Antizapadni front: Kako Srbija brani ruske glasove

Zli Zapad i „ostrvo slobode”

U analizi nastaloj u okviru njihove nove inicijative Propaganda Monitor, Reporteri bez granica ocenili su da medijska kuća Russia Today koristi svoju kancelariju u Beogradu da „prilagodi narative Kremlja pre nego što ih proširi po jugoistočnoj Evropi”. Ova organizacija apelovala je i na EU i njene članice da pozovu Srbiju na odgovornost zbog toga što je domaćin „Putinove fabrike laži”. RT Balkan i Sputnik, kao mediji koje u Srbiji ne dodiruju sankcije EU, na ovo su odgovorili antizapadnim narativima. Od prvih reakcija na analizu Reportera bez granica, objavljenu 30. septembra, u ruskim i srpskim medijima, ali i u izjavama najviših državnih zvaničnika, organizacija posvećena zaštiti i promociji slobodnog i nezavisnog novinarstva, predstavljena je kao „obaveštajna filijala”, „oruđe Zapada” i „globalni žandarm koji treba da kazni sve medije koji ne podležu ideologiji globalnog Zapada”. Istovremeno, Evropska unija i SAD optuženi su da sprovode cenzuru. I naspram takvog Zapada, kako je objašnjeno, stoji Srbija koja je, zbog toga što nije suspendovala rad ruskih medija kao EU, „ostrvo slobode”, „oaza medijskih sloboda”, odnosno zemlja u kojoj može da se čuje „druga strana”. Nosilac te slobode, kako su ponovo istakli državni vrh i ruski i srpski mediji, jeste Aleksandar Vučić – čovek koji „nije dozvolio da Srbija postane deo antiruske histerije”.

Državni vrh i RT Balkan na istoj strani

RT Balkan reagovao je u utorak, 1. oktobra, i to tekstom „Reporteri bez granica ‘raskrinkali’ RT Balkan – ili smo mi njih?”. Već sledećeg dana oglasio se direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon. On je na društvenoj mreži X, između ostalog, napisao: „ulogu globalnog žandarma koji treba da kazni sve medije koji ne podležu ideologiji globalnog Zapada”. 

„Sećamo se da su 1999 ‘Reporteri bez granica’ odbili da stave u svoj godišnji izveštaj o nastradalim novinarima na radnom mestu 16 srpskih novinara i medijskih radnika ubijenih u bombardovanju RTS-a 23. aprila te godine. Za njih su srpski novinari bili legitimna meta vazdušnog napada. Javno osuđujem rad ove kontroverzne organizacije kao i njihov poziv na cenzuru medija u Srbiji”, napisao je Gujon. 

Njemu se pridružio potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin. On nije samo reagovao na analizu Reportera bez granica, već i na to što su je preneli portali N1 i Nova. „Kriminalac Šolak i njegovi mediji, zajedno sa Reporterima bez granica koje pamtimo kao špijune koji su širili laži o Račku i pravdali svaku laž i svako zlo naneto Srbima, napadaju Aleksandra Vučića jer nije zabranio ruske medije u Srbiji. Ne zna žuti ološ kako je biti slobodan čovek pa su ljuti što Aleksandar Vučić nije dozvolio da Srbija postane deo antiruske histerije i da uvede sankcije zemlji koja nam nikada nije nanela zlo za razliku od onih koji su stvorili Šolaka”, rekao je Vulin i dodao da je Srbija „ostrvo slobode i takva će ostati”.

Izjavama predstavnika vlasti pridružile su se i izjave urednika i novinara ruskih medija u Srbiji. Glavni i odgovorni urednik RT Balkan, Nikola Vrzić, za Novosti je govorio o tome kako njegova medijska kuća „ne može više ni da prebroji gde joj je sve zabranjen” rad, te da je „reč o grupi ljudi koja je dobila zadatak iz Vašingtona da sprovodi cenzuru”.

Novinarka i autorka emisije „Relativizacija” koja se emituje na portalu RT Balkan, Ljiljana Smajlović, izjavila je RTS i TV K1 da Srbija „ne samo što nije crna rupa u Evropi”, već je u odnosu na EU u kojoj „postoji cenzura” postala „oaza medijskih sloboda”.

Srbiju je kao oazu i medijskih i političkih sloboda kroz spot na društvenoj mreži X predstavio i Arno Gujon. U spotu objavljenom 8. oktobra ističe se da je Srbija zemlja „bez cenzure”, „bez političke korektnosti”, gde postoji „slobodan pristup informacijama i sa Zapada i sa Istoka”. 

Veče pre tog spota, 7. oktobra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisiji Hit tvit na TV Pink osvrnuo se na kritike Reportera bez granica, rekavši: „Pa, čekajte, ceo život smo učeni da mora da postoji druga strana – audiatur et altera pars – da morate da slušate sve, da čujete sve. Danas je to toliko navijački napravljeno da smete da čujete samo jednu stranu”.

Opoziciona proruski orijentisana poslanička grupa „Mi – Snaga naroda” Branimira Nestorovića reagovala je isto kao i vlast. Kako je preneo RT Balkan, u saopštenju ove poslaničke grupe navodi se da su Reporteri bez granica „prethodnica EU cenzure bez granica” kao i da je reč o organizaciji koja je „sa odobravanjem komentarisala zločinačko NATO bombardovanje RTS-a 1999. godine i ubistvo 16 ljudi”. 

Vaše pravo da čujete (samo) drugu stranu

Među medijima na kojima su se mogli čuti neki od ovih ruskih narativa, najuticajniji je RTS. Javni servis je u svojoj centralnoj infromativnoj emisiji, 2. oktobra, preneo prvu reakciju direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Gujona. 

Samo dan kasnije, 3. oktobra, takođe u RTS-ovom Dnevniku 2, novinarka Ljiljana Smajlović ocenila je Srbiju kao „oazu medijskih sloboda” uz prethodno podsećanje na to da Reporteri bez granica pominju anti-NATO narativ, ali da su „NATO bombe potpuno kod njih skrajnute”.

U istom prilogu, dok se insistira na značaju “druge strane”, među sagovornicima druge strane nema. Profesorka Fakulteta političkih nauka Milica Kulić rekla je da „nije baš logično da organizacija koja se zove Reporteri bez granica nastoji da napravi neke granice za bilo koju vrstu medija, pa i za one koje smatra propagandnim”. Ona je navela i da kao što se protivi zabrani medija poput Radija Slobodna Evropa, Glasa Amerike ili „sličnih koji dolaze sa Zapada, koji su osnovani ili finansirani od strane, dakle, budžeta Stejt departmenta”, tako je i „protiv tog da se prave zabrane sa druge strane”.  

Osim izjava Smajlović i Kulić, u prilogu RTS-a bila je i izjava predsednika Udruženja novinara Srbije, Živojina Rakočevića, koji je rekao: „Svet je paradoksalno upao u pluralizam propagandi. I šta da radi pojedinac, šta da radi profesionalac, šta da radi čovek koji traži istinu – pa on mora da ih sluša, ali ako mu zabranite i taj apsurdni pluralizam propagandi, šta je ostalo”.

Antizapadne i druge pozicije proruski orijentisanih aktera doprle su i do drugih uticajnih medija. Reakcija Aleksandra Vulina našla se u centralnoj informativnoj emisiji TV B92, preneli su je portali poput Informera, Novosti, Alo!, dok je Ljiljana Smajlović Srbiju nazvala „oazom medijskih sloboda” i na kablovskoj televiziji K1. Njenu izjavu pod istim ili sličnim naslovom preneli su Informer, Novosti, Alo!, Politika i B92. 

Izjave direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Gujona prenosili su Sputnik, RT Balkan, ali i domaći portali Informer, Novosti, Republika, Politika. Spot koji je Gujon objavio na društvenoj mreži X nije preneo veći broj medija, ali oni koji jesu, to su uradili pod naslovima „Istina o Srbiji” ili „Zemlja gde možeš da budeš slobodan i odlučiš sam o svemu: Takva zemlja postoji i zove se Srbija”.

***

Povodom izveštaja Reportera bez granica, ponovo je svoj stav izneo i Brisel, podržavajući, a potom i upućujući apel da Srbija „mora da preduzme hitne mere” u borbi protiv manipulacija i dezinformacija ruskih medija. Na to je, iz odbrambenih pozicija ponovo reagovao Arno Gujon, ističući da zahtev EU „zabrinjava” i podseća na „period komunizma tokom kojeg je cenzura bila primenjivana u Jugoslaviji u ime borbe protiv ‘štetnih ili nepoželjnih ideja’”.