Privredni sud u Zaječaru doneo je presudu kojom je kompanija Ziđin Koper osuđena na novčanu kaznu od ukupno 2 miliona dinara, a odgovorno lice na 150 hiljada dinara zbog izgradnje rudarskog objekta na nadvišenju flotacijskog jalovišta “RTH” suprotno odredbama Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Takođe, kompanija Ziđin Bor Koper, nekadašnji RTB Bor, i rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), prekršili su Zakon o zaštiti vazduha jer su doveli do prekomernog zagađenja vazduha u Boru 21. i 22. novembra 2019, kao i 14. i 15. januara 2020. Oni su odgovorni što nisu obustavili proizvodnju u postrojenjima nove topionice i fabrike sumporne kiseline i tako prekomerno ispustili sumpor-dioksid (SO2) u vazduh tokom četiri sporna dana, pokazuje presuda Privrednog suda u Zaječaru, o čemu je izveštavao CINS. Tih dana u pojedinim satima u centru Bora koncentracija SO2 bila je i do 8,3 puta veća od dozvoljene, zaključila je inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine koja je inicirala sudski postupak.
Šta na ove navode imaju da kažu u samim kompanijama, ne znamo, jer na pitanja Istinomera nisu odgovorili ni iz Ziđin ni iz Linglonga.
Bivša ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović 2021. godine u Boru je posetila kompaniju „Serbia Zijin Copper doo“ kako bi se uverila u napredak i dinamiku projekata koje kompanija sprovodi u cilju zaštite životne sredine. Međutim, objekti koje je ona obišla i u čiju izgradnju se uverila tada, ponovo prema navodima organizacije RERI, nisu imali ni građevinsku dozvolu ni saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
Zašto je Procena uticaja na životnu sredinu bitna?
Kvalitet vazduha na području Bora, kao i problem sa vodom i pogoršanje kvaliteta vazduha u Zrenjaninu višegodišnju su ekološki problemi. Na samo dva kilometra od fabrike „Linglong“ nalazi se Specijalni rezervat prirode Carska bara. U njemu je evidentirano prisustvo oko 240 vrsta ptica, od kojih preko 200 predstavlja strogo zaštićenu vrstu. Carska bara predstavlja zaštićeno područje I kategorije od međunarodnog, nacionalnog odnosno izuzetnog značaja.
Ovu su samo neki od razloga zbog kog bi životna sredinu na ovom područuju trebalo da bude u fokusu kompanija, međutim, da li je tako u praksi?
Procena uticaja na životnu sredinu u Republici Srbiji sprovodi se već dvadeset godina, od 2004. godine kada je usvojen Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. Ključni ciljevi procene uticaja su da obezbedi da se uticaji na životnu sredinu jasno analiziraju i uključe u proces donošenja odluka, da se predvidi, izbegne i umanji značaj negetivnih efekata projekta, obezbedi zaštita kapaciteta prirodnih sistema i pomoviše razvoj koji je održiv uz optimizaciju korišćenih resursa.
Da li se poštuje zakon?
Da država Srbija nije ni blizu nivoa potpune implementacije Zakona smatra advokat Luka Đorđević. On za Istinomer navodi da je Zakonom propisano koji projekti podležu Proceni uticaja i na koji način ih kompanije izbegavaju.
„Kompanije dele svoje projekte na više malih celina, to se zove salami slicing, kao kad sečeš čajnu kobasicu na onako sitne delove, imaš onaj jedan štap, ali kada ga iseckaš imaš više sitnih komadića. Tako kompanije rasparčaju projekat i onda ti manji projekti ne podležu potrebi sprovođenja postupka Procene uticaja”, objašnjava Đorđević i navodi da je to zabranjeno, jer dok se ne sprovede postupak Procene uticaja ne sme da se pristupiti izvođenju bilo kakvih radova.
Da se metod salami slicing-a često sreće u praksi potvrđuje i naša sagovornica iz RERI-ja Hristina Vojvodić.
„Kompanijama se omogućava da započnu sa radovima pre nego što pribave saglasnost za studiju o Proceni uticaja, čak tako što će preskočiti Procenu uticaja za određene delove projekata”, objašnjava Vojvodić i navodi da se na taj način ubrzava investicija, jer ekološke dozvole ne usporavaju investitore, a sa druge strane izbegavaju se krupne posledice ukoliko se dobro ne proceni uticaj na životnu sredinu.
„Ako niste dobro sabrali zbirne emisije iz dimnjaka koje ste podelili i pravite se da su dva odvojena fabrička kompleksa, a zapravo se nalaze na dva metra jedan od drugog, vi možda nećete morate da stavljate postrojenje za smanjenje emisija na taj dimanjak”, navodi Vojvodić i dodaje da je pokušano da se nedovoljno precizne zakonske odredbe tumače u korist investitora.
Zakoni ne važe za kineske kompanije – ne ugrožava se samo priroda, već i ljudska prava
„Ceo život živim ovde”, kaže za Istinomer Jasna Tomić, članica Saveta Mesne zajednice i radne grupe za preseljenje sela Krivelj, kao i meštanka tog sela koje se nalazi u blizini Bora. Kako ona opisuje, Krivelj je mesto pored kog se nalaze četiri rudnika i sa sva četiri preti velika opasnost stanovništu u okolini.
Ona navodi da u poslednjih šest godina, od te 2018. godine kada je Ziđin većinski preuzeo Rudarsko – topionički basen, žive u strahu i neizvesnosti. Ističe da lokalno stanovništvo nije pravilo problem i sprečavalo širenje rudnika, jer prema njenim rečima većina ljudi radi u sadašnjem Ziđinu. Ipak, tražili su jednu stvar: „pravo na normalno preseljenje i na normalan život”.
„Oni koriste svoju poziciju strateškog partnera, država im izlazi u susret, omogućava da rade šta hoće, a da pritom nemaju dokumentaciju, nemaju prostorni plan kojima deifinšu rudarske aktivnosti. Mi smo to tražili kako bi lokalno stanovništvo znalo dinamiku radova i kada će doći na red da se seli” , navodi ona i kaže kompanija ignorišu obaveze.
Jasna navodi da od kada je Ziđin preuzeo poslove sve se inteziviralo, od površinskih kopova, broja vozila i količine miniranog materijala, proizvodnje, kapaciteta, ali i višestrukog zagađenja.
„Mislim da je Krivelj takva jedna tempirana bomba sa prvom većom kišom”, priča Jasna i podseća na poplave koje su se desile u ovom selu kada se izlila Kriveljska reka. Zbog jalovišta napravljene su ogromne brane i kolektor, a kada je kineska kompanija došla, platila je izradu tunela kako bi zagradili reku i usmerili je u tunel. Ona navodi da su i branu i tunel napravili bez procene uticaja.
„Iza te brane i tog tunela, na 50m se nalazi prva kuća. Tog 16. juna 2023. godine bila je kataklizma. Padala je kiša nekoliko dana, ogolela brda, pojačala intenzitet skupljanja vode i u roku od par sati pet metara vode. Začepio se kolektor i onda je voda krenula da se vraća”, opisuje naša sagovornica i dodaje da bi se možda izbegla ovakva situacija da su radili studiju Procene uticaja.
„Oni nisu društveno odgovorna kompanija, jer nije stvar u tome da ti ozelenajvaš rudaske površine, nego da obezbediš ljude koji tu žive. Jedna totalna neodgovornost uz podršku države i zloupotreba svega”, navodi Jasna.
Ona smatra da država koja brine o svom stanovništvu, treba da bude uključena u rešavanje preseljenja sela Krivelj, a za sada nailaze samo na ćutanje.
„Da je državi stalo, da ne podržavaju kompaniju i da nemaju neke zajedničke interese, mi bismo danas već bili preseljeni i pre toga”, zaključuje Jasna.
Ona smatra da je rešenje problema jednostavno, da se stanovnicima plati po tržinim cenama i obezbedi preseljenje zajednice, nada se Novom Krivelju.
„Hoćemo da to selo nastavi negde dalje da živi, Krivelj postoji preko 200 godina, ima svoje korene, kulturu i folklor, neke specifičnosti, zaslužujemo da nastavimo negde da postojimo”, a umesto razumevanja kompanije i države, susreću se sa pritiscima da prodaju svoju imovinu, kaže da put nije težak, samo je skuplji.