Verujući čovek kojeg nije briga šta misli Vučić

Španska serija o navodnim sukobima u Srpskoj naprednoj stranci se nastavlja preko televizija i tabloida. Taman predsednik Srbije i stranke na vlasti Aleksandar Vučić blagonaklono izjavi da ministar Stefanović dobro radi svoj posao, odmah sutradan jedan od glavnih propovednika Vučićeve vlasti, Vladimir Đukanović izjavi da mu ne pada na pamet da sedi sa Stefanovićem u predsedništvu stranke. “Ja da skrivam istinu i glumim budalu i da obojica i dalje sedimo u Predsedništvu SNS, ne pada mi na pamet. Ja držim do morala. Ja da ga teram iz stranke neću, neka rade s njim šta god hoće” – rekao je za “Blic” funkcioner SNS, o svom sukobu s nekadašnjim ministrom unutrašnjih poslova, a danas ministrom vojnim. I ne samo to, na pitanje da prokomentariše tvrdnje da govori ono što misli Aleksandar Vučić, Đukanović je odgovorio da to govore oni koji su navikli da primaju naređenja. “Baš me briga šta Vučić misli!” – kaže Đukanović.

Ko je ovaj propovednik nove slobode?

Pravnik, novinar, advokat, verujući čovek, navijač, naprednjak, poslanik, protivnik promene Ustava, branilac, patriota, čuvar časti javnih funkcionera, lučonoša i jedan od retkih u moru naprednih političara koji se prepoznaje samo po nadimku. Vladimir Đukanović ili kraće Đuka, preuzeo je ulogu buntovnika u redovima svoje stranke, samo što njegov bunt uvek ide protiv slabijih. Godinama je jedan od najpotcenjenijih Vučićevih jastrebova. Veran mu je, kao nekad Šešelju. Pa ipak, zvanično nije došao ni do pozicije državnog sekretara. Nezvanično, moćniji je od većine ministara, potpredsednika vlade i urednika Javnog servisa. Jer kad Đuka iznese neki stav, kakav god on bio, pokreće se državna mašinerija na čelu sa premijerkom da te stavove ako ne opravda, ono makar relativizuje. Od Đuke je naizgled jača samo ona koja takođe igra ulogu buntovnice, naprednjakinja ponosna na peti oktobar – Zorana Mihajlović. I doktor Stefanović, za sada.

Ako me uhapse, zovite mi Đuku!

Nije reklama, ali je savet građanima – ako vas zadesi zla sudbina da uopšte morate da se pojavite pred srpskim sudom i da tamo (ne dao bog) očekujete neku pravdu, bog će vam bolje pomoći ako angažujete advokata Đukanovića. Ne žalite para! Jer kao prvo, on svoje govore od prošle jeseni počinje sa “Pomaže bog!”. Drugo, kao iskusni advokat koji je posle sramotnog snimka od pre nekoliko godina kad nije znao gde se ulazi u zgradu suda, to do sada naučio. I ne samo da uđe u sud, nego i da se tamo snađe. Treće, velike su šanse da je sudiju kojem je pripao vaš predmet, upravo birao vaš advokat, kao član Visokog saveta sudstva. I odobrio, kao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. A ako vam ni to nije dovoljno, vaš advokat će u ulozi novinara ekskluzivno da vas intervjuiše i to baš o slučaju u kojem vas brani. Ili makar pomaže.

Ustav i zakoni Vladimiru Đukanoviću dozvoljavaju da bude poslanik, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, a ujedno i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Danas njemu, a sutra nekom drugom dato je da utiče na izbor sudija, a da se potom u ulozi advokata pojavljuje pred onima koje je birao. Pozivanje na etiku i moral bilo bi sada infantilno, jer znamo da u zakonu zjapi ogromna rupa, a niko se nije potrudio da je zakrpi. Kad se vlast promeni, pa se ovaj zakon opet ne promeni, ponovo ćemo o ovoj temi.

Koluvija kao simbol vere

Građani su mislili da se nešto zna o slučaju Predraga Koluvije i plantaže Jovanjica. Međutim posle intervjua koji je dao Đuki okružen ikonama i u atmosferi gde se samo čekalo da iz ovog nepravedno zatočenog velikomučenika potekne “sveto miro”, za trenutak su se saznanja poljuljala i otvorila se mogućnost da će crkva kanonizovati sveca Predraga Mirotočivog. Za studente na nekim posebnim akademijama kao primer dobre prakse izučavaće se otvaranje intervjua rečima da je sagovornik “verujući čovek”, da ga podržavaju sveštenici jer im finansijski pomaže, te da ako na “Pomaže bog” ume da odgovori sa “Bog ti pomogo”- nema više sumnje u njegove reči. I ako je advokat novinar i poslanik, posle svih državnih zvaničnika koji su rekli “pa šta” na ovu javnu promociju odbrane optuženog za gajenje marihuana, on dobije priliku da i sam o tome priča u skupštinskoj sali.

Rekosmo da govore već neko vreme počinje sa “Pomaže bog svima”, pa čestita neki verski praznik, Svetog Savu ili Materice, ne smeta ništa. Onda se u nekom trenutku obruši na zamišljene neprijatelje i kaže na primer “Inače, najviše volim kada pišu o meni, kada lažu o meni. Ja uživam u tome, jer znam da sam ih nečim pogodio. Pogledajte samo ovih nekoliko dana koliko ih boli što sam uradio intervju sa Koluvijom i to kao njegov advokat. Ništa nisam prekršio. I ponosan sam što sam to uradio, uradio bih ga opet samo da bih njih nervirao, jer pogledajte koliko ih je pogodilo, jer su dve godine lagali, brutalno lagali i nastavljaju sada da lažu. Naravno da ih je ovo pogodilo zato što je konačno negde neko objavio neku drugu stranu, ali valjda je nama zabranjeno da imamo drugačiju verziju. Mi moramo da se uskladimo kako oni razmišljaju. Jel tako? I, dokle više da ćutimo? (Izvor steno beleške Narodne Skupštine 7. 10. 2021.)

Kad je kao ljut 1: Ministri, pa vi ste preskromni!

U podeli uloga u Srpskoj naprednoj stranci, Đuki je pripala ona da stalno bude nešto ljut. U tom paralelnom svetu u kojem najmoćniji narodni poslanik više ne želi da ćuti u strahu od nezavisnih medija, jedini način da pokaže hrabrost bio bi da poput brojnih kolega usklikne “Živeo Aleksandar Vučić, živela Srbija”. Pa šta košta, nek košta! Međutim, Đukanović je prerastao te žutokljunce. Njegov bunt pred ministrom finansija zvuči ovako: “Drago mi je, ministre, da ste ovde. Žao mi je što gospođa Vujović (ministarka Irena Vujović, prim. autora) nije ovde takođe. Imao bi i njoj što šta da kažem. Nisu pohvale u pitanju, naprotiv. Mislim da ovde mora da se uputi vama i celoj Vladi jedna žestoka kritika, pre svega u načinu kako vi prezentujete javnosti i šta ste uradili. … Ljude kada pitate šta je urađeno nemaju pojma. Zašto?… Pogledajte samo naše finansije, pogledajte inflaciju koja je zaista na krajnje niskom nivou, pogledajte kako smo sredili finansije, pogledajte, recimo, koliko se gradi u Srbiji, nikad povoljniji krediti nisu bili”. (Izvor: Steno beleške Narodne Skupštine 7. 10.2021.)

Posle ovakve stroge kritike, ministru Siniši Malom poslanik je savetovao da pojedinim novinarima ne odgovara na pitanja o svoja 24 stana u Bugarskoj, jer oni “zloupotrebljavaju konferenciju za novinare”, a kolega je novinar i pravnik i on tačno zna šta se sme. Pre manje od godinu dana u istoj toj sali Đukanović je rekao da će lično da govori za svaki medij “iako nevoljno, iako sa, čak priznajem iskreno, dozom gađenja, ali ću otići, jer smatram da mi je to dužnost, ja sam narodni poslanik”. Teško da bi danas ponovio svoje reči iz 2014. da novinari nemaju razloga ničega da se plaše, da poslanici nisu bogom dani i da su podložni kritici. “Ako nekog od nas uhvate u kriminalu, neka pišu o tome. Javnost je dužna da zna da li je neko od nas, ne daj bože, imao ruke u pekmezu i treba to da pišu. Pa čak i ako izmisle nešto, nemamo pravo da se ljutimo na njih, mi smo javne ličnosti i dužni smo tako nešto da istrpimo”.(Izvor: Steno beleške Narodne Skupštine 30.7.2014.)

Kad mu se danas ne sviđa šta čita o ministru Malom, okrivi gugl. “Ukucajte bilo kog ministra ime i prezime, isključivo su namestili da ide, kada listate google, afere o tim ljudima i to izmišljene afere. Sve je laž notorna.” Slučaj rešen, bravo kolega!

Kad je kao ljut 2: Sram vas bilo naprednjaci!

S vremena na vreme Đukanović se naljuti na stranačke kolege i zapreti da će, kao u julu 2019, da suspenduje sve stranačke aktivnosti. Tada je napisao “da ne želi da se bori za one koje je predsednik stranke Aleksandar Vučić direktno prozvao za najgore moguće bestidnosti”. Nikad ne pomisli da napusti takvu stranku, a i ova odluka o suspenziji ga ne drži dugo, Ali lepo zvuči. Buntovno.

Nije tu ništa slučajno. Evo ovih dana očekuje se novi sukob Đuke i Zorane Mihajlović, jer evo već je jesen, pa smo tako navikli. U septembru sada već davne 2015. godine vodila se rasprava ko će od njih dvoje biti isključen iz stranke. Niko nije. Od septembra 2017. godine ona za njega nije deo vlasti: Đukanović traži od Zorane Mihajlović da podnese ostavku u Vladi i stranci, kaže da je ponašanje Zorane Mihajlović udar na Vladu i premijerku Anu Brnabić, ocenjuje da je „kontradiktorno da neko sedi u vlasti a da se ponaša kao opozicija“.

U novembru 2019. izneo je ni malo naivnu optužbu da “ta žena po zadatku ruši kredibilitet Siniše Malog” pošto nije htela da brani kada mu je oduzet doktorat. Zato joj je Đuka odbrusio: “Ti nisi mnogo ni vredna osim što se slikaš, praviš sebi reklamu, promociju. Svi ovi putevi i ovo što je izgrađeno, da nije bilo autoriteta Aleksandra Vučića, ti ne bi ni prišla tome“. To mu se učinilo mlako, pa je nastavio: “Ako u nekom narednom mandatu ona, ne daj Bože bude kandidat za ministra, neću da glasam za tu Vladu. Boriću se da u svojoj stranci ona ne bude ništa”.

Nije uspeo. Zato se godinu dana kasnije istorija ponovila u blažoj formi.

“Poruka onima koji bi da budem pokretna meta je jasna. Neka se ne kriju iza te oprobane marke zvane reket. Neću stati“, poručila je na Instagramu ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, nakon naslova „Zorka tajkunka – na sebi nosi dvosoban stan“, u prorežimskom „Srpskom telegrafu“. Ko se javio da brani telegraf i poruči stranačkoj koleginici da kaže čime je taj list reketira – Đukanović. Zorana Mihajlović ostala je ministarka, Đukanović nastavio da glumi njenog oponenta bez reči kritike onima koji je uporno žele u svom timu. Kritika se razvodnila, njihov “stranački ples” je odavno svima postao dosadan, pa ako ga nastave to je samo zato što vole.

Kad je kao ljut 3: Neću da kažem na koga, znate vi!

Ono što takođe postaje dosadno, ali Đuka izgleda voli, je navodni sukob sa ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem. I ovaj najnoviji zvuči oštro, ali samo u naslovu iz novina. I ranije, kad traži njegovu smenu, Đukanović nije smeo da ga pomene nego je tražio smenu rukovodstva beogradskg SNS. Ne usuđuje se da Stefanovića optužuje lično, nego kroz sagovornike u svom podkastu, kroz kritiku što se ministar obraća iz Doma vojske, ne sviđa mu se ako ministar objavi da jede ćevape. Sada ističe i da nikada nije napao Stefanovića, već iznosio detalje o tome šta se događa u postupku u kojem je angažovan. Nema stvarnih optužbi, sve maglovito. Evo, kao ilustracija kako je govorio o saradnji države i mafije: “Suštinski, kako Belivuk, tako i tajkun, imali su dilove sa određenim državnim strukturama koje su im obezbeđivale logistiku. Razlika je, opet ponavljam, u metodu ubijanja. Otuda su u mojim očima takvi izjednačeni, a gori od njih su zlikovci u vlasti koji su im davali logistiku”. Šta ovo reče? Ništa.

Jer Đuka ipak ne zna da li će se Vučić odjednom “uslikati” sa Stefanovićem na sajmu naoružanja uz izjavu da ministar dobro radi svoj posao. Pošto mudar čovek poput Đuke ne sme ”pozadinom zatvarati vrata”, zna šta će ako se ova dvojica pomire? Onda ćemo da izvučemo stari govor posvećen Stefanoviću gde se kaže da je ranije “zaplenjena količina narkotika bila u gramima. Sto, dvesta grama, tako nešto. Mi sad imamo situaciju za tri meseca, od aprila do juna, 677 kilograma narkotika je zaplenjeno. To je fantastičan uspeh, i ja vam čestitam na tome“, rekao je Đuka Stefanoviću dok je to bilo korisno. Umeo je zbog Stefanovića da napadne i svog nekadašnjeg lidera Vojislava Šešelja. I njemu se obratio na Fejsbuku kad je objavio jednu od svojih čuvenih knjiga pod naslovom „Smrdljiva slina sa lažnom diplomom Nebojša Stefanović“.
“Čemu ovakav rečnik i zašto se u političkoj borbi koriste ovakvi termini? Nazivati ministra Stefanovića „nosačem torbice“, „nameštačem mikrofona“, „čovekom koji je išao po burek“, „pudlicom“, „jajarom“, „saradnikom mafije“, „lopužom“, „falsifikatorom diploma“, „slinom“… Zašto ovakva politička borba? Čemu to” upitao je Đukanović u objavi na Fejsbuku.

Pomozi bože!

Da li mu je ostalo sa navijačkih tribina kad masa urla “Pomozi bože” tek Đuka i za sebe, kao za Koluviju, kaže da je “pre svega verujući čovek i jednako, kao verujući čovek poštuje svaku drugu veroispovest”. Vidi se da je rastao u vreme SFRJ kad je bilo normalno reći školarcima “da treba voleti sve ljude, pa i Cigane ili Šiptare”, te on danas kao veliku vrednost vere ističe “Srećan sam što u našoj Srbiji, jednoj multikulturalnoj državi svako od nas može da ode komšiji muslimanu na Bajram i on nama da dođe na Božić i na krsnu slavu i da se družimo i da se poštujemo. Presrećan sam kada vidim danas da naš predsednik sa crkvom ima nikad bolji odnos.“ (Izvor: Steno beleške 22.9.2021.)

Kad pohvali predsednika, onda može da kritikuje šta hoće. Evo samo nekih primera. Đuka je protiv finansiranja Javnog servisa iz budžeta, o tome je izneo nekoliko argumenata, a na kraju “Naravno, glasaću za ovaj zakon da im se omogući dodatno dotiranje, ali znate šta moramo konačno da se opredelimo da li je to Javni servis ili je državna televizija? Ako je državna televizija, molim lepo, onda država skroz finansira iz budžeta. Ako su Javni servis nema finansiranja iz budžeta, nego fino građani te plaćaju, potrudi se da nešto i zaradiš zato što proizvodiš nekakav program pa molim lepo.” (Izvor: Steno beleške 27.12. 2020.)

Želi da Skupština nastavi da bira sudije, iako će izmenama Ustava to biti promenjeno. Priznaje da od kada je postao član VSS i Državnog veća tužilaca, nema ko ga nije zvao da urgira za nekog sudiju, ali je, tvrdi, on to odbio. Zalaže se za stalnost sudijske funkcije uz jedno “ali”… “Nadam se da će ovim ustavnim promenama to da se dogodi, ali ne možemo da sudove odvojimo od naroda, tim pre zato što sud kada donosi presudu, donosi presudu u ime naroda, a jedina veza naroda sa državom je ovaj parlament ovde, zato što narod svoj suverenitet prenosi na poslanike. Pa nemoguće je baš toliko da budete odvojeni od naroda i da kažete „e mi smo sad skroz nezavisni, samostalni“. (Izvor: Steno beleške 23.12. 2020.)

Ne vrši, kaže, pritisak na sudije ni na medije, samo na jednog konkretnog Miodraga Majića, kojeg pominje skoro svaki put kada je pravosuđe tema. I na neke medije. “Svako ko želi da se bavi politikom, neka fino onda izađe na izbore i kandiduje se, pa koliko glasova dobiješ. To je poruka i ovom Majiću i ovim ostalima, ljudi izađite na izbore, pa koliko dobijete glasova, uđite u Skupštinu ili se kandidujte za predsednika. Ne možete da koristite i da zloupotrebljavate vašu funkciju sudije ili predsednika suda, a da dajete političke izjave, a onda dobijate podršku određenih medija i ako neko vrši pritisak na pravosuđe, pa baš vrše ti mediji, N1, Nova S, KRIK, Direktno rs, itd.“ (Izvor Steno beleške 17.12. 2020.)

Previše primera

Previše je primera u kojima Đukanović igra ulogu negativca u redovima vladajuće stranke i tako stvara privid pluralizma i demokratije unutar skupštine odnosno unutar vladajuće koalicije. Uz Palmu i Vesića kad god je mogao apelovao je na ljude iz Kriznog štaba da “prekinu više sa zahtevima za zatvaranje” jer ne možemo više taj luksuz sebi da priuštimo dok uništavamo ekonomiju. Kao što vidimo isterao je svoje, cena nebitna. Nedavno je zbunio kolege kada je kao predsednik Odbora za pravosuđe glasao protiv izmena Zakona o sprečavanju korupcije, jer zakon, kaže, polazi od pretpostavke da su svi javni funkcioneri kriminalci. Odbor se poveo za šefom, zakon u salu stigao bez odobrenja Odbora – i ništa! To je bio samo Đukin performans.

Malo je drugačije bilo kad je skupština trebalo da izglasa autentično tumečenje zakona zbog kojeg bi na hiljade građana izgubilo postupke pred sudom protiv banaka koje su im neosnovano naplaćivale troškova obrade kredita. Po proceni da u tom trenutku takva odluka nije dobra za rejting predsednika, Đuka je hitro reagovao. I to na Fejsbuku gde je objavio da je razgovarao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da se “on složio” da “zamoli” kolege poslanike koji su podneli zahtev za autentičnim tumačenjem da ih povuku iz procedure. I to je bilo dovoljno da sednica odbora bude otkazana. To da Đuka nije ozbiljno mislio kad je branio građane pokazalo se sada kada se ista odluka protura kao preporuka Vrhovnog kasacionog suda o troškovima obrade kredita.

Inače, od kako je Vučić progovorio kroz Đuku, on u Skupštinu dolazi sve ređe i ređe. Kao da mu je malo ispod časti, pa svrati samo kad mora da izrekne neku ljutitu misao. Za razliku od većine poslanika, koliko toliko komunicira sa novinarima, ljubazan je i odvaja ponašanje u sali od onog u hodniku. Oni koji žele da pobede Đuku, a misle da je dovoljno da ga vređaju nadimkom “Bizon” na krivom su tragu. Odavno im je poručio “blago vlasti kojoj ste vi opozicija!”

Foto: FoNet/Aleksandar Levajković