BG izbori: Od lošeg ka gorem
Već duže vreme izbori kod nas donose ukoliko ikakve, onda samo kozmetičke promene. Beogradski izbori nisu ništa drugačiji. Sve, dakle, ostaje kako je bilo, s tim što u gradskom parlamentu neće biti Demokratske stranke, koja je, izgleda, polako krenula stopama svog najuspešnijeg spin-offa Demokratske stranke Srbije, pravac u političku opskurnost i marginu.
Kada je sastav gradskog parlamenta u pitanju, nemamo se čemu mnogo radovati. Najpre zato što nijedna od četiri grupacije koje su ušle nemaju nameru da urade ništa protiv korupcije. Šta više, sve četiri grupacije su spremne da sarađuju međusobno koliko je potrebno samo da bi trenutni sistem korupcije opstao. Jedni da bi nastavili svoj posao, drugi u nadi da će se uskoro naći u njihovim cipelama.
Vladajuća koalicija dobila je tako dodatni ćar – zvaničnu političku scenu na kojoj svako hoće, može i želi sa njima. Što bi rekli – komotno im! Kako će bez efikasnog kontrolnog mehanizma, i sa parlamentom u kojem niko neće da se suštinski zamera, funkcionisati već prilično bahata gradska vlast – možemo samo da zamišljamo.
Ono što bi moglo da nas spasi od opšteg samovlašća jesu rezultati iz centralnih gradskih opština koji pokazuju da stvari tu ne stoje baš ružičasto za vlast, posebno na Starom gradu i činjenica da su izbori „već“ za dve godine za koje bi mogli da krenu da se udvaraju građanima. Mada, kada se napišu, ove reči deluju baš izuzetno naivno.
Osim toga što se, dakle, aman baš ništa neće promeniti, izbori su ukazali da će neke stvari krenuti sa lošeg na gore.
Kampanja koja se iz izbora u izbore vodi sve prljavije i sve otvorenije u korist narodnog fronta okupljenog oko vladajuće stranke namiguje da možemo očekivati dalje urušavanje naše krhke demokratije. Način na koji je Gradska izborna komisija odbijala prigovore akreditovanih posmatrača još jedan je dokaz u prilog ovoj tvrdnji, kao i niz izbornih vinjeta iz lokalnih izbornih odbora koji, takođe, lepo slikaju odnos koji političke stranke imaju prema svojim kontrolorima i koliko ih vide kao pretnju, a ne kao čuvare demokratije.
Stvari su se otele kontroli i na medijskoj sceni. Skandalozno prorežimsko izveštavanje medija poput Hepija i Pinka i ništa manje skandalozno i proopoziciono izveštavanje TV Naša, koja je na trenutke i Pinku držala časove iz medijskog beščašća, ukazuju da se i u medijskoj sferi mogu očekivati dalja pogoršanja i polarizacija koja će polako ukidati profesionalizam i nepristrasnost i od medija napraviti brloge.
Eskalira i odnos stranaka prema medijima koji dodatno brutalizuje javnu scenu. Predstavnici vladajućih bojkotuju N1, a po koncu izbora Dragan je Đilas zatvorio vrata svojeg štaba za većinu pro-režimskih medija. I bizarna afera „RTS regler“ ukazuje da će se na ostatku preklane medijske scene stvari kretati sa lošeg na gore i da će se politički pritisci nastaviti, ako ne i eskalirati.
Biće, ipak, i zanimljivo gledati ne samo kako će odrešene ruke u gradu delovati na vlast, već i kako će rezultati uticati na novu ispodcenzusnu opoziciju – pre svega kako će se stvari dešavati oko Demokratske stranke. To bi moglo biti i najinteresantniji, ako li ne i prvi konstruktivni proces na našoj političkoj sceni još od formiranja koalicije Zajedno. Biće zanimljivo gledati kako će DS reagovati na uspeh Patkice, da li će kao evropske stranke levice pokušati da se reorganizuju ili će naći neki svoj put itd, itd.
No, iskustvo nas uči da će ovo izgleda biti idealna prilika za njih da propuste još jednu priliku i urade nešto sa sobom. Za ljubitelje bizarne i apsurdne politike biće tu mnogo čega, a najviše u ovom domenu obećava rasplet izbornog debakla u Dosta je bilo.
Na margini izbora ostaje interesantno istražiti i to kako je to dobitnik tranzicije Jovanović, od pin-up dečka građanske Srbije uspeo da postane toliko politički toksičan da učini da lista sastavljena od vrlo, vrlo pristojnog i finog sveta, usled blage asocijacije sa njim, dobije manje glasova nego Zavetnici i nađe se na samom začelju liste pune bizarnih i toksičnih političkih organizacija i sa tek 1.000 glasova više od stranke Jekhutno Ćidimos Čaćimasko koja, izvesno, nije imala dan kampanje.
Sve će ovo biti dobar lakmus papir za stanje naše demokratije i mogućnost našeg društva da realno sagledava probleme i izazove i nudi rešenja koja su realna i održiva.
Mišljenja izneta u ovom blogu predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije Istinomera.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
