Većina želi autoritarnog lidera i savez sa Rusijom, najmanja podrška EU

Jedan od nalaza anketnog istraživanja koje je Crta sprovela u periodu od 14. do 23. maja, na uzorku od 1000 ispitanika, je da polovina misli da se Srbija kreće u dobrom pravcu, dok manje od trećine smatra da se kreće u lošem pravcu.

Očekivano – oni koji veruju provladinim medijima i podržavaju partije na vlasti misle da zemlja ide u dobrom pravcu, dok oni koji se informišu putem kritičkih medija i opoziciono su orijentisani smatraju da se krećemo u lošem pravcu.

Da je demokratija, bez obzira na sve teškoće, najbolji sistem za našu zemlju smatra 56 odsto ispitanika. To je manje nego u februarskom istraživanju, ali s druge strane više nego u istraživanjima iz 2020. i 2021.

Takođe, u pogledu podrške demokratiji nema nekih velikih razlika u odnosu na to da li su ispitanici za partije na vlasti ili za opoziciju, odnosno da li veruju provladinim ili kritičkim medijima – i jedni i drugi su formalno za demokratiju.

Vrhunac autoritarnih stavova

Istovremeno se, pak, beleži vrhunac autoritarnih stavova. Čak 62 odsto ispitanika, što je najviše do sada, smatra da je za našu zemlju najbolje da u ovom trenutku ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali, jer “samo čvrsta ruka može da nas izvede iz krize”.

Taj stav ne deli 27 odsto ispitanika, što je najmanje do sada u poređenju sa ranijim istraživanjima.

Oni koji glasaju za partije na vlasti i veruju provladinim medijima imaju izražene autoritarne stavove, dok oni koji glasaju za opozicione stranke i informišu se putem kritičkih medija imaju anti-autoritarne stavove.

Kada pogledamo demografsku sliku, vidimo da žene, stariji od 65 godina, manje obrazovani, ljudi sa juga i istoka Srbije i ruralno stanovništvo veruju da nam treba jedan jak lider koga bi svi slušali.

“Oni koji glasaju za stranke na vlasti i veruju provladinim medijima se načelno zalažu za demokratiju, ali žele da bude izabran jak lider koji će da rešava stvari. Ovi drugi, kojih je manje, ne misle tako – oni misle da te dve stvari nisu kompatibilne. Recimo, trećina ispitanika se zalaže i za jedno i za drugo – i za demokratiju i za jakog lidera. To je upravo odlika hibridnog režima, mi imamo izbore, ali se na njima biraju autoritarni lideri”, kaže za Istinomer jedan od autora istraživanja, politikolog Vujo Ilić.

Ako bi, međutim, morali da se opredele i da biraju da li je za našu zemlju bolja demokratija ili sistem sa jakim liderom, polovina ispitanika bi dala prednost autoritarnom sistemu – 49 odsto, dok bi 41 odsto izabralo demokratski sistem.

Oni koji glasaju za stranke na vlasti i veruju provladinim medijima smatraju da je u ovom trenutku za našu zemlju najbolji sistem sa jakim liderom, dok oni koji glasaju za opozicione partije i veruju kritičkim medijima misle da je to demokratija.

Nikad više negativnih stavova prema EU 

Kada je reč o EU integracijama, Crta beleži najveći udeo negativnih i najmanji udeo ravnodušnih stavova prema EU od 2020. godine.

Na pitanje kako bi se osećali ako bi došlo do pristupanja Srbije EU, 36 odsto ispitanika je odgovorilo da bi se zabrinulo, 29 odsto bi bilo ravnodušno, dok bi se 28 odsto obradovalo.

Poređenja radi, istraživanje iz oktobra 2021. pokazalo je da bi pristupanje Srbije EU obradovalo 41 odsto, a zabrinulo 22 odsto ispitanika, dok bi ravnodušno bilo 32 odsto.

Tako veliku razliku u periodu od samo osam meseci Ilić objašnjava ne samo ratom u Ukrajini, već i brojnim posetama evropskih zvaničnika Srbiji u jesen 2021. i nešto drugačijom slikom EU u domaćim medijima.

“Ne samo da nije bilo takvih događaja, nego se u medijima Zapad negativno predstavlja kao uzrok rata u Ukrajini. Mislim da je kombinacija te dve stvari dovela do toga da imamo najveći udeo negativnih stavova prema EU i da su ljudi najmanje ravnodušni. Ovo je tema koja sve više polarizuje ljude i ide u negativnom pravcu. Glasači partija u opoziciji i oni koji imaju poverenje u kritičke medije su više za EU, ali zapravo ima i glasača vlasti i onih koji veruju provladinim medijima koji su takođe za EU”, kaže naš sagovornik iz Crte.

Većinu bi obradovao savez sa Rusijom 

Kada je, pak, reč o savezu sa Rusijom, najviše je onih koji bi se tom savezu obradovali.

Na pitanje kako bi se osećali ako bi došlo do odustajanja od EU i formiranja saveza sa Rusijom, 40 odsto ispitanika je odgovorilo da bi se obradovalo, 26 odsto da bi se zabrinulo, dok bi 24 odsto bilo ravnodušno.

Savez sa Rusijom bi većim delom obradovao glasače stranaka na vlasti i one koji veruju provladinim medijima, ali i one koje ne naginju ni vlasti ni opoziciji, dok bi najviše zabrinuo one koji glasaju za opozicione stranke i prate kritičke medije.

“U poređenju sa ranijim istraživanjima, najviše je i onih koje bi savez sa Rusijom obradovao, ali je takođe porastao i procenat onih koji bi se zabrinuli. Znači da ima ljudi koji reaguju na to pitanje mnogo više nego pre dve godine, kada je najviše ispitanika bilo ravnodušno, odnosno nisu imali čvrsto izgrađen stav”, objašnjava Vujo Ilić.

Dominantan stav da pristupanje EU ne zavisi od Srbije 

Istraživanje Crte pokazalo je i da samo jedna četvrtina misli da pristupanje EU zavisi od Srbije.

Na pitanje od koga u većoj meri zavisi da li će Srbija ući u EU – od Srbije ili od EU, 62 odsto je odgovorilo da zavisi od EU, 26 odsto da zavisi od Srbije, četiri odsto smatra da zavisi i od jednih i od drugih, dok je sedam odsto ispitanika reklo da ne zna.

Činjenicu da ubedljiva većina misli da pristupanje ne zavisi više od Srbije, Vujo Ilić tumači time da je došlo do zamora od proširenja i da se dobijaju politički signali iz EU da proširenja neće biti.

Po njegovim rečima, u ovom slučaju nema neke velike razlike u odnosu na to da li su ispitanici naklonjeni partrijama na vlasti ili opoziciji, jer manje-više svi misle da pristupanje zavisi od EU.

Evidentna je i podeljenost stavova o ekonomskoj zavisnosti naše zemlje od Zapada i Istoka.

Tako 43 odsto kaže da Srbija najviše ekonomski zavisi od saradnje sa EU, 26 odsto smatra da zavisimo od saradnje Rusijom, a 14 odsto sa Kinom, dok tri odsto misli da najviše zavisimo od saradnje sa Amerikom.

Kada ove procente saberemo, dolazimo do toga da 46 odsto ispitanika misli da Srbija najviše ekonomski zavisi od saradnje sa Zapadom (EU i Amerikom), a 40 odsto da zavisimo od saradnje sa Istokom (Rusijom i Kinom).

Interesantno je i da samo jedna desetina ispitanika misli da EU tretira Srbiju kao ravnopravnog partnera, dok 74 odsto nije saglasno sa tim stavom. S druge strane, 43 odsto smatra da Rusija Srbiju tretira kao ravnopravnog partnera, dok 36 odsto nije saglasno sa tom tvrdnjom.

Polovini ne bi bio problem ako bi nam EU vratila vize 

Iznenađuje da građani veruju da bi im Rusija omogućila bolje uslove nego zemlje u EU kada je reč o slobodi, ravnopravnosti i osećaju dobrodošlice.

Upitani da zamisle situaciju da se presele u neku od zemalja EU, odnosno u Rusiju, isti broj ispitanika (po 37 odsto) očekivao bi da ima jednaku zdravstvenu sigurnost. Veći broj ispitanika, međutim, veruje da bi pre u Rusiji imao garantovanu slobodu i da bi se osećao dobrodošlim, odnosno ravnopravno sa drugim građanima.

“Zabrinjava što nešto više ljudi veruje da bi zagarantovana sloboda bila veća u Rusiji, a ne u EU. Stvorene su takve percepcije, u medijima ne postoje negativne slike o ljudskim pravima u Rusiji”, kaže Ilić.

Istovremeno, čak polovini ispitanika ne bi smetalo ako bi nam Evropska unija vratila vize.

Na pitanje u kojoj meri bi im lično bio problem ako bi se vratile vize za putovanja u zemlje EU – Grčku, Nemačku, Austriju i sve druge, 52 odsto je odgovorilo da im uopšte ne bi bio problem, 24 odsto da bi im bio mali problem, a 22 odsto da bi im bio ogroman problem.

Ukupno gledano, za 46 odsto ispitanika vraćanje viza bi bio problem.

Vraćanje viza bi najmanji problem bio onima koji nisu putovali uopšte i onima koji su putovali samo u Rusiju, dok su oni koji su putovali na Zapad i oni koji su putovali i na Zapad i u Rusiju, podeljenih stavova.

Istraživanje je pokazalo i da je velika većina ispitanika – 66 odsto, putovala samo na Zapad  – u zemlje u Evropskoj uniji i u Ameriku. Samo u Rusiju je putovalo dva odsto građana, dok je i na Zapad i u Rusiju putovalo 11 odsto, ili svaka deseta osoba u Srbiji.

“Ovakvi rezultati pokazuju da su stavovi i utisci koje naši građani imaju o tome gde su bolji uslovi – u Evropskoj uniji ili Rusiji, u 90 odsto slučajeva došli iz druge ruke, ili iz medija ili iz ‘pričao mi komšija’ situacija, ali pre svega putem medija”, naglašava Ilić.

Za većinu Zapad najveći krivac za rat u Ukrajini 

Kada je reč o ratu u Ukrajini, ogromna većina građana – čak 81 odsto prati dešavanja u Ukrajini, a čak dve trećine smatra da je Zapad najodgovorniji za rat.

Na pitanje za kog aktera misle da je najodgovorniji za oružani sukob u Ukrajini, 42 odsto je odgovorilo da je to Amerika, 22 odsto smatra da je to NATO, 11 odsto vidi Rusiju kao glavnog krivca, pet odsto Ukrajinu, a tri odsto Evropsku uniju.

“Otprilike jedna desetina ljudi ovde smatra da je Rusija najodgovornija i svaki deseti kaže i da im je bliža ukrajinska pozicija u ratu. S druge strane, otprilike dve trećine krivi Zapad i bliža im je ruska pozicija. Imamo i oko 20 odsto ljudi koji ne može ili ne želi da se izjasni”, objašnjava Ilić.

Kada je reč o odnosu Srbije prema oružanom sukobu u Ukrajini, 51 odsto građana smatra da Srbija treba da ostane neutralna, 32 odsto misli da ne treba da uvodimo sankcije Rusiji čak i po cenu odustajanja od EU, dok devet odsto ima stav da Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i da uvede sankcije Rusiji.

“Tvrde stavove ima oko 40 odsto ispitanika, a balansiranje i da ne moramo da se opredelimo hoće oko polovina. Ako bi ispitanike pitali da se izjasne o sankcijama sa ‘da’ ili ‘ne’, znači da ne može da se izabere nastavak politike neutralnosti, onda bi naravno dobili drugačije rezultate”, objašnjava naš sagovornik.

Prema Ilićevim rečima, većina je saglasna sa ruskim opravdanjima rata. Ogromna većina – 72 odsto smatra da je Rusija bila izazvana na sukob zbog namere NATO-a da se širi na istok. Nešto manje ljudi veruju u tezu da su Rusi hteli da spreče genocid u Donbasu (54 odsto), a manje od polovine (39 odsto) veruje da Moskva ima nameru da denacifikuje Ukrajinu.

Veliki broj ljudi (51 odsto) nije “kupio” priču da je Putin, izjednačavanjem slučaja Donbasa sa Kosovom, ugrozio srpske interese na Kosovu.

Finska može u NATO, ali ne i Ukrajina 

Iznenađujuće veliki procenat, trećina ispitanika, misli da Finska ima pravo da se učlani u NATO da bi se zaštitila od ruske invazije.

“Kad se to uporedi sa stavom da je Rusija morala da interveniše u Ukrajini zbog namere NATO da se širi na istok, vidimo da se Finska potpuno drugačije percipira. Finska ima pravo da suvereno odlučuje da li će u NATO, dok Ukrajina nema. To je, takođe, u skladu sa ruskim opravdanjima rata koji su dobro prošli kod nas”, kaže naš sagovornik iz Crte i jedan od autora istraživanja.

Većina građana (68 odsto) smatra da je za našu državu u predstojećem periodu veći problem ukoliko nam Rusija onemogući dotok gasa, nego ako nam EU “zavrne slavine” (17 odsto).

Građani, s druge strane, uviđaju zavisnost od EU investicija i slobode kretanja, pa 50 odsto smatra da je veći problem ako firme iz EU napuste Srbiju, dok čak 69 odsto kao veći problem vidi ako nam EU uvede vize.

“Jasno im je da smo ekonomski zavisni od Evropske unije, ali to opet ne uslovljava sve one prethodne odgovore – kako vide rat u Ukrajini, približavanje EU i tako dalje. Drugim rečima, objašnjavati ljudima da postoji ekonomska zavisnost od EU nema neki uticaj jer ljudi to već vide i razumeju”, primećuje Ilić.

Najviše poverenja u RTS i provladine medije 

U delu istraživanja koji se odnosi na informisanje građana, Crta je došla do zaključka da se u poslednje dve godine blago smanjuje uloga televizije kao glavnog izvora informacija o društvenim i političkim temama, dok istovremeno raste značaj internet portala.

Nagli skok onih koji se oslanjaju na portale beleži se od februara i može da se dovede u vezu sa ratom u Ukrajini i potrebom ljudi da dobiju više informacija o sukobu.

Kada se dešava nešto važno i žele da dođu do pouzdanih informacija, 42 odsto građana daje prednost internet portalima, 37 odsto televizijama, 10 odsto društvenim mrežama, a tri odsto novinama.

Kada je reč o televizijama u koje građani imaju najviše poverenja, 39 odsto najviše veruju RTS-u, slede N1, Pink i TV Prva. Takođe, polovina građana veruje samo provladinim medijima, odnosno televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Polovina zadovoljna rezultatima parlamentranih izbora 

Istraživanje pokazuje i da su građani podeljeni kada je reč o krađi glasova tokom izbornog dana, pa tako 42 odsto smatra da krađe nije bilo, a isti procenat smatra drugačije.

Poređenja radi, u istraživanju iz februara 50 odsto građana je reklo da veruje da će biti krađe, a 30 odsto da neće. To znači da je posle izbornog procesa u aprilu manje ljudi uvereno da je bilo krađe glasova nego što su očekivali pre izbora.

To bi, objašnjava Ilić, moglo da bude posledica načina na koji se opozicija ophodila prema rezultatima izbora, ali i rada posmatrača i državne administracije.

Na pitanje da li su zadovoljni rezultatima izbora za narodne poslanike koji su održani 3. aprila, polovina ispitanika (48 odsto) odgovorila je da jeste, 28 odsto da nije, dok 17 odsto nije ni zadovoljno ni nezadovoljno rezultatima izbora.

Ako ove procente uporedimo sa odgovorima na pitanje da li se Srbija kreće u dobrom pravcu, dolazimo do istih odnosa – polovina ljudi je zadovoljna kuda se Srbija kreće i zadovoljna je rezultatima parlamentarnih izbora, trećina je nezadovoljna izborima i nezadovoljna kuda se Srbija kreće, dok je petina građana neodlučna.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović