Vladin Savet za obrazovanje – čemu?
Vlada je osnovala Savet koji se, kako mu naziv kaže, bavi strateškim pitanjima i reformama u oblasti obrazovanja, vaspitanja i nauke. Sagovornici Istinomera smatraju da je to telo nepotrebno, osnovano mimo zakona, kao i da je nejasan kriterijum za odabir njegovih članova. Odgovor nadležnih institucija nećete pronaći u ovom tekstu.
„Nepotrebno telo, osnovano mimo zakona“, tako je Srđan Verbić, bivši ministar prosvete, za Istinomer komentarisao osnivanje Saveta kojim kopredsedavaju aktuelni ministar prosvete i njegov prethodnik, Branko Ružić i Mladen Šarčević, a članovi su: prof. dr Ana Langović Milićević, dr Dušan Kićović, prof. dr Milan Jovanović i dr Zoran Kostić.
„Zakon o osnovama sistema obrazovanja kaže koji saveti se bave tim pitanjima. Nema još nekog tela koje je predviđeno, tako da je ovo neko ad hoc rešenje koje je u suprotnosti sa Zakonom“, kaže Verbić.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđena su dva saveta – Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Verbić se pita da li Savet koji je vlada osnovala u novembru prošle godine ima prioritet nad telima koja su uređena zakonom i koja mu je svrha kada ni postojeći savetodavni organi nisu iskorišćeni u punom kapacitetu.
I Zvonimir Jović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije smatra Savet za strateška pitanja i reforme u oblasti obrazovanja, vaspitanja i nauke nepotrebnim, ali iza njegovog formiranja naslućuje drugi motiv:
„Meni se čini da je osnovan kako bi Vlada imala veću kontrolu nad ministarstvom prosvete.”
Opšta mesta i pomešane nadležnosti
Kako je navedeno u Službenom glasniku, zadatak Saveta je da razmatra predloge reformi, prati i koordinira razvoj i implementaciju strateškog okvira, daje predloge i mišljenja o izmenema propisa u oblasti obrazovanja, vaspitanja i nauke…
„Pitanje je šta onda radi Ministarstvo prosvete jer su, praktično, njegove nadležnosti prebačene na taj savet“, kaže Jović.
Navedeni opis zaduženja Vesna Vojvodić Mitrović, portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, ocenjuje kao „opšti narativ“ i poredi sa „vežbom administrativnog stila” koju zadaje učenicima na časovima srpskog.
„Kada moji đaci napišu tako nešto, moja primedba je ‘previše apstraktno, neprecizno i nejasno’. Mene zanima šta Savet planira konkretno da uradi što već nije u nadležnosti nekog zavoda, školskih uprava ili ministarstva.“
Profesorka Vojvodić podseća i na Njegoševog kneza Janka koji će ženi kazati da je „so sijao” kad ga pita gde je bio.
„Nije bitno što je uzaludno, ako sejete so, bavite se poljoprivredom i mi ćemo to tako da predstavimo“, kaže ona i dodaje da je vladi bitno da stvori predstavu za javnost kako se interesuje za obrazovni sistem iako je to daleko od realnosti.
„Mi smo zagušeni najrazilčitijim telima, organizacijama, elementima prosvetnog sistema… Sada imamo zavode i školske uprave i razne organizacije koje izvršna vlast pravi, a na kraju, kada pogledate, prosvetni sistem pati upravo od hroničnog nedostatka sistemskog pristupa rešavanju problema“, kaže Vesna Vojvodić Mitrović.
Ona prepičava i svoje iskustvo u jednom od tela koje je vlada nameravala da formira u cilju borbe protiv nasilja u obrazovnim ustanovama. Nakon sastanka održanog krajem 2019. činilo se da je grupa, koja je trebalo da se uhvati u koštac s nasiljem nad zaposlenima u obrazovnom sistemu, prestala s radom.
„Verovala sam da je situacija s koronom zasutavila sve tokove dok skoro nisam saznala da je druga grupa, koja ima veze s nasiljem među učenicima, nastavila da radi preko aplikacija, a da nas niko nikad nije pozvao“, objašnjava naša sagovornica.
Istinomer se obratio Ministarstvu prosvete s pitanjima o ulozi novoformiranog saveta. Uputili su nas na Vladu Republike Srbije, od koje smo više od dve nedelje uzaludno čekali odgovore.
Ko su članovi?
Na pitanja Istinomera nemi su ostali i članovi Saveta. Između ostalog, ne zna se da li su oni izabrani ili imenovani.
Srđan Verbić je rekao da bi trebalo da postoje javni pozivi, ali Zvonimir Jović, naš sagovornik iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, misli da konkursa nije bilo, te da je članstvo imenovano.
Uloga prethodnog ministra Mladena Šarčevića u „telu s dve ministarske glave” navela je Jovića na još jedno pitanje:
„Ako Vlada smatra da je tako dobar da bude u Savetu, zašto ga nisu zadržali kao ministra?“
Članica Saveta je prof. dr Ana Langović Milićević, redovni profesor na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, koja je savetnica u Kabinetu predsednice Vlade, a bila je i državna sekretarka u Ministarstvu prosvete. Ona je u javnosti pominjana kao predsednica komisije koja se bavila podobnošću magistarske teze aktuelnog ministra odbrane Nebojše Stefanovića.
Tu je i dr Dušan Kićović, takođe savetnik u Kabinetu predsednika Vlade i profesor na Akademiji strukovnih studija Visoke turističke škole u Beogradu, nekadašnji načelnik Školske uprave grada Beograda.
Zatim, dr Milan Jovanović, redovni profesor Fakulteta političkih nauka, koga u medijima povezuju sa Socijalističkom partijom Srbije.
Član je i Zoran Kostić, nekadašnji pomoćnik ministra za inspekcijske poslove u Ministarstvu prosvete gde je došao tokom mandata Žarka Obradovića. Sadašnji ministar Branko Ružić angažovao ga je kao posebnog savetnika u ministarstvu.
Vesna Vojvodić Mitrović dovodi u pitanje da li navedeni sastav svojim biografijama garantuje najviši kadrovski kvalitet.
„Zašto se dosadašnjim radom, dokazanim i neupitnim postignućima ti ljudi nisu prikazali javnosti, bar onoj koja je zainteresovana, kao intelektualne veličine koje zaista mogu da unaprede sistem“, pita se naša sagovornica.
Pitanja je mnogo, a pošto niko neće da odgovara pred javnošću, situacija je za keca iz vladanja.