Balvan (r)evolucija
Ima simbolike u datumu koji je nekada obeležavala velika zemlja. Taj 29. novembar bio je dan rođenja jedne zemlje, nekoliko decenija kasnije na isti dan stigla je komanda: „Povucite se sa barikada!“ Reče to Boris Tadić. I istružite balvane na cepanice za ogrev, biće zima duga i hladna. To nije rekao Boris. To se nameće kao jedina svrsishodnost po napuštanju balvana kojima se do samo pre nekoliko dana više verovalo nego Borisu. Nemoj da je neko slučajno pravio poređenje, balvani su (samo trenutno bili) u modi.
I kao što reče predsednik-psiholog, balvani ne doprinose odbrani srpskih nacionalnih interesa. Oni su tu samo da podgreju nadu (ako se istrupkaju na sitno) koja sagori u vatri od cepanica. U daljem tekstu koji se čita između redova htelo se reći da su balvani prepreka Srbiji na evropskom putu. Mnogo veća od barikade Kforovoj teškoj oklopnoj mehanizaciji. Oduvek sam sumnjao da su balvani naš jedini problem. Uz onaj već dugo postojeći – verovanje da će nam balvani rešiti taj problem. Devastirati sami sebe.
Drvnom industrijom bavio se i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na čijoj sednici je obavljena aukcija šumske građe. Najozbiljniji kupci drvenarije bile su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Velika Britanija i Francuska, one su uglas rekle ono što i Boris. Ili je bilo obrnuto? Svejedno, Rusija i Kina misle da balvani čuvaju Srbiju od nje same te u to ime treba da ostanu tu gde jesu, na barikadama evropskog puta. U raspravu o rasprodaji drvenih oblica kod Jarinja, Brnjaka i ostalih destinacija na kojima drvo raste a da ga niko tamo nije sadio, uključio se i slučajni posmatrač, slučajno moj prezimenjak, ministar. Omaklo mu se zapažanje da je „uklanjanje barikada očigledno u interesu mira i stabilnosti ali to treba da bude postignuto isključivo mirnim sredstvima“. Kako će sad baćuškama na oči?
Zli jezici kažu da se Borisovo zalaganje za povlačenje sa barikada čita i kao dodvoravanje Nemačkoj, najvećem oponentu davanja statusa kandidata Srbiji. Nisu daleko od istine. I balvanima je jasno da su sukobi na prelazima na severu Kosova žestoko ugrozili kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.
Tu se, naravno, našao i ministar za evrointegracije Boža od naliv-pera. Svaka mu je bila na mestu, ona o tome da Evropa čuva samu sebe i da joj proširenje nije prioritet do one da Srbija treba da izbegne lažne nade ali i nepotreban fatalizam ukoliko 9. decembra ne dobije status. Tako je i večiti optimista i zagovornik ekspresnog ulaska u Uniju evoluirao u obazrivog glasnika suštine. Preciznije, u onog koji saopštava istinu. Koju smo mi oduvek znali ali nam se maglilo od balvana.
Možda je suština u tome gde i kako balvani nastaju. Ko ih zaliva a ko ih seče? U rezimeu koji se nameće može da se navede da su šuma i šljivici najodgovorniji za nastajanje i nestajanje. U bosanskim šumama iznad Jajca rađala se ona velika zemlja čiji se datum rođenja više ne slavi ali će se pamtiti i kao dan kada je Boris pokušao da otera balvane sa glavne džade za Brisel. I neka ne čudi to što je ovih dana magla okupirala Srbiju. U gustišu se ni balvani ne vide. Jer, magla nije atmosferska padavina, ona je – stanje.
