Beogradska razmena koalicionih partnera

Odbornici Skupštine grada Beograda odlučili su 24. septembra da Dragan Đilas, nakon pet godina, više ne bude gradonačelnik srpske prestonice. Dok pljušte optužbe između bivših koalicionih partnera ko je kriv za razvrgavanje koalicije, vredi se podsetiti kako je to izgledalo nakon izbora 2008, kada je koalicija SPS-PUPS-JS odustala od već potpisanog ugovora sa radikalima. I tada su socijalisti imali presudan uticaj.

U restoranu „Kalemegdanska terasa“ potpisan je sporazum SRS, DSS-NS i koalicije okupljene oko SPS, a generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić promovisan je u gradonačelnika. Kazao je da je do dogovora sa DSS i socijalistima „došlo brzo i lako“.

Početak juna obeležile su najave protesta koalicije zbog odugovlačenja DS da zakaže konstitutivnu sednicu.

„Organizovaćemo nekad performanse, nekad proteste, sve dok Demokratska stranka ne preinači svoju odluku o zakazivanju konstitutivne sednice Skupštine grada. Apsolutno sam uveren da će sporazum o koaliciji u Beogradu sa narodnjacima i koalicijom oko socijalista opstati, siguran sam da to nešto znači.”

Potpisnik „kalemegdanskog sporazuma“ u ime SPS-a Aleksandar Antić tvrdio je da je koalicija stabilna.

“Niko neće moći da utiče na stranke koalicije u kojoj su socijalisti da promene svoju odluku o formiranju gradske vlade u Beogradu. Mi smo časni ljudi, i na nas je nemoguće uticati na bilo koji način. Ako je tih mesec dana rok za to, mislim da je to izgubljeno vreme.”
Politika, 31. 05. 2008. godine

I polovinom juna, Antić je ostao pri istom stavu.

“Pregovori na republičkom nivou ne mogu da utiču na već formiranu koaliciju sa SRS-om i DSS-om u Beogradu. Nije u interesu SPS-a da se prekine dogovorena gradska koalicija, jer je DS proteklih osam godina vladao na nekvalitetan način. Na gradskom nivou isključujem mogućnost formiranja koalicije sa LDP-om, a pošto je ta stranka preduslov za formiranje bilo koje druge većine to znači da je tako nešto isključeno.”
Press, 14. 06. 2008. godine

Antić je bio kategoričan:

„Reč koju sam dao, nisam dao privatno, već u ime moje stranke i za to sam imao saglasnost rukovodstva. Meni je reč najznačajnija i verujem da svi političari moraju da imaju dozu odgovornosti prema dogovorima koje prihvate. To ne znači da bih radio protiv svoje partije, ali ni da bih učestvovao u svim njenim projektima.”
Večernje novosti, 18. 06. 2008. godine

Početkom jula potpisan je koalicioni sporazuma na republičkom nivou, koalicija okupljenih oko Demokratske stranke, sa jedne strane i SPS-a, sa druge. Uskoro je potpisana deklaracija o političkom pomirenju DS-a i SPS-a. Šest dana kasnije socijalisti ulaze u vlast u Vojvodini. Sve se glasnije govori o tome da će isti partneri formirati vlast i u glavnom gradu.

Aleksandar Vučić tvrdio je da se socijalistima nude pare da pređu u suprotan tabor.

“Čuo sam da ljudi blizu vrha DS nude pare našim koalicionim partnerima. Govorim o sumama između pola miliona i milion evra. Čuo sam i da su oni to odbili. Zato sam siguran da će izdržati sve pritiske“
Kurir, 10. 7. 2008. godine

Vučić je imao poverenja u koalicione partnere.

“Apsolutno verujem i Dačiću, i Petronijeviću, i Antiću. Koalicioni sporazum je potpisan i ne verujem da će bilo ko reći dan pre konstituisanja vlasti da je promenio mišljenje. Ko god da bi to uradio, pa i SRS, pokazao bi vrhunac beščašća i nemorala“
Beta, 11. 7. 2008. godine

Socijalisti 14. jula prisustvuju sednici gradskog parlamenta na kome se verifikuju mandati i time otvaraju vrata koaliciji sa DS. Ipak, socijalisti tvrde da neće u koaliciju sa LDP-om, od čijih glasova zavisi nova gradska vlast.

„Novi izbori u Beogradu su najrealnije rešenje, jer socijalisti neće formirati većinu u kojoj bi bila i LDP Ako se napravi većina bez LDP-a, ući ćemo u vlast.“
Danas, 14. 8. 2008. godine

Generalni sekretar SRS nije mogao da poveruje da su ga politički partneri izneverili.

“Začuđeni smo rušenjem sporazuma koji je bio čist kao sunce. Dva meseca smo zajednički radili i pripremali šta treba da uradimo u Beogradu. Dan pred konstitutivnu sednicu su to uradili. A čovek se drži upravo za reč, ako je čovek. Ne postoji dovoljno dobro opravdanje za ono što su učinili. Ponosan sam što SRS i ja lično nikog nismo prevarili. Sačuvali smo svoj obraz i dostojanstvo. Na predstojećim izborima, pošto je očigledno da neće biti skupštinske većine, Beograđani će pokazati kakva im je zaista volja.”
Večernje novosti, 14. 8. 2008. godine

Do novih izbora nije došlo, a krajem avgusta Dragan Đilas je izabran za gradonačelnika Beograda. LDP je odlučila da, kako je izjavio predsednik gradskog odbora Dejan Ranđić, “ne učestvuje u vlasti, već samo pruža podršku novoj vlasti”.

Nakon ovoga, Aleksandar Vučić bio je neskriveno razočaran. U dužem autorskom tekstu u dnevnom listu “Pravda” nije štedeo reči na račun svojih nesuđenih političkih partnera.

“U tim pregovorima bili smo vrlo darežljivi, našim nesuđenim koalicionim partnerima dali smo mnogo više nego što su danas dobili od njihovih žutih partnera. Brzo i lako smo postigli politički dogovor. Ono što i nije naročito važno, ali je možda zanimljivo, jeste činjenica da niko nije želeo ni voleo da razgovara sa Milanom Krkobabićem, jer se na prvi pogled videlo da je reč o teškom, ali neprincipijelnom i lošem čoveku, ali smo svi gutali knedle i trpeli njegove gluposti samo da ne pokvarimo šanse za promene u Beogradu. Ljudi iz DSS su tu bili posebno uviđavni, jer su više puta prešli preko ozbiljnih uvreda koje im je Krkobabić junior upućivao. Ipak, Krkobabić je manje obećavao od socijalista, osim ako ne računate stavljeni potpis i pečat na koalicioni sporazum, koji ih, na kraju, videlo se, ni na šta nije obavezivao…”