Avalski toranj

Konačno je završen! Posle 33 meseca izgradnje i još 6 meseci čekanja pride na upotrebnu dozvolu i bezbednosne provere, Avalski toranj svečano je otvoren 21. aprila 2010. godine. Državni vrh Srbije, čelni ljudi Vojske i policije, poglavari verskih zajednica, predstavnici diplomatskog kora, svi su došli da prisustvuju tom činu i da se, kanda, nadmeću ko će krupniji kompliment da da velelepnom zdanju. Stariji od prvobitnog tornja nije, ali jeste viši (za čitavih 1,7m), lepši, a neki su čak u njemu i pronašli simbole „prkosa“ i „vojne neutralnosti“.

Međutim, osim slavopojki tornju i počasti graditeljima, na prigodnoj svečanosti se, tačnije u govoru gradonačelnika Beograda koji je otvarao toranj, provukla i jedna konstatacija ponavljana u javnosti svih prethodnih godina dok je gradnja trajala.

„Siguran sam da bi svi mi koji smo ovde i svi koji gledamo otvaranje bili srećniji da smo prethodnih deset godina gradili više škola, bolnica, puteva i mostova, a da je toranj stajao onakav kakav je bio nekad.“ (Dragan Đilas, RTS, 21. 04. 2010. godine)

Međutim, i na predsednikovom spisku prioriteta, toranj je zauzeo mesto iznad svih drugih infrastrukturnih objekata.

„Sada gradimo tri mosta, autoputeve i, korak po korak, za dve do tri godine završićemo sve kapitalne projekte.“ (Boris Tadić, RTS, 21. 04. 2010. godine)

Koliko košta toranj?

Pripreme za gradnju novog tornja počele su još 2005. godine. Od samog početka nije baš bilo jasno koliko će čitav poduhvat da košta. Pominjale su se vrednosti radova, ali i čitavog projekta.

„Opravdanost izgradnje Avalskog tornja, koji će koštati oko 10 miliona evra, prema rečima direktora tehnike RTS-a Radiše Petrovića, više se ne dovodi u pitanje.“ (Večernje novosti, 15. 12. 2006. godine)

„Izgradnja Tornja treba da košta oko 680 miliona dinara, a do sada je potrošena jedna trećina tih planiranih sredstava.“ (direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović, Beta, 21. septembar 2007. godine)

„Ukupna vrednost procenjena je na oko 8,5 miliona evra. Od toga je vlada Srbije obezbedila oko 6 miliona, a grad Beograd je maja 2008. dao RTS 80 miliona dinara (oko 1 milion evra) za izgradnju tornja.“ (Beograd.rs, 08. 05. 2008. godine)

Prvi radovi na gradilištu krenuli su krajem januara 2007. godine. Iste godine RTS je započeo sa emitovanjem emisije „Avalski toranj“ čiji je cilj bio da uz laku zabavu iskamči od građana novac za obnovu porušene građevine. Ista televizija je pokrenula i nagradnu igru kako bi se obezbedilo još para za završetak posla.

„Počinje nagradna igra za obezbeđivanje oko 1,5 milion evra, neophodnih za završtak izgradnje Avalskog tornja.“ (direktor marketinga RTS-a Nebojša Nedeljković, Tanjug, 21. 09. 2007.)

Kada je toranj završen, pričalo se o hiljadama kubika betona i tonama armature, ali ne i o milionima novčanica koje su utrošene na građenje istog.

Čemu to služi?

Ako zanemarimo simboličnu „u inat“ obnovu tornja kojeg je NATO porušio u bombardovanju 1999. godine, kao i izgradnju najvećeg vidikovca u Srbiji, nameće se pitanje čemu će toranj da služi? Prvobitna namena tornja, da bude RTV predajnik, odavno je prevaziđena što su priznali i oni koji su učestvovali u izgradnji.

„Izgradnja Tornja više je stvaranje novog duha i identiteta nego što je tehnološka potreba.“ (generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, RTS, 29. april 2009. godine)

Ni tu nije prošlo bez oprečnih informacija, pa su iz iste kuće poručivali da se bez tornja ne može.

„Bez objekta ovakvih gabarita radio i televizija kada je reč o zemaljskom emitovanju ne mogu da egzistiraju.“ (direktor emisione tehnike RTS-a Radiša Petrović, RTS, 21. april 2009. godine)

Televizijski signal se već godinama ne šalje sa repetitora na repetitor što se pokazalo i u proteklom vremenu, kada Avalskog tornja nije bilo, a gledaoci su sasvim normalno mogli da gledaju program. Po obnavljanju Tornja, Ministarka za telekomunikacije sada tvrdi da će biti korišćen za istu namenu za koju je i pravljen 60-ih godina prošlog veka.

„Otvaranje Avalskog tornja omogućiće postavljanje opreme za emitovanje televizijskog signala, koji će obezbediti dobru pokrivenost, a do kraja godine očekuje se i postavljanje prve opreme za emitovanje programa u digitalnom signalu.“ (ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo, Jasna Matić,Tanjug, 18. april 2010. godine)

Poligon za promociju

Ono što je vrlo brzo postalo izvesno jeste da će gradilište na Avali postati jedno od omiljenih mesta za političku promociju. Tako je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, u čijoj je nadležnosti bila izgradnja tornja, maja 2008. godine, u jeku izbora, najavljivao završetak radova još u istoj godini.

„Avalski toranj biće izgrađen do kraja godine.“ (Beta, 03. 05. 2008. godine)

Dogodila se smena vlasti, ali ne i obećanja, pa je i ministar nove Vlade nadležan za toranj, Oliver Dulić, nastavio sa istom pričom o završetku tornja.

„Ako vremenske prilike dozvole Avalski toranj biće izgrađen do kraja godine (2008), a u funkciji će biti od maja 2009. godine.“

Taj rok nije ispoštovan, kao ni naredni (avgust 2009. godine), a objekat je završen u oktobru 2009. godine. A onda je usledilo svečano otvaranje, fešta sa pucanjem i pevanjem i poruka kako „sa ovog tornja Beograd će bolje da vidi Srbiju, moći će bolje da oseti njene probleme u egzistenciji i razvoju“. Dakle, „vidi“ i „oseti“, a da li će zahvaljujući Tornju nešto i da se „uradi“, to nam niko nije garantovao.