Bedžet Pacoli – „ruski trojanski konj“ i(li) „kupac kosovske nezavisnosti“

Za dobar deo kosovskih Albanaca sumnjiv zbog svojih veza sa Rusijom, za Srbiju jedan od glavnih lobista za kosovsku nezavisnost, koji „kupuje priznanja Kosova“. Multimilioner Bedžet Pacoli, koji slovi za najbogatijeg Albanca, ima biografiju koja bi mogla da posluži kao scenario za neki holivudski blokbaster. Rođen je 1951. godine u selu Marevce, na 40 kilometara od Prištine, u siromašnoj porodici sa desetoro dece. Posle završene osnovne škole u rodnom mestu i srednje u Prištini, sa 17 godina odlazi u Nemačku u potrazi za poslom. 

„Ceo moj život je borba“, rekao je Pacoli u intervjuu za hrvatski nedeljnik Nacional u junu 2003. godine. U Hamburgu se, kako je ispričao, „praktično go i bos“ izdržavao pranjem sudova po picerijama. Prvim zarađenim novcem upisao je studije, a novac je, prema sopstvenim rečima, zarađivao istovarujući noću brodove. U njegovoj zvaničnoj biografiji navodi se da je visoko obrazovanje stekao na Institutu za spoljnu trgovinu Hamburg u Nemačkoj (1970-1973), kao i da je na postdiplomskim studijama na švajcarskom Institutu Mosinger Cirih (1982-1983) stekao zvanje magistra marketinga i menadžmenta. 

U SFRJ se vraća 1973. da bi odslužio vojsku, a nakon toga 1974. odlazi na KiM, gde narednih godinu dana radi kao zamenik šefa odeljenja za razvoj Tekstilnog kombinata u Gnjilanu. U biografiji koju je pre sedam godina objavio nedeljnik Vreme, stoji, međutim, da se Pacoli 1974. zaposlio u jednoj austrijskoj građevinskoj firmi kao predstavnik za istočnu Evropu, a da je dve godine kasnije prešao u švajcarsku firmu Interplastiks, koja je učestvovala u velikim projektima u Rusiji. Pacoli je, s druge strane, u intervjuu za hrvatski Nacional rekao da je u Austriji radio u fabrici koja je proizvodila mašine za proizvodnju tekstila, da je u švajcarskoj firmi prodavao mašine po celom svetu, te da je ubrzo postao direktor. U biografiji na sajtu kosovskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se sledeće: 1976. bio je direktor prodaje za istočnoevropske zemlje u austrijskoj kompaniji Peter Zimmer, Kufstein; od 1977 do 1980. radio je kao komercijalni direktor švajcarske kompanije Interplastica Project Engineering, a od 1980. do 1990. bio je generalni direktor te kompanije.

Ličnu poslovnu imperiju počinje da gradi 1990. godine, kada u Luganu u Švajcarskoj osniva građevinsku kompaniju Mabetex Project Engineering. Mabetex je devedesetih godina prošlog veka imao unosne poslove u Rusiji i novoosnovanim centralnoazijskim republikama. Zahvaljujući poslovima u Irkutsku, Pacoli je upoznao gradonačelnika tog grada na dalekom istoku Rusije – Pavela Borodina. Ispostaviće se da će upravo to poznanstvo biti ključno za njegove dalje poslove u Rusiji, pošto Borodin 1993. postaje šef kabineta ruskog predsednika Borisa Jeljcina, zadužen za imovinu. Pacolijevoj kompaniji je iste te godine poverena obnova u puču teško oštećene zgrade Belog doma (ruskog parlamenta), a zatim i Saveta federacije, Dume, niza bolnica, škola, administrativnih zgrada. Njegova firma je, između ostalog, dobila i posao izgradnje nove kazahstanske prestonice Astane i palate za tamošnjeg predsednika Nursultana Nazarbajeva. Mabeteks je, prema pisanju nedeljnika Vreme, 1994. prijavio godišnji obrt od 800 miliona dolara, dok je tokom sledeće tri godine, do završetka radova u Kazahstanu, ta suma prešla milijardu. Posao života, međutim, po rečima samog Pacolija, njegova kompanija dobila je 1995, kada je počela obnovu kompletnog Kremlja. Posao obnove bio je vredan enormnih milijardu i po dolara, a 1997. ruski predsednik Boris Jeljcin uručio mu je najviše rusko odlikovanje koje se dodeljuje za specijalne doprinose u umetnosti i arhitekturi. 

Zbog „posla života“, međutim, početkom 1999. dospeva u centar svetskog skandala. Tadašnja švajcarska državna tužiteljka Karla Del Ponte (kasnije glavna tužiteljka Haškog tribunala) upala je u prostorije njegove kompanije u Luganu. Del Ponte je, naime, na zahtev tadašnjeg ruskog tužioca Jurija Skuratova istraživala da li je Pacoli davao mito Borisu Jeljcinu i njegovim saradnicima, odnosno da li je prao novac za njih i izdržavao Jeljcinovu porodicu. Ruski tužilac Skuratov je, uz pomoć tadašnjeg šefa Federalne službe bezbednosti (FSB) Vladimira Putina (kojeg je kasnije sam Jeljcin doveo na vlast), istraživao Pavela Borodina i njegove poslove sa Pacolijevom kompanijom. Istraga je, međutim, obustavljena 2002. zbog nedostatka dokaza. Borodin je uhapšen u Njujorku 2001, ali je, prema pisanju Slobodne Evrope, oslobođen nakon što je ruska vlada platila garanciju od pet miliona švajcarskih franaka. Pacoli je, pisao je nedeljnik Vreme, švajcarskom sudu tužio Skuratova, a na ime povrede časti dobio je pet hiljada dolara. Uzgred, tužilačka karijera Skuratova okončana je 1999, pošto je na televiziji objavljen kompromitujući snimak na kom je sa prostitutkama. Tadašnji šef FSB-a Vladimir Putin i ministar unutrašnjih poslova Sergej Stepašin tvrdili su na konferenciji za novinare da je snimak autentičan. Međutim, u javnosti se spekulisalo da je iza snimka stajala upravo ruska Federalna služba bezbednosti. 

Ruski novinar Vladimir Ivanidze, koji je istraživao poslove Mabeteksa u Rusiji, izjavio je u februaru 2011. za Slobodnu Evropu da je Moskva obezbedila pokriće Pacoliju. 

„Pacoli je bio deo korupcionaške šeme u Rusiji, od koje Švajcarska nije dobila nijedan dokument. Da bi Pacolija optužili za finansijski kriminal, Švajcarskoj su bila potrebna dokumenta iz Rusije, koja nisu poslata, naravno“, ocenio je tada Ivanidze.

Pacoli je u svojoj knjizi „Od jednog izazova do drugog“ pisao da su optužbe na njegov račun kreirane kako bi naškodile njegovom biznisu. Sama afera, kako je 2003. ispričao hrvatskom Nacionalu, u to vreme ugrozila je samo njegove poslove u Rusiji. 

„Komunisti koji su bili protiv Jeljcina čak su me, zajedno sa Slobodanom Miloševićem, optužili da sam novcem zarađenim u njihovoj zemlji kupovao oružje za Kosovare. To naravno nije istina: pomagao sam Kosovu, ali nisam radio ništa protiv zakona, to sebi u Švajcarskoj niko ne može dopustiti…“

U istom intervjuu je rekao i da se sa Miloševićem sastao dva puta. Prvi put u martu 1998, na sastanku koji su, kako je rekao, organizovali njegovi ruski prijatelji. 

„Miloševića sam upozorio da će se dogoditi katastrofa ako nastavi masakrirati Kosovare, tražio sam da prizna realnost na Kosovu te da prihvati dijalog i sastane se s Ibrahimom Rugovom i ostalim kosovskim liderima.“

Danas kompanija Bedžeta Pacolija posluje u čak 18 zemalja. Mabetex Group više nije samo građevinska kompanija, već je svoje poslovanje proširila i na polje medija, bankarstva, osiguranja, zdravstvene zaštite, hotela, mode… Vlasnik je i lanca hotela Diamond Swiss Group.  Osnivač je i izdavač magazina Albanica i dnevnih novina Lajm. Poznat je i kao sponzor brojnih sportskih klubova na Kosovu.

Bedžet Pacoli jednako vešto „pliva“ i u politici, a spisak njegovog politčkog angažmana je dugačak. U Pacolijevoj zvaničnoj biografiji navodi se da je 1999. osnovao Fondaciju za obnovu Kosova u Prištini, 2000. Uniju albanskih privrednika u Luganu, a 2004. Fondaciju za ekonomski razvoj jugoistočne Evrope u Vašingtonu. U Vašingtonu 2005. osniva i organizaciju Alijansa za novo Kosovo, koja je naredne dve godine lobirala za nezavisnost Kosova. Na Kosovu 2006. osniva političku partiju Nova alijansa Kosova i postaje njen lider. Jedan je od potpisnika Deklaracije o kosovskoj nezavisnosti iz 2008. 

Od 2007. do 2010. bio je poslanik u kosovskoj skupštini, a zatim i 2011. u drugom mandatu. Za predsednika Kosova izabran je 11. februara 2011, kada je i Hašim Tači postao predsednik Vlade, koju je činila koalicija Demokratske partije Kosova, Liste Ibrahim Rugova i manjina. Njegov izbor za predsednika nije prošao bez potresa, jer je, prema pisanju medija, Pacoli nepopularan među kosovskim Albancima zbog tesnih poslovnih veza sa Rusijom, koja ne priznaje kosovsku nezavisnost. Zbog tih razloga, nekoliko manjih opozicionih partija bojkotovalo je glasanje u parlamentu. Ipak, Pacoli je posle dva neuspešna kruga glasanja, izabran tek u trećem krugu i to sa samo jednim poslaničkim glasom više od proste većine koja mu je bila potrebna da postane treći predsednik Kosova, posle Ibrahima Rugove i Fatmira Sejdijua (Jakup Krasnići je nekoliko meseci bio vršilac dužnosti predsednika).

 

Inače, zanimljivo je da je Tači tokom predizborne kampanje, prema pisanju nedeljnika Vreme, optuživao Pacolija da je trojanski konj Rusije i Srbije, ubačen kako bi rasturio mladu kosovsku državu. Kosovski mediji pisali su da je Pacoli izabran za predsednika tek pošto je američki ambasador na Kosovu Kristofer Del izvršio pritisak na kosovske parlamentarce koji, uprkos ranijem koalicionom dogovoru između Tačijeve i Pacolijeve stranke, nisu želeli da ga vide kao predsednika. Američka ambasada je negirala takve navode, optuživši tamošnje medije za neprofesionalnost. Na predsedničkoj funkciji Pacoli se nije zadržao dugo. Samo mesec i po posle izbora, Pacoli podnosi ostavku 30. marta, pošto je Ustavni sud utvrdio da je izabran na neustavan način, odnosno da je prekršena procedura izbora predsednika.

U Vladi Hašima Tačija obavljao je funkciju prvog potpredsednika Vlade od 2012. do 9. decembra 2014, kada je formirana Vlada Ise Mustafe, lidera Demokratskog saveza Kosova. Pošto je Mustafina Vlada pala 10. maja 2017, na Kosovu su 11. juna iste godine održani vanredni parlamentarni izbori. Za predsednika Vlade 9. septembra 2017. izabran je Ramuš Haradinaj, a Bedžet Pacoli postaje prvi zamenik premijera i ministar inostranih poslova.

U nedavnom intervjuu za BBC rekao je da je „dobar deo“ svog ministarstva usmerio na povećanje broja zemalja koje su priznale Kosovo, kao i da mu dodatni izazov predstavlja misija srpskog kolege Ivice Dačića da ubedi prvenstveno afričke i azijske zemlje da povuku priznanje Kosova.

„Ja kažem Dačiću svuda gde ga sretnem – šta je njemu potrebno to?! Uvek mu kažem – ja gradim, ti rušiš. Samo nam se smeju ljudi – a tu je u pitanju i ugled Srbije“, rekao je Pacoli za BBC u julu ove godine.

U istom intervjuu decidno je odbacio tvrdnje da kupuje priznanja Kosova, iako ga bije glas da je spreman da izdvoji milione ličnog bogatstva da potpomogne proces priznavanja nezavisnosti Kosova. Dok je za Dačića kaže da je „fantastičan čovek“, za predsednika Srbije Aleksandra Vučića kaže da je prvi čovek koji je došao na vlast u Beogradu i nije rekao „Kosovo je naše“.

„Aleksandar Vučić je čovek koga će pamtiti istorija kao prvog srpskog lidera koji je Srbima rekao da postoje dve činjenice – da ima jedna država koja je proglasila nezavisnost i da je teško da se to ignoriše. Druga realnost je da je Srbija jaka država i jako važan faktor u regionu.“ 

Za albanskog multimilioner sa švajcarskim državljanstvom, svetska javnost čula je prvi put  

1997. godine, kada se venčao sa tada poznatom italijanskom pevačicom albanskog porekla Anom Oksom. Njegova sadašnja supruga Marija (Maša) nije poznata, ali je medijima zanimljiva zato što je Ruskinja iz Sankt Petersburga. Da li pored ličnih, Pacoli i danas ima poslovne veze sa Rusijom, nije poznato.