Bezuslovno poznanije prava
Postizborna kampanja, dan drugi. Odbegli narko-bos Darko Šarić, s lisicama na rukama, izašao je iz aviona srpske vlade, ušao u policijski džip i stigao u zgradu Specijalnog suda. Nije delovao zabrinuto. Prethodno je rekao: „Dobar dan“. Izlazak iz aviona i ulazak u policijsko vozilo zabeleženi su kamerom MUP-a. Šarićevo nazivanje dobrog dana javnosti je preneo specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević na konferenciji za medije.
Na istoj konferenciji valjalo je definisati terminologiju. Hapšenje ili predaja? Aktuelni ministar pravde Nikola Selaković zahvalio se novinarima zbog toga što su došli „u tako velikom broju“ i rekao da se Darko Šarić bezuslovno predao, te da je priveden poznaniju prava. U toj bezuslovnosti postavio je jedan uslov: da se vidi s mamom, suprugom i decom. Tako kaže Selaković. Novinari pitaju u kojoj se zemlji Šarić predao. Selaković odgovara: „Najbitnije je da je došlo do apsolutno bezuslovne predaje…“ S malom dozom uslovljavanja. Tako je govorio i bivši ministar policije Dragan Jočić posle bezuslovne predaje Milorada Ulemeka Legije, koji je imao samo jedan uslov – da nekoliko sati proćaska s vrhom tadašnje vlasti pre nego što bude zatvoren u pritvorsku jedinicu. „Nije važno gde je Legija bio, najvažnije je šta će reći“, rekao je tada Jočić. Važno je, sve je važno. Bilo je važno i onda kao što je važno i sada.
Kamere se sele u salu u kojoj zaseda vlada. Ivica Dačić je sumorno prozborio nekoliko konvencionalnih reči, da bi se javnosti potom obratio Aleksandar Vučić. Od njega saznajemo da se 24. februara Šarićev branilac javio srpskim vlastima i ponudio Šarićevu bezuslovnu predaju. Predaja je prihvaćena da ne bi bilo krvoprolića i nepotrebnog odugovlačenja ekstradicionog postupka. Potom je usledila akcija i, kako Vučić kaže citirajući Selakovića, Šarić je priveden poznaniju prava. Arhaizmi Miloševog doba.
Vučić potvrđuje da Šarić nije postavljao uslove, osim da se vidi s rodbinom, što mu je i omogućeno. U međunarodnoj zoni podgoričkog aerodroma video se sa suprugom, ćerkom i sinom. Mamu mu nije pomenuo. Šta je Šarić s njima razgovarao? Nije važno. Važno je šta će reći pred sudom. Važno je, navodi Vučić, i to „da su agenti Srbije i Crne Gore boravili na teritoriji trećih zemalja prateći i locirajući Šarića i članove njegove kriminalne organizacije“. Na teritorijama drugih zemalja verovatno nisu boravili, jer da jesu Vučić bi to sigurno saopštio.
Faktografija kaže i ovo: Darko Šarić praćen je 270 dana, rađeni su video-nadzor objekata i GPS praćenje, presretane su telefonske komunikacije članova bande, operativci su radili u četiri zemlje Južne Amerike… Vučić i Selaković zahvalili su se svima koji su u tome učestvovali, a učestvovale su i tajne službe Sjedinjenih Američkih Država, Slovenije, Italije… Vučić se zahvalio i Dačiću, kiselo. Zahvalio se i Mikiju Rakiću, bivšem šefu kabineta Borisa Tadića, srdačno.
Prvi čin drame „Šarić“ je završen. Kraj predstave je daleko. Biće igrana još dugo, sve dok ne ispliva ono što neki slute, neki priželjkuju, neki se toga plaše, a nekima je svejedno. Šarićevo hapšenje – osim što je udarac organizovanom kriminalu – može veoma da utiče na raspored snaga u budućem sazivu Narodne skupštine. Šta se ovim želi da kaže? To da bi iz Šarićevog iskaza (ako se ne brani ćutanjem ili negira krivicu) eventualno mogao da ispliva poneki južnoafrički agrum. Egzotično voće na čiju je koru opasno okliznuti se.
Ali samo pod pretpostavkom apsolutnog i bezuslovnog poštovanja poznanija prava.
