Balkanska pravila
Ono drugo oko, nedavno ispalo iz SCG glave, odjednom je progledalo. Sa cetinjske visine na bivšu ljubav gleda kao na najveći balkanski problem. Lekcija o srpskim prioritetima dolazi s Lovćena gde, inače, teku med i mleko. I za tutorstvo preko srpsko-crnogosrkog plota i za đetićku medovinu zadužen je i zaslužan Milo Đukanović. Tić je uzleteo do orlovskih visina, pad će biti smiješna rabota!
Problem bi bio rešen, reče prijatelj Milo, kada bi Srbija shvatila da je Kosovo i Metohija nezavisno. Navede on i neophodnost vladavine prava, funkcionisanje institucija, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i još koječega potrebnog Kosovu. Valjda sve ono što je on već obezbedio Svetom Stefanu. Koji je, usput, prodat sa svih 411 stanovnika. Kaže i da je međunarodna zajednica kriva za trenutno stanje u regionu i da je na tom planu podbacila.
Packe deli niko drugi do optuženi pred italijanskim sudom za šverc cigareta čiji dosije trenutno dreždi u sudskoj arhivi zbog Milove prezauzetosti državničkim poslovima i olajavanjem preko tarabe. Sprečen da otputuje do tužioca u Bariju (u kome se, gle čuda, baš srpski klub popeo na krov Evrope) Milo prijateljski lekcijaši Beogradu o evropskim standardima i briselskim vrednostima. Ne reče da li se u njih uklapaju noćni morski čamci zatrpani kartonskom ambalažom duvanskih korporacija. E, neka nam je i sasuo u lice, bolje tutore i ne zaslužujemo.
Mogu da budem optužen za bogohuljenje ali reći ću – nije novost ali vredi obnoviti gradivo: Srbija i sve države nastale raspadom Titovog mastodonta imaju prefiks koji zaudara na ništavilo. Sve su rođene na mafijaškom konceptu koji traje. Prividna borba da se sicilijanski model zaustavi deo je izbornog folklora, sve ostalo je kriminal.
U takvom svetlu egzistiraju državice nastale na temeljima lažnog sistema vrednosti ogrezle u pošast novostvoritelja. U istom svetlu morališu svi, nije Milo u tome usamljen, on je samo jedan od mnogih od kojih i aspirin dobije glavobolju. Rođak s mora samo sledi balkanska pravila uspostavljena onda kad je moral postao roba s buvljaka. Posle je počela rasprodaja. Moral, je l’ se to pazari na kilo? Da na ovim prostorima postoji institucija harakiri, mnogi ne bi osvanuli.
Velika bratska ljubav koja je trebalo da se reciklira u prijateljstvo pod neprestanim je udarima nezasićenih interesa balkanskih bosova čiji se legitimitet overava na izborima. Njihova interesna prijateljstva prijateljuju, zemlje se udaljavaju a narodi razdružuju. Zbog toga ova priča ima podtekst davno izgubljene vrednosti poznate i kao – prijatelj. Umnožavanjem te imenice devastirano je njeno konačno značenje, laž je njeno odredište. Danas je prijatelj svako ko ume da tu reč izgovori. Poneko i da napiše. Retki znaju da imenica ima vrednost samo ako se piše velikim slovom. Kao i ljudi koji tu titulu ponesu.
Suzio sam krug prijatelja, krug je mali ali ljudi su u njemu veliki. Ne pabirčim prijatelje k’o šašu da ne bih od prijateljstva ubirao plevu. I u tom bogatstvu nisam usamljen. Citiram ličnost iz svog života: Bogatija sam za jednog prijatelja manje!
