Bil Gejts – potrebno je mnogo nula za toliko nepoverenje

Broj milijardera u svetu se udvostručio nakon poslednje velike recesije.

U periodu od 2017. do 2018. godine na svaka dva dana neko je osvajao tu titulu, pokazali su rezultati istraživanja međunarodne NVO konfederacije Oksfam, čiji fokus je na ublažavanju globalnog siromaštva.

Nasuprot tome, tek nešto manje od polovine svetske populacije živi s jedva 6 dolara dnevno.

Ova ekstremno jeziva i konstantno rastuća razlika, u kojoj se ogleda sav besmisao modernog ekonomskog ustrojstva sveta, u potpunosti opravdava podozrivost s kojom često posmatramo one čiji račun u banci dostiže i premašuje teško pojmljivih devet nula.

Američki preduzetnik i filantrop Bil Gejts postao je milijarder u svojoj 31. godini. Od 1995. do 2017. godine nalazio se na tronu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu.

U međuvremenu, retki su ga ipak pretekli, pa je njegova aktuelna pozicija ispod Džefa Bezosa (direktora kompanije “Amazon”), Ilona Maska (direktora kompanije “SpaceX”) i Bernarda Arnoa (direktora kompanije “LVMH”).

Gejtsova pojava ne prestaje da intrigira ljude širom sveta, o čemu svedoče izrazito podeljena mišljenja o njemu.

Neki ga doživljavaju kao oštroumnog i inovativnog vizionara koji je pokrenuo računarsku revoluciju; drugi kao digitalnog demagoga koji je uspešno predviđao potrebe tržišta; treći, pak, kako piše magazin “Entrepreneur”, u njemu vide modernog pljačkaša čija predatorska praksa guši konkurenciju u softverskoj industriji.

Iako je Gejts i pre pojave novog korona virusa često bio meta teoretičara zavere, u zaletu aktuelne pandemije on je, kako piše BBC, postao “dežurna vudu lutka” korona ludila.

No, mišljenja, doživljaji, nagađanja, košmari i sanjarenja su jedno – činjenice nešto posve drugo. One u konkretnim brojevima i statistikama pokazuju koliki je zapravo Gejtsov doprinos čovečanstvu.

Da li su se dežurni konzumenti i raspirivači teorija zavere, u kojima je Gejts zli gospodar koji želi da istrebi ljudsku vrstu, uopšte potrudili da saznaju šta je njegova fondacija učinila za javno zdravlje i koliko života je spaseno zahvaljujući njenom delovanju?

Ko je zapravo ovaj tehnološki genije, kako su mu se “desile” milijarde i šta sa njima namerava?

Odrastanje i ljubav prema računarima

“Radoznali prijatelji me često pitaju da li sam ikada upoznao milijardere i kakvi su. Ja im kažem da su se oni rodili kao srećnici. Srećni jer su se rodili kao muškarac – 9 od 10 milijardera su muškarci; srećni jer su se rodili u bogatoj porodici – trećina bogatstva milijardera je rezultat nasleđa; srećni što su se obrazovali u svetu u kojem 262 miliona dece nema priliku da pohađa školu” – ovako je izvršni direktor Oksfama opisao predispozicije za kreiranje novog milijardera.

Viljem Henri Gejts III rođen je u Sijetlu u Vašingtonu 28. oktobra 1955. godine u porodici koja je od njegovog najranijeg uzrasta podržavala interesovanje i ljubav koje je gajio prema računarima.

Voleo je društvene igre i da se takmiči. Iako je u javnoj školi postizao odlične rezultate, posebno u matematici, ovo okruženje mu je ubrzo dosadilo. Roditelji su ga iz tog razloga premestili u prestižnu privatnu školu “Lakeside” u nadi da će mu to predstavljati veći izazov. Upravo tamo, Gejts se prvi put upoznao s računarima, ali i s budućim poslovnim partnerom Polom Alenom.

Fascinacija kompjuterima, koji su u to vreme bili fizički ogromni i isključivo u vlasništvu velikih kompanija, te nedostupni za kućno korišćenje, učinila je da Gejts svoj prvi softverski program napiše sa samo 13 godina.

Nakon završetka srednje škole, upisao je prava na Univerzitetu Harvard. Međutim, posle dve godine napustio je studije kako bi s Polom Alenom osnovao softversku kompaniju “Microsoft” (1975). Nadolazeće godine donele su im vrtoglavi uspeh.

“Ultimativno, PC će biti prozor u svet”

Ovaj dvojac uspešno je prilagodio popularni programski jezik BASIC, koji se koristio na velikim računarima, za upotrebu na mikroračunarima.

Proboj se, međutim, dogodio kada je Majkrosoft licencirao operativni sistem pod nazivom MC-DOS američkoj kompaniji “International Business Machines Corporation” (IBM) – tada najvećem svetskom dobavljaču računara, za upotrebu na njihovim prvim mikroračunarima.

Gejts je prodao softver IBM-u za 50 hiljada dolara, ali je zadržao autorska prava nad njim. Kada je prodaja računara zavladala tržištem, Majkrosoft je MS-DOS prodavao i drugim proizvođačima, istiskujući konkurenciju iz igre.

1985. godine Gejts i Majkrosoft su ponovo rizikovali. Lansirali su operativni sistem “Microsoft Windows” kao odgovor na sličan operativni sistem koji je kompanija “Apple” predstavila 1984. godine. Iako su u početku stizale mnogobrojne pritužbe da je “Apple” daleko bolji, “Windows” je trijumfovao u toj borbi. Ključ je bio u tome što je za razliku od “Apple” sistema, “Windows” mogao da radi na raznim PC mašinama. Ubrzo je bio instaliran na 90 odsto svetskih ličnih računara.

Ludački uspeh Majkrosofta učinio je da čak 12 hiljada zaposlenih u toj kompaniji postanu milioneri.

Ali, s uspehom su stigle sumnje i preispitivanja.

Naime, Majkrosoftovi konkurenti žalili su se da kompanija koristi monopol nad operativnim sistemom kako bi usporila razvoj novih tehnologija. U novembru 1999. godine američki okružni sud presudio je u njihovu korist. Kompanija je zbog toga morala da promeni praksu poslovanja.

Bil i Melinda 2000. godine osnivaju Fondaciju Bila i Melinde Gejts. Od tog momenta, njegov fokus se sa tehnologije sve više preusmerava na filantropske poduhvate.

“Moramo da pronađemo način da aspekti kapitalizma koji služe bogatima, krenu da služe i siromašnima”

“26 milijardera poseduje bogatstvo jednako onom koje ima 3,8 milijardi ljudi. Ako bi jedan procenat najbogatijih platilo porez veći za 0,5 odsto, od tog novca bilo bi obezbeđeno obrazovanje za 262 miliona dece i spaseno više od 10 hiljada života ljudi koji svakodnevno umiru samo zato što nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti.” (Oksfam, publikacija istraživanja “Javno dobro ili privatno bogatstvo?”, januar, 2019.)

Gejts smatra da je nesrazmerno nagrađen za svoj posao. Kako kaže, nekolicina ljudi dođe do velikog bogatstva, dok mnogi drugi koji se jednako trude, jedva spajaju kraj sa krajem.

“Zbog toga sam za poreski sistem u kojem, ako imate više novca, plaćate veći procenat poreza. I mislim da bi bogati trebalo da plate više nego što sada plaćaju, a to uključuje i Melindu i mene. U osnovi, bilo putem poreza ili filantropije, izuzetno bogatstvo treba ponovo uložiti u društvo”, ističe Gejts.

Njegova i Melindina fondacija vodi se uverenjem da “svaki život ima jednaku vrednost”. Među primarne ciljeve ubraja – unapređenje zdravstvene zaštite, smanjenje ekstremnog siromaštva širom sveta kao i proširivanje obrazovnih mogućnosti i pristup informacionim tehnologijama u SAD.

Od osnivanja fondacije do današnjeg dana, Bil i Melinda su donirali 54,8 milijardi dolara u humanitarne svrhe.

Šta su time postigli?

“Kad bismo mogli da vam pokažemo samo jedan broj koji dokazuje kako se život promenio za najsiromašnije, on bi bio 122 miliona. To je broj dečijih života spašenih od 1990. godine.” (Iz beleški Bila Gejtsa, 14. februar 2017. godine)

Ujedinjene nacije svakog septembra objavljuju broj dece mlađe od pet godina koja su umrla prethodne godine. “Tokom poslednjih 25 godina spaseno je 122 miliona dece mlađe od pet godina. To su deca koja bi umrla da su stope smrtnosti ostale tamo gde su bile 1990. godine”, ističe Gejts.

Za to su u najvećoj meri zaslužne vakcine. Globalna opskrbljenost vakcinama dostigla je 86 procenata. U tom pogledu, jaz između najsiromašnijih i najbogatijih zemalja je manji nego što je ikada bio.

A ekstremno siromaštvo je gotovo prepolovljeno tokom poslednjih 25 godina.

Gejts, međutim, kaže da, iako je to ogromno dostignuće koje bi trebalo da nas učini optimističnijim, nedavno istraživanje je pokazalo da ovaj podatak zna tek jedan odsto ljudi.

“Najmagičniji broj koji znamo je nula. To je broj kojem težimo svaki dan u fondaciji. Nula malarije. Nula tuberkoloze. Nula HIV. Nula neuhranjenosti. Nula smrti koje se mogu sprečiti. Nulta razlika između zdravlja siromašnog deteta i svakog drugog deteta.”

Bil i Melinda su 2010. godine zajedno s milijarderom Vorenom Bafetom osnovali pokret “The Giving Pledge” (“Zavet davanja”) čiji je cilj ohrabrenje svih milijardera da većinu svog bogatstva doniraju u dobrotvorne svrhe – tokom života ili nakon smrti.

Put do pakla popločan je dobrim namerama

Uprkos svim činjenicama zbog kojih bi se Gejts potpuno opravdano mogao nazvati čovekoljupcem, veliki je broj onih koji u svemu ovome ne vide ništa dobro niti plemenito. Naprotiv. Optužuju ga da je vođa globalne elite koja se bavi depopulacijom sveta i da upravo vakcinama želi da čipuje čitavo čovečanstvo.

Strastvena uverenja o pritajenom zlokobnom milijarderu koji se krije iza maske dobrotvora eksplodirala su tokom aktuelne pandemije.

Okidač je bio Gejstov govor na TED konferenciji iz 2015. godine u kojem je upozorio da čovečanstvo nije spremno za buduću pandemiju koja može da se dogodi svakog časa.

“Ako bilo šta ubije više od 10 miliona ljudi tokom narednih nekoliko decenija, verovatno će to biti veoma zarazni virus, a ne rat”, rekao je publici.

U tom momentu, govor nije preterano zanimao mnoge. Pet godina kasnije, svi su se njime bavili i pisali o njemu. I tako smo od dobronamernog pokušaja upozorenja, stigli do bajki o lukavom geniju.

Rori Smit, fekt-čeker portala “First Draft News”, objasnio je za BBC da je tokom pandemije došlo do bujanja teorija zavere jer su ljudi “psihološki ranjivi”.

Kako kaže, da bi se suočili s aktuelnim problemom, pojedinci pribegavaju nečemu što se zove “kolektivno stvaranja smisla”.

“Hvatamo se za bilo koju informaciju da ubrizgamo neku vrstu smisla i reda i tada mlin za glasine započinje. Teorije zavere – i posebno teorije zavere koje uključuju Bila Gejtsa – popunjavaju informativne vakuume.”

Profesor Džozef Uscinski, politikolog sa Univerziteta u Majamiju i autor knjiga o teorijama zavere, veruje da je to tako jednostavno zato što je Gejts bogat i poznat.

“Teorije zavere bave se optuživanjem moćnih ljudi za grozne stvari. Priča je u osnovi ista, samo se imena smenjuju. Pre Bila Gejtsa, bili su to Džordž Soros i braća Koh, kao i Rotšildi i Rokfeleri. I dok većina teorija zavere brzo odumire, preživljavaju one koje nude velike zlikovce i bave se pitanjima do kojih je ljudima stalo.”

No, dok teoretičari pletu paukovu mrežu o nedokazivim skrivenim aspiracijama, koje se kasnije prepričavaju uz kafu ili na Fejsbuku, Fondacija Bila i Melinde je od početka pandemije pa do danas, donirala 305 miliona dolara za pomoć u suzbijanju virusa kovid 19.

Jer, kako je Gejts jednom rekao,“moramo da uložimo mnogo novca u promenu ponašanja”.

Naslovna fotografija: Wikimedia commons, Canva