Beograd daje tri milliona evra za jarbol i zastave
Nakon najave da će se kod beogradskog Ušća biti postavljen jarbol od 120 metara, vredan gotovo dva miliona evra, gradonačelnik Beograda Siniša Mali pohvalio se kako će na svakom ulazu u Beograd biti postavljene po tri zastave. U rebalansu budžeta može se videti da će zastave na deset lokacija koštati čak 1.1 milion evra.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji već neko vreme “neće još dugo ostati na toj funkciji”, iako je, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, najbolji gradonačelnik u novijoj istoriji prestonice, u poslednje vreme aktivno sumira rezultate svog rada, ali i najavljuje nove i nove projekte, poput izgradnje metroa, novih stambenih kompleksa ili džinovskog jarbola.
Poslednja u nizu najava je da će Beograd na svakom ulazu u grad imati tri zastave – dve srpske i jednu gradsku, usled viška novca u gradskoj kasi.
„Dovoljno smo bogata zemlja da izdvojimo deo novca i za srpsku zastavu i za srpsku trobojku. Ne vidim zašto bi to bilo kome bio problem, nikoga nismo ugrozili, nikoga nismo oštetili. Višak koji imamo (u budžetu) izdvojili smo za to“, rekao je Mali novinarima u Skupštini Grada Beograda.
Poznato je da će jarbol visine 120 metara Beograđane koštati 230 miliona dinara (oko 1.9 miliona evra), ali Mali nije rekao koliki će višak u kasi otići na nabavku i postavljanje zastava.
U rebalansu budžeta grada Beograda, usvojenom danas, navodi se da će za nabavku i ugradnju zastava, koje će biti postavljene na deset lokacija, biti izdvojeno 134 miliona dinara (oko 1.1 miliona evra). Budući da je Mali rekao da će na ulazima u Beograd biti po tri zastave, zaključujemo da će biti postavljeno ukupno 30 zastava – svaka zastava tako će koštati više od 35.000 evra, cena po kojoj se može kupiti montažna kuća ili manji stan.
Obrazloženje odluke o rebalansu budžeta grada Beograda za 2017. godinu / Foto: Printscreen
Tim novcem, inače, raspolaže Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima.
Ovaj isti sekretarijat izdvojiće i 20 miliona dinara (oko 165.000 evra) za “izradu softverskog modula ‘Senior klub’ sa pratećim programima koji podrazumevaju programiranje i izradu personalizovanih benefit kartica za najstarije sugrađane u Beogradu”. Navodi se i da će softver biti povezan sa Komunalnim portalom grada Beograda i sa postojećim softverom koji koristi Beogradski pozivni centar.
Inače, za javnu nabavku u vezi sa pomenutim Komunalnim portalom grada Beograda od početka godine potpisan je ugovor vrednosti oko 19 miliona dinara (oko 155.000 evra), dok je 2015. godine potpisan ugovor u vezi sa Beogradskim pozivnim centrom vrednosti oko 9.5 miliona dinara (nešto manje od 80.000 evra). Oba posla ukupne vrednosti oko 235.000 evra dobila je ista firma Efecta Solutions. Istinomer će u narednom periodu istražiti o kakvim je inovacijama reč i na šta je tačno potrošen novac, kao i kakve će tačno koristi imati Beograđani, i mlađi i stariji.
Podsećamo, vest o postavljanju jarbola kod Ušća kritikovali su i građani, ali i pojedini stručnjaci, poput arhitekte Dragoljuba Bakića, koji je rekao da je reč o još jednom besmislenom projektu.
“U Beogradu se dešava jedna urbana hajdučija gde jedna grupa ljudi na vlasti tretira Beograd kao svoj plen i radi neverovatne stvari. Mi prisustvujemo jednom urbanom rijalitiju. Svaki dan nas bombarduju nekim novim glupostima… i onda se pitamo kako se to dešava, kome to treba? Ja to tumačim kao demonstraciju moći“, rekao je Bakić za N1.
Gradske vlasti tvrde da će i jarbol, kao onomad novogodišnja rasveta, privlačiti turiste, a da novac nije problem, jer su danas gradske finansije u mnogo boljem stanju, nego što su nasledili od svojih prethodnika. Podsećamo, od kako je promenjena vlast u Beogradu traju rasprave kolike dugove je za sobom ostavio Dragan Đilas, a koliko je nova garnitura predvođena Sinišom Malim smanjila deficit, o čemu je Istinomer već pisao, bez konačnog zaključka ko je i koliko u pravu, budući da sve informacije još nisu dostupne.
Fiskalni savet je pre nekoliko dana u novom izveštaju o stanju lokalnih finansija zaključio da su finansije u prestonici trenutno stabilizovane, ali da je za trajno ozdravljenje potrebno rešiti problem gradskog prevoza, budući da čak 15 odsto rashoda ide na subvencije za GSP. To znači manje novca za investicije, zbog čega veliki broj Beograđana i dalje nema pristup ispravnoj vodi za piće, niti kanalizaciji, dok pitanje deponije u Vinči “tinja i smrdi” već godinama.
Naslovna fotografija: Fonet/Beoinfo
