Bajern iz Beograda
U nedelju, 27. aprila ove godine Srbiji se još jednom dogodio narod. Spontano. Sjatio se narod da ispred Narodne skupštine pozdravi ekipu Bajerna. Ovog iz Beograda. Prethodno je tim srpskog Bajerna stajao mirno dok je svirala himna. Aleksandar Vučić je pevao, Vanja Udovičić takođe. Vanja je sportista. Rasim nije. Ljajići ne pevaju himnu. Potom je pred zgradom narodnog zdanja Vučić pokazao neizrecivu ljubav prema spontano okupljenima iz cele Srbije. Rekao je nešto što se citira kao: „Volim i ja vas”. Plagiranje citata je, inače, omiljena boljka naših političara. Novi predsednik vlade reče da njegov tim treba da bude Bajern, ubijeni premijer Zoran Đinđić još pre trinaest godina svoj tim je uporedio s Mančester junajtedom!
Nije prvi put ni da se narod spontano okuplja – što je još jedan plagijat – ne bi li čuo da ga vođa voli koliko i on voli vođu. Narod se događao i pod čizmom balkanskog kasapina, zagubljenog još samo u sećanjima porodice prebegle u bratsku Rusiju i pokojeg fanatika zaostalog u bespućima ratnih devedesetih. I u memoriji Milutina Mrkonjića, bodigarda Ane Bekute. Pardon, dečka.
U ponedeljak, 28. aprila (takođe plagijat, jer je i 2008. isti datum bio istog dana!) na ovim stranama objavljena je kolumna „Slobodni radikali”, jedna sasvim obična priča o njihovom štetnom uticaju na zdravlje nacije. Benigno štivo, više kao uputstvo za upotrebu, nešto poput deklaracije iz pakovanja medikamenta. Isti tekst objavio sam i na svom sajtu dejanjeremic.com. Više preventivno, kao upozorenje na epidemiju.
Da sam poštovao novo (Vučićevo) radno vreme ne bih od prijatelja morao da saznajem da je moj sajt tokom noći srušen. Dogodilo se to u utorak, 29. aprila u vremenu kada su svi zaposleni u javnim službama uveliko na poslu. Niko mi nije kriv zbog toga što sam rušenje sajta prespavao. Ko je to uradio, i zašto? Posumnjao sam u nezadovoljnog poslodavca ljutog zbog moje sklonosti ka spavanju. Posledice su bile nesagledive. Sajt nije bio srušen. Razvaljen je! Svaka čast, majstori, hakovanje vam ide od ruke. Igrate skoro kao Bajern.
Naravno, sve to u vezi s mojim sajtom dogodilo se slučajno. I spontano. Iste večeri, Bajern iz Minhena spontano je igrao protiv Reala iz Madrida revanš polufinala Lige šampiona. Igrao je na svom terenu, u srcu Bavarske. Izgubio je, Real ga je ponizio rezultatom 4:0, odrao ga, pregazio, razvalio kao hakeri moj sajt. Frau Angela Merkel nije komentarisala poraz svog tima, nije komentarisala ni pobedu Vučićevog Bajerna, ali je tu bila baronesa Keti Ešton. Došla je obučena u zelenu zenanu da nas ubedi da verujemo Vučiću i njegovom Bajernu. Pitao bih baronesu nešto u vezi s Mančesterom, ali mi protokol nije dozvoljavao. U garderoberu nemam ništa od zenane.
Bajern iz Beograda formirao je grifon sa snagom lava i mudrošću orla. Tako reče bivši Ivica Dačić. Prvi put sam čuo da je mudrost odlika orlova, ali ne bih da sitničarim. U mitologiji (srpskog) naroda sve je moguće. Tako je grifon na gol postavio sebe kao poslednju odbranu.
Bekovi su tu da sačuvaju gol i golmana, ponajviše da krljaju, prvi među njima je Ivica Dačić, slede – ovaj koji ne peva himnu, a preziva se Ljajić, i dve dame: Zorana Mihajlović i Kori Udovički. Prva će da gradi infrastrukturu, a druga da kori, ukori i koriguje. I da peva himnu.
U half liniji su Nikola Selaković, Dušan Vujović, Aleksandar Antić i Lazar Krstić. Red pravde, pa red privrede; red rudarstva i energetike, pa red finansija. Uglavnom bez reda. U veznom redu igraju: zadnji vezni je novi/stari Ivan Tasovac; Vanja Udovičić nastavlja da pliva leđno baterflaj. Uzvodno. Doktor Zlatibor Lončar je tu ako pozli novosadskom Če Gevari, dečku u crnom, Aleksandru Vulinu. Srđan Verbić će reagovati ukoliko Snežana Bogosavljević Bošković ne spreči hakerski napad na Petnicu. Velja Ilić i Jadranka Joksimović trebalo bi da su na klupi. Oni ne pripadaju veznom redu. Njihov stil igre najčešće je bezvezan.
Napadači i špicevi su ljuta mašinerija.Nebojša Stefanović je predodređen za unutrašnje poslove protiv unutrašnjih neprijatelja. Prethodno je Dačić dobio spoljne poslove za borbu protiv spoljašnjih neprijatelja pošto je unutrašnje odavno savladao. O odbrani i zaštiti brinuće proslavljeni komandant kruševačke opštine Bratislav Gašić. On vojnu strategiju ima u malom prstu. Leve noge. Zbog toga i igra u napadu.
Čuvši sve ovo, gnevne zbog ukidanja prinadležnosti, porodilje su odlučile da se više s muževima ni po koju cenu ne zaigraju u sitnim noćnim satima i oglasile da će im od sada decu donositi rode. To važi samo za prvo dete. Drugo će pronaći u kupusu. Kristijan Golubović nije reagovao, sve je već rekao gostujući u svim medijima koji u ovoj zemlji postoje i više nema vremena za gluposti. Sprema izložbu svojih slika. I navija za Bajern. Tuga.
Ipak, najtužnija vest stigla je u ponedeljak, 5. maja. Umro je Timoti Džon Bajford. Muk, i samo tri reči: hvala za detinjstvo! Gospodine, da su ovi iz Bajerna gledali Vaše serije možda se danas ne bi ponašali ovako infantilno. Kao Pura Moca. Ne bi morali da glume veliki tim, da falsifikuju ime bavarskog proizvoda. Na kraju, ne bi morali da koriste usluge hakera. A kada ponovo počnu spontano da ruše i razvaljuju, molim ih da mi jave na vreme. Da slučajno ne prespavam.
