Bez prenosa štrajka i otkaza u vranjskom Geox-u

Koji, bre, visoki ciljevi, stabilnost i najveći rast, kad država, a zna se Ko je ovde država, zataškava, od iste te države finansirano, robovsko maltretiranje i izrabljivanje radnika.
Već prvog dana ove nedelje nastavljen je naš put bez povratka. Kako svi naši mediji, koji su u funkciji našeg napretka, javili, gospodin Premijer bio u ambasadi Finske, na konfereciji „Nordijski inovativni biznis u Srbiji“. U tri reči, dobro stanje javnih finansija, stabilnost i napredak su drugo ime za Srbiju. No, ne sve glatko, ima i problema, ali će se sve reši, Premijer koji neće da se ulaguje narodu pričama o skraćenju radnog vremena, ili radne nedelje, ima rešenje: Moramo da radimo više, ako želimo da zaradimo više. Vučić gospodin jošte istak’o da Srbija ima problem i sa lokalnim samoupravama koje loše funkcionišu, jer ne postavljaju visoke ciljeve, već se bave dnevnom politikom i time kako da zaposle bliske ljude. Pa dobro, Vučić gospodine, očem se ovde radi, da li su dr Vulin, dr Stefanović, dr pečenjar na čelu EPS-a, dr Krkobabić bez portfelja, dr Gašić, dr Babić, i druge SNS mortadele ti „visoki ciljevi“, ili je to ba „zapošljavanje bliskih ljudi“? 
*
Premijer Vučić i ambasador Finske Perti Ikonen / Foto: Fonet

Istog dana, dole u Vranju, u italijanskoj fabrici cipela „Geox“ dogodio se štrajk zaposlenih. To ona fabika koju koliko prošle godine otvorio lično Vučić gospodin, preko hiljadu zaposlenih, 9000 evra subvencija po radnom mestu… Na otvaranju gospodin Premijer radosno rek’o radnicima(ima slika na kojoj su radnici kao na sprovodu) da će se njihovim radom ponositi svi, cela Srbija: Kad budete šetali svetskim metropolama, bićete ponosni što u izlozima vidite ruku svojih delo!

E, pa dole, kako javile „Vranjske“, se desio štrajk radnika. Javljeno da je razlog štrajku pismeno obaveštenje, istaknuto u fabrici, kojim se radnici obavezuju na prekovremeni rad od jednog sata dnevno, koji im neće biti plaćen, što je predviđeno ugovorom o radu. Radnici pozvani da se vrate na posao, jer bi, u suprotnom, mogli ostati bez posla, a i Italijani bi mogli da odu.
Utorak sve bilo kako treba, radnici se vratili na posao, „Vranjske“, i nitko više, javile da Gabrijela Krstić – diplomirani sociolog, radi za minimalac na liniji proizvodnje obuće – dobila otkaz. Zbog zato što je, uz aplauz svih radnika,  poručila rukovodstvu fabrike da „obustave torturu, šikaniranje i maltretiranje radnika“. U sredu na „izdajničkoj“ TV N1 bilo o „Geox“ slučaju. Rečeno da Gabrijela dobila otkaz jer je ispred radnika pitala, da li je ovo robovlasničko društvo da rade devet sati dnevno, šest dana u nedelji, za minimalac. Prenete reči anonimne radnice, koja rekla da se „oseća jadno, bedno i poniženo“, zato što ne može da kaže šta misli, a da ne bude kažnjena. U prilogu N1 navedeno da inspekcija rada ne rekla ništa, uputili novinare na Ministarstvo, odakle preneli da izvršen inspekcijski nadzor, da će radnici imati naknadu za prekovremeni rad, a da je Gabrijeli Krstić, koja dobila otkaz, ugovor o radu istekao još 31. avgusta, te da će, ako je radila posle tog datuma, to morati da dokaže na sudu! 
*
Radnici „Geoksa“ prilikom posete Aleksandra Vučića fabrici u januaru 2016 / Foto: Fonet

Da se doda da štrajk, naročito otkaz sociologa koji na proizvodnoj liniji lepi cipele za minimalac, nije bio ni u jednom izveštaju, nekmoli direktnom prenosu, naših na veliko slobodnih medija. Da se doda da se nije javio ni onaj Sindikat Orbović, koji, po visoki Premijer ciljevi, prima stotine hiljada dinara za brigu o radnicima i njihovim pravima. Ne se javila Vlada, Skupština,  parlamentarne i vanparlamentarne stranke… samo se po društvenim mrežama psuje, pojedinačno. Jedino sindikat „Sloga“ tražio hitnu reakciju države, i slanje inspekcija u fabriku. 

Nevažno da li je neko lud, a ima i tih pitanja, ovde smo svi ludi, koji, bre, visoki ciljevi, stabilnost i najveći rast, kad država, a zna se Ko je ovde država, zataškava, od iste te države finansirano, robovsko maltretiranje i izrabljivanje radnika. Stvarno svi treba da budu ponosni, cela Srbija!
Autor je novinar nedeljnika „Vreme“.