Ubistvo na šinama: zakasnela „istraga” (pred kamerama); nedostižna pravda?
Slučaj „ubistva na šinama“ - zvanično - nije rešen, iako i predsednik Vučić kaže da „mi znamo ko je počinilac“. Ovo je predmet u kome su se pokazale sve manjkavosti sistema; isprepletale su se intrige u MUP-u, uz igre političkog vrha i tabloidne manipulacije. Vlastimir Milošević ubijen je krajem januara 2017. godine. Snimak ovog zločina četiri i po godine kasnije pušten je na nacionalnoj frekvenciji, nekoliko dana nakon što je u javnost izašao Belivukov iskaz o navodnom odnosu sa predsednikom Srbije. Šira javnost je tako mogla da sazna kako se odigrao ovaj zločin u Beogradu. Ali i dalje ne može - zvanično i konkretno, od pravosudnih institucija - da čuje da li je zaista neko sklonio dokaze, ko je to učinio, a ko naredio, kakvu cenu svoje profesionalnosti je morao da plati inspektor Dejan Jović i može li ovaj predmet da se vrati u ruke sudiji.
Nakon što je predsednik izjavio da „znamo” ko je počinilac, iz Tužilaštva za organizovani kriminal su nam rekli da oni ne postupaju u predmetu povodom ubistva Vlastimira Miloševića, već je to u nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Pitali smo i VJT u Beogradu šta se dešava sa ovim slučajem i da li oni imaju nove informacije, a nakon pravosnažne oslobađajuće presude Belivuku.
Odgovor Višeg javnog tužilaštva prenosimo u celosti:
„U predmetu u vezi sa ubistvom Vlastimira Miloševića, Više javno tužilaštvo u Beogradu je podiglo optužnicu koja je potvrđena 5.10.2017. godine. Nakon potvrđivanja optužnice, predmet je u nadležnosti Višeg suda u Beogradu.“
Na naše dodatno pitanje, da li se za ubistvo i dalje sumnjiči NN lice, nismo dobili odgovor.
Novi dokazi? Može, ali samo u korist okrivljenog
Dakle, da li usled pojave novih dokaza istoj osobi može da se sudi za isto delo u istom predmetu? Da li usled pojave novih dokaza može istoj osobi da se sudi za teže krivično delo u istom predmetu, u ovom slučaju za teško ubistvo?
Kako za Istinomer objašnjava predsednica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Lidija Komlen Nikolić – ne može se suditi za isto krivično delo, iako postoji mogućnost ponavljanja postupka, ali samo ukoliko bi usled novih dokaza odluka išla u korist okrivljenom.
„Ponavljanje postupka je moguće kada je neko oglašen krivim. Razlozi su izričito propisani Zakonikom o krivičnom postupku. Jedan od razloga su nove činjenice ili novi dokazi koji mogu dovesti do odbijanja optužbe ili oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu“, navodi Komlen Nikolić dodajući da je jasno da s obzirom na oslobađajuću presudu u ovom slučaju to nije moguće.
Postupak se može ponoviti samo u korist okrivljenog, objašnjava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, u teoriji – tužilac je mogao da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti ukoliko je u toku postupka povređen zakon, ali treba imati u vidu i da se Vrhovni kasacioni sud ne bavi utvrđivanjem činjeničnog stanja, već samo procesnim povredama i povredom krivičnog zakona.
Koliko je našoj sagovornici poznato, od marta 2019. godine, kada je doneta presuda Apelacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti nije podnet.
Kako kaže, pomaganje se smatra vrstom saučešništva, tako da se i usled pojave novih dokaza ne bi mogao ponoviti postupak protiv Belivuka.
***
Telo Vlastimira Miloševića, karatiste i šefa obezbeđenja beogradskih klubova, pronađeno je 30. januara 2017. godine na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta.
„Tog dana, oko 6.49 maskirano lice je „škorpionom“ ubilo Vlastimira Miloševića ispred zgrade u kojoj je živeo. Gađao ga je sa deset projektila, sedam ga je pogodilo u trup. Usled malaksalosti, Milošević je pao na šinama, a ubica ga je potom pogodio sa još šest hitaca u glavu”, rekao je zamenik tužioca Aleksandar Isailović u završnoj reč, dodajući da je u pitanju profesionalna likvidacija.
Početkom februara, svega nekoliko dana nakon likvidacije Miloševića, zbog sumnje da je izvršio ovo ubistvo uhapšen je Veljko Belivuk. Međutim, optužen je za pomaganje u ubistvu.
Do promene krivičnog dela došlo je tokom istrage, objasnilo je Više tužilaštvo u Beogradu u saopštenju.
Optuženi su Marko Miljković i Mirko Kojić da su u periodu od oktobra 2016. godine do dana ubistva kupili „mazdu” bez registracije, dovezli ga do Beograda i čuvali na nepoznatom mestu, a Veljko Belivuk je optužen da je na taj automobil postavio ukradene tablice sa „škode”.
Prema navodima iz optužnice, nakon što je neidentifikovani ubica došao do Đušine ulice, gde su ga čekali pomagači, oni su se odvezli do Danteove ulice u kojoj su dan kasnije, oko 20 časova, zapalili vozilo.
***
Suđenje koje je počelo u decembru 2017. godine, završeno je za nepunih 6 meseci, 11. maja 2018. godine oslobađajućom (prvostepenom) presudom.
„Postoji stepen sumnje da su okrivljeni na neki način imali veze sa ovim krivičnim delom, ali to nije dovoljno za osuđujuću presudu za koju je potrebno je da postoji izvesnost“, rekla je sudija Slavica Nikolić.
Apelacioni sud je u martu 2019. godine potvrdio presudu i pravosnažno je oslobodio Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i Mirka Kojića. U saopštenju se navodi da je prvostepeni sud jasno utvrdio da su optuženi delovali zajedno, ali da nijedan dokaz ne potvrđuje da je Belivuk imao bilo kakve veze sa kupovinom „mazde“ koja je korišćena tokom ubistva, niti da je znao da su se Miljković i Kojić dogovorili da kupe to vozilo.
Detalji sa suđenja
Suđenje za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića počelo je krajem decembra 2017. godine.
Ispred sudnice okupljao se veliki broj navijača.
Prema pisanju KRIK-a, u svojoj odbrani pred tužiocem Belivuk je rekao da ne može da objasni odakle njegovi tragovi na automobilu i na ukradenim tablicama. On je ispričao da je poznavao Miloševića i da su jedno vreme zajedno radili kao obezbeđenje na splavu „Fristajler“, ali da su prekinuli kontakt posle jedne tuče koja je 2014. izbila među njihovim drugovima na ovom splavu.
Drugi optuženi Marko Miljković bio je kum ubijenog Miloševića.
„Želim da kažem da nemam nikakva saznanja o ovom događaju. Nemam nikakve veze sa kupovinom auta niti sa ljudima koji su u tome učestovali. Tužilac ako tako misli, neka to i dokaže“, rekao je Miljković.
Mirku Kojiću, sudilo se u odsustvu. Njegov kum Milan Tomanić iz Šapca, prema optužnici je posredovao prilikom kupovine automobila korišćenog za ubistvo. Dok je davao iskaz, advokati odbrane su naveli da svedok nije obavezan da govori o onome što bi ga moglo izložiti sramoti, a sramota je u malom mestu odati kuma.
Tada je supruga ubijenog Miloševića iz publike dobacila:
„Sramota je i ubiti kuma.“
U toku suđenja, jedna od ključnih tema bila je DNK optuženog Belivuka. Među dokazima tužilaštva bila je upravo njegova DNK pronađena na automobilu korišćenom nakon ubistva. Iako je u istrazi navedeno da je Belivukov DNK pronađen i blizu mesta ubistva.
Neki od dokaza bili su neupotrebljivi na sudu pošto je veštačenjem utvrđeno da ih je kontaminirao policajac tokom prikupljanja. Sudska veštakinja Milica Keckarević Marković sa Biološkog fakulteta posvedočila je da je DNK pronađen blizu mesta ubistva (ipak) bila greška i da na navedenoj lokaciji nije nađen nijedan dokaz koji vodi do Belivuka. Snimci ubistva prikazani su na suđenju, ali ni na jednom nije moglo da se vidi lice počionica.
Iako se na glavnom pretresu čitala Viber komunikacija između Belivuka i izvesnog Vučka, u kojoj se spominje „Vlasta”, branioci su istakli da je reč o nezakonitom dokazu, jer nema naredbe sudije da se presretne komunikacija, te je predlog tužilaštva odbijen.
U toku iznošenja završnih reči, tužilaštvo je tražilo ne manje od deset godina kazne zatvora, dok su branioci smatrali da navodi iz optužnice nisu dokazani.
„Poruke iz Belivukovog telefona govore da su on i žrtva bili konkurenti u istom poslu i da je nameravao da preuzme obezbeđivanje klubova „Ona moja“ i „Gaučosi“. Iz iste „vajber“ komunikacije se vidi u koliko lošim odnosima su bili”, naveo je zamenik tužioca Aleksandar Isailović.
Branioci su insistirali na tome da su veštaci pokazali da se DNK ne može verovati i dodali:
„Isti tužilac, na početku krivičnog postupka, tvrdio je da je Belivuk neposredni izvršilac. Ako smo utvrdili da to nije tačno, kako ćemo onda u ovo verovati.”
Belivuka je na sudu branio tim advokata – Vladimir Lučić iz advokatske kancelarije Nedić, oca generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, Dejan Lazarević inače branilac Darka Šarića, kao i advokati Vladan Vukčević, Dobrivoje Glavonjić i Nikola Ristović.
Predsednik o „ubistvu na šinama”
Tačno četiri godine nakon ubistva na šinama, Belivuk je opet uhapšen. Kao i Marko Miljković i još 15 osoba.
„Danas je uhapšeno 17 pripadnika organizovane kriminalne grupe koju osnovano sumnjičimo za ubistva, iznude, otmice, dilovanje droge“, rekao je na konferenciji za novinare ministar policije Aleksandar Vulin .
Povodom ovog hapšenja obratio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći da država i dalje nema dokaze za neke slučajeve, a da svi pretpostavljamo šta se događa, a potom se osvrnuo i na ubistvo Vlastimira Miloševića.
„Sećate se kad sam govorio da li je neko za ubistvo na šinama menjao DNK. Mi i dalje nemamo dokaze za to, a da li nam je svima sumnjivo i da li pretpostavljamo – to da ”.
Nakon što je Krik došao do Belivukovog iskaza u kome je govorio o navodnom odnosu sa Aleksandrom Vučićem, predsednik je gostujući na RTS-u ponovo pomenuo ovaj slučaj:
„Prvi put kada sam izgovorio da ne razumem kako je moguće da se promenio DNK nalaz u vezi ubistva na šinama, kreće moje prisluškivanje.”
Nekoliko dana kasnije, tokom predsednikovog gostovanja na televiziji Pink pušten je i snimak ubistva Vlastimira Miloševića, a Vučić je tada rekao:
„Što se tiče ubistva na šinama prvi sam u Srbiji javno govorio o tome i to ne zato što sam dobijao službene izveštaje već zato što sam dobijao saznanja od ljudi iz policije koji nisu bili direktno nadležni za to pitanje i zato sam ih postavljao javno. Nakon toga smo došli do snimka samog ubistva i mi danas znamo ko je počinilac koji se inače uopšte ne kaje i kaže sam za sebe „koji sam ja meni kralj, ubio sam dvojicu kumova“, ali se ne sekira jer zna da je pravosnažno presuđeno, nažalost.”
„Inspektora Jovića, sa druge strane, skupo je koštalo što je pokušao da uhapsi zaštićenog kriminalca.” (Izvor: raskrikavanje.rs)
O njemu, kao o hrabrom policajcu, danas govori i predsednik Srbije i kaže: “Pošto je učestvovao u hapšenju, morao je da bude 'odmetlan' iz policije. Počeli su da mu prave haos.”
U decembru 2018. godine Jović je bio uhapšen zbog navodne trgovine uticajem, a suđenje se završilo oslobađajućom presudom, što je potvrdio i Apelacioni sud.
Međutim, u tabloidima on je bio označen kao “prljavi policijac” i “direktna veza sa mafijom”, kao i da je „čistio dokaze za škaljarski klan”.
Sada, nakon njegove smrti, on je sada “onaj koji nije pokleknuo pred Kavčanima”, a urednici tabloida se izvinjavaju Jovićevoj porodici i čitaocima.
„Izveštavali smo u prvom slučaju negativno, jer je takva zvanična informacija, kao što znate, došla iz policije. Informacije je lično Dijana Hrkalović dala našem mediju, pretpostavljam i drugim”, kaže urednik Srpskog telegrafa Milan Lađević za KRIK. (raskrikavanje.rs, 27. jul 2021.)
O vezama Hrkalović i navijača naširoko se piše u poslednje vreme, mada u optužnici protiv Belivukove grupe nema ni reči o tome.
U poslednjem broju “Vremena” otac inspektora Jovića kaže da su svi znali za sukob njegovog sina i državne sekretarke, ali da njega niko u MUP-u nije podržao.
***
Zvanično ostaje nerazjašnjeno – ko je (NN) ubica. A ko je uticao na istragu, ko je pravio probleme inspektoru Joviću, zašto je ovaj slučaj tačka preplitanja različitih manipulacija u MUP-u i vrhu vlasti, pitanja su na koja odgovori mogu eventuano da se nađu u novinarskim istraživačkim pričama. Fakat je da je jedan čovek ubijen rano ujutru u centru grada, a da su u ovom predmetu institucije pokazale sve svoje šupljine. To svakako nije uteha ni za žrtvu, ni za njegovu porodicu.
Naslovna fotografija: Printscreen (Youtube: Srpska napredna stranka / RTV Pink)
