Bez novih “mrtvih birača”, šta je sa starim?
Od danas pa ubuduće neće biti mrtvih u biračkom spisku zbog elektronskog povezivanja Matične knjige umrlih i Jedinstvenog biračkog spiska. I dok ministar Branko Ružić kaže da je elektronsko povezivanje baza sprovedeno u cilju dostizanja "najvišeg stepena ažurnosti, regularnosti i tačnosti podataka" u biračkom spisku, iz posmatračke misije CRTE napominju da ovo jeste dobar korak, ali da ne rešava sve greške i propuste koji su nastali do današnjeg dana.
U danu kada je predsednik Aleksandar Vučić izjavio će građani “uskoro” na izborima odlučivati o tome ko će biti na vlasti, a ko u opoziciji, počelo je povezivanje Matične knjige umrlih i Jedinstvenog biračkog spiska.
Kako je objasnio ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, “na dnevnom nivou referenti koji ažuriraju Jedinstveni birački spisak dobijaće informaciju koja lica su tog dana upisana u Matičnu knjigu umrlih i odmah po službenoj dužnosti donositi rešenja o brisanju tih lica iz Jedinstvenog biračkog spiska“.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Međutim, ako se, prema pisanju medija, zna da su na biračkom spisku samo za poslednje predsedničke izbore, i to samo na teritoriji Beograda, bili osoba koja je te 2017. trebalo da napuni 128 godina i najmanje dvadesetak ljudi rođenih u 19. veku, postavlja se pitanje da li je elektronsko povezivanje Matične knjige umrlih i Jedinstvenog biračkog spiska dovoljno da se problem „mrtvih glasača“ reši sasvim.
Iako smatra da možemo očekivati da ova greška ubuduće bude značajno smanjena, “jer elektronsko povezivanje baza smanjuje mogućnost ljudske greške”, šef pravnog tima posmatračke misije CRTE Pavle Dimitrijević naglašava da se ovo rešenje ipak odnosi na sadašnji trenutak.
“Dakle, od sada pa nadalje, ali nikako ne rešava sve one greške i propuste koji su nastali do današnjeg dana”, primećuje Dimitrijević i pita šta će biti sa svim eventualno pogrešnim usnosima koji su nastali pre elektronskog povezivanja baza.
Prema njegovim rečima, ono što je potrebno da se uradi jeste čišćenje biračkog spiska i pronalaženje mogućih grešaka u unosu.
“Kada kažem greške u unosu, mislim ne samo na lica koja su preminula, nego i na lica o kojima nedostaju određeni podaci, ili po bilo kom drugom osnovu jednostavno imaju manjkavost”, objašnjava šef pravnog tima posmatračke misije CRTE.
O stalnim dojavama da se preminuli birači i dalje nalaze na biračkim spiskovima, pisala je i posmatračka misija OEBS-a u svom izveštaju posle predsedničkih izbora 2017. godine. I nisu samo tokom tih izbora građani prijavljivali da su njihovi najmiliji dobijali poziv za glasanje, iako odavno nisu među živima. Uprkos tome, odgovor nadležnih je izostao.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
“Ni na jedan način do sada država nije imala odgovor na to. I to su očigledno greške, odnosno nedostaci koji postoje iz ko zna kojih perioda”, objašnjava Dimitrijević, napominjući još jednom da u tom smislu elektronsko povezivanje Matične knjige umrlih i Jedinstvenog biračkog spiska treba tumačiti kao “dobar momenat da se prekine sa generisanjem problema”.
Mrtvi, međutim, nisu jedini problem biračkog spiska. Iz izveštaja u izveštaj posmatračka misija OEBS-a ukazivala je i na druge probleme, među kojima je i njegova netransparentnost. Govoreći o manjkavostima biračkog spiska, Dimitrijević kaže da bi dalji korak u poboljšanju njegovog kvaliteta, između ostalog, bila i njegova revizija.
“Ima različitih načina kako se to radi. I po uzorku i po proveri podataka ljudi koji su uneti u birački spisak, da bi se uopšte videlo koliko ima različitih pogrešnih unosa. Dakle, to može da se uradi i ono što je takođe bitno, da transparentni birački spisak ne znači samo da možete da proverite da li imate biračko pravo. Može, takođe, da se odredi nivo informacija, poštujući Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji bi u toj otvorenoj bazi biračkog spiska mogao da se vidi”, ističe Pavle Dimitrijević.
Potrebno je i da građani imaju informaciju o tome na koji način mogu da ažuriraju podatke, naglašava šef pravnog tima posmatračke misije CRTE, podsećajući da na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i na sajtovima većine lokalnih samouprava, nije dovoljno istaknuto na koji način građani mogu da promene svoje podatke u biračkom spisku.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
