Šta sve do sada znamo o – izmenama Zakona o visokom obrazovanju

Novine u Zakonu o visokom obrazovanju prema kojima će fakulteti iz inostranstva moći da rade u Srbiji bez domaće akreditacije, a država će da subvencioniše školarine, prvo je najavio predsednik Srbije i to kao pozitivnu stvar. Resorna ministarka i premijer ponavljali su danima njegov stav, ali je akademska zajednica pokazala neslaganje i najavila moguću obustavu rada domaćih univerziteta. Predlog izmene Zakona je povučen, ali je predsednik ponovo pokazao svoje neslaganje sa odlukama vlade, te izjavio da je dosta popuštanja i da će možda lično da predloži takav zakon pa da proveri ko ima većinu.
Rektorat Univerziteta u Beogradu
Foto: Canva

Šta do sada znamo o izmenama Zakona o visokom obrazovanju? Znamo da je Vlada Srbije povukla predložene izmene zakona o visokom obrazovanju, kako je to i najavio premijer Miloš Vučević rekavši da to čini “zbog nezapamćenih pritisaka i ucena rukovodstva Univerziteta”. Premijer je rekao da “postoje ljudi” koji ne žele da deca studiraju na stranim univerzitetima i da to mogu u Srbiji, ali nije naveo ko su ti ljudi koji ucenjuju vladu, niti kome se obraća kad kaže da će vlada bez obzira na sve pritiske, nastaviti da se bori. U zvaničnom, pisanom obrazloženju Zaključka o povlačenju iz skupštinske procedure ipak je napisano da je ocenjeno kako je potrebno obaviti dodatne konsultacije o pitanjima koja su predmet uređivanja ovog zakona.

Baš kako je nekoliko dana ranije i najavio rektor Beogradskog univerziteta, koji je tvrdio da je postignut dogovor o dodatnim konsultacijama, a ne da je bilo ucene kako tvrde predsednik i premijer.

Znamo i da je od izjave ministarke prosvete Slavica Đukić Dejanović u utorak 19. novembra da neće biti povlačenja Zakona o visokom obrazovanju, do najave povlačenja prošao samo jedan dan.  

 

Vučić objasnio zakon pre predloga?

 

Vlada Srbije uputila je ovaj predlog skupštini 8. novembra bez prethodne javne rasprave. Jedini ko je to najavio bio je predsednik Srbije u jednom od svojih brojnih obraćanja na televiziji Pink gde je u septembru rekao da su pregovori sa nekim stranim univerzitetima uveliko pokrenuti.

  • “Zašto bi naši ljudi išli u Italiju, Švajcarsku ili u Veliku Britaniju ako deo tih univerziteta možemo da dovedemo, njihova odeljenja ili da napravimo njihove kampuse u Srbiji”, rekao je Vučić za TV Pink ni tada ni kasnije ne precizirajući o kojim je univerzitetima reč. Ipak, najavio je da će Srbija da pokuša da subvencioniše te strane fakultete, da im školarine budu niže nego u inostranstvu, pa da, kako je tada rekao njihovim roditeljima bude lakše da deci “priušte dobro školovanje”.
  • Pri tom stavu Vučić je ostao i nakon povlačenja zakona, nekoliko puta rekavši kako je ljut na Vladu i na premijera i kako je dosta ucena. Gostujući na RTS-u 21. novembra rekao je da je očajan zbog odluke vlade i da će razmotriti mogućnost da lično podnese taj zakonski predlog Skupštini Srbije, iako takva mogućnost zakonski nije predviđena.„Jer ja neću da odustanem, pa čekam da štrajkuju protiv mene“, rekao je Vučić.
  • Vučić je rekao i da domaći univerziteti ne žele takav zakon, jer bi njime dobili konkurenciju u stranim fakultetima. Između ostalog, rekao je da taj zakonski predlog predviđa i mogućnost da se proverava koliko se para troši na fakultetima. „Hoćete da štrajkujete, ja sam rekao bio ‘pa šta’. Pa nek idu u štrajk. Ali oni neće da idu u štrajk, oni su srećni i nastaviće da muljaju i neće da imaju nikakvu konkurenciju. Naša namera je bila da dovedemo konkurenciju, a da istovremeno deca manje idu u inostranstvo“, rekao je Vučić.

 

Šta je tačno prvobitno predloženo?

 

Pre nego što nestanu sa sajta skupštine, zabeležili smo šta je bio prvobitni, povučeni predlog. Odnosio se na uvođenje samo jednog novog člana 52a, a da bi se to razumelo, prvo moramo da znamo šta piše u članu 52 aktuelnog zakona. Taj član se odnosi na pravila po kojima visokoškolska ustanova dobija dozvolu za rad, uključujući preporuku Nacionalnog akreditacionog tela nadležnom ministarstvu. “U dozvoli za rad navode se: studijski programi, broj studenata, broj nastavnika, objekti u kojima se obavlja delatnost, da li se studijski program izvodi na daljinu i maksimalan broj studenata koji na taj način može da studira, kao i da li visokoškolska ustanova može obavljati delatnost izvan sedišta”, piše između ostalog u članu 52.

  • U članu 52 a koji je bio predložen, piše da izuzetno od člana 52 Ministarstvo može izdati dozvolu za rad i inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih akademskih studija, master akademskih studija i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma koji Ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom. 
  • Sporazum treba da sadrži elemente kojima se uređuju pitanja organizacije rada inostrane visokoškolske ustanove, način finansiranja, angažovanje nastavnog osoblja, režim studija, upis studenata i način organizovanja nastave. Dodaje se da u cilju podizanja kvaliteta rada, deo školarine studenata koji upišu studije na tim fakultetima, , sredstva mogu biti obezbeđena iz budžeta Srbije.
  • Uslov za izdavanje dozvole za rad je da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište. Takođe, inostrana visokoškolska ustanova vodi evidencije i izdaje javne isprave prema propisima države u kojoj je akreditovana, a dozvola za rad se obnavlja na svakih sedam godina.

 

Univerzitet tražio povlačenje

 

Na diskriminaciju domaćih univerziteta i netransparentnost ukazao je u otvorenom pismu 17. novembra članovima skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.

  • „Obaveštavam vas da je celokupna akademska zajednica duboko zabrinuta, izrazito uznemirena i apsolutno protiv ovakvog predloga, kako u pogledu njegove suštine, tako i u pogledu načina na koji je inicijativa netransparentno pokrenuta i sprovedena“, navodi se u pismu. Đokić u pismu kao problematično naročito ističe to što bi inostrani univerziteti i fakulteti u Srbiji radili bez akreditacije u Srbiji.
  • On je zatražio da skupštinski Odbor za obrazovanje odloži raspravu i odlučivanje o predlogu zakona, „dok ne bude na odgovarajući način analizirana i u formalnom i u suštinskom smislu“.
  • Na sednici Proširenog rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu rečeno je da Univerzitet u Beogradu za sada neće stupiti u štrajk, ali su najavili takvu mogućnost ukoliko država ne uvaži stavove akademske zajednice o Predlogu izmena Zakona o visokom obrazovanju.
  • Na povlačenje zakona pozvala je Akademija nauka jer bi njihovo usvajanje i primena, po oceni odbora, dovelo do ugrožavanja postojećeg kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji. Pridružile su se i Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA),  Sindikat obrazovanja Srbije, kao i Konferencija univerziteta Srbije.
  • Odbor za obrazovanje Skupštine Srbije se 18. novembra ipak sastao i na toj sednici je, kako se navodi na sajtu Skupštine, „većinom glasova“ usvojio predlog Zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, i ta je tačka stavljena na dnevni red nove sednice zakazane za ponedeljak 25. novembar.
  • Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je istog dana da će strani fakulteti Srbiji biti zdrava konkurencija domaćim, te da se time postiže kompetitivni i zdrav razvoj zajedništva u visokom obrazovanju. Ona je komentarišući navode da za strane fakultete neće biti potrebna akreditacija, izjavila da će oni samo biti locirani u Beogradu, ali da neće ulaziti u državni sistem obrazovanja.
  • Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić pojasnio je na RTS-u zamerke akademske zajednice na Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju i rekao da je na sastanku u Ministarstvu prosvete dogovoreno da se ovaj predlog vrati radnoj grupi za finansiranje visokog obrazovanja koji bi trebalo predlog da unapredi pre nego što se o njemu glasa. Rekao je da se univerzitet ne plaši konkurencije, ali da bi trebalo svi da imaju iste uslove i da nije logično da Srbija plaća naše studente da studiraju na stranim fakultetima. Dao je primer Slovenije gde rade neki strani univerziteti, ali da ipak prolaze program akreditacije.