Blagoslov za predsednika: U ime rejtinga i Svetog Duha
Scene u kojima junak, najčešće kralj, ide u boj, pa ga u zoru pred bitku kojom se odlučuje sudbina kraljevstva blagosilja verski poglavar, do sada smo navikli da gledamo samo u filmovima. I to uglavnom istorijskim. Javni blagoslov patrijarha Srpske pravoslavne crkve za predsednika Srbije pred put na kojem će predstavljati državu na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, postao je udarna vest u većini medija. Scena je podsećala na pričešće pred „kosovski boj”, kao da će se u Njujorku boriti mačem i kopljem, kao da je Rezolucija o Srebrenici za istoriju Srbije važnija nego suočavanje sa samim zločinom. Da li se država okreće crkvi ili je svaki potez predsednika Srbije samo deo izborne kampanje koja nikada ne prestaje? Moleban, Porfirije i crkva upisani su tako na spisak tema i simbola kojima se manipuliše u dnevnopolitičke svrhe.
Kako je sve izgledalo
Da se neko nepripremljen probudio u ponedeljak 20. maja, oko pola šest ujutru i sanjiv uključio televiziju Pink, mogao je pomisliti da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik venčavaju u Hramu Svetog Save. Na snimku se vidi kako u crkvu ulazi manja grupa ljudi, onda njih dvojica istupaju, ispred ostalih gostiju naspram sveštenika. Čuje se samo „Blagoslovi vladiko”, pa horsko „Amin” uz škljocanje desetina fotoaparata. Oni koji su gledali Pink i prethodnog dana, znali su da je predsednik najavio da će pred put u Njujork tražiti blagoslov crkve.
„Ujutru ćemo se naći nas nekoliko predstavnika Srba iz celog regiona i u Hramu Svetog Save negde između pola šest i šest, verujem da će biti i Patrijarh i onda će nam on i izreći besedu i reći šta misli o sledećoj nedelji i o svemu drugom. Ono što sigirno znam je da ćemo da se borimo i ja vam garantujem samo to. Ja znam kolika je sila koja nam preti znam koliko su veliki snažni ali jedino u šta sam siguran to je da ćemo mi dati sve od sebe i da ćemo im se suprostaviti”, rekao je Vučić.
I zaista nije bio sam. Društvo su mu pravili premijer Miloš Vučević, ministri Marko Đurić i Nenad Popović, poslanik SNS-a i bivši košarkaš Dejan Tomašević, brojno obezbeđenje, desetak kamera, mnoštvo fotoreportera, u 5.36.
Molitvu su počeli sveštenici, nekoliko minuta kasnije preuzeo je Patrijarh Porfirije, koji je nakon kraće molitve izgovorio i blagoslov.
„Molimo se da vam bog da snage da dostojanstveno i argumentovano na najbolji način zastupate naš narod da imate mudrosti i odlučnosti da svedočite istinu, da su sve žrtve rata sa ovih prostora vredne poštovanja i molitvenog sećanja”, rekao je između ostalog patrijarh. Dodao je da ne umanjujemo razmere zločina u Srebrenici, ali ukazao i na zločine nad srpskim narodom u okolini Srebrenice, rekao da danas „snažno podižemo svoj glas i ukazujemo na apsolutnu neistinu i pokušaj istorijskog revizionizma”, i molio da Bog dâ snage, mudrosti i odlučnosti predsedniku, kao i čitavom narodu, da svedoči istinu.
Molitva i beseda trajale su petnaestak minuta, zatim su Vučić i Dodik poljubili krst, pa patrijarha u ruku, prekrstili se, poljubili ikonu, opet prekstili i zapalili po sveću, poljubili ruku i još jednom svešteniku, uz neprestano škljocanje fotoaparata.
Sa Patrijarhom tri javna susreta u pet dana
Uočljivo je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poslednjih nekoliko nedelja mnogo više u svojim nastupima pominjao veru, boga i crkvu, molitvu i blagoslov. Sa Patrijarhom Porfirijem se, samo prema njegovom instagram nalogu, sastao tri puta za pet dana. Tema je pre svega najavljena rezolucija o Srebrenici, kao i najavljeni veliki srpski sabor nakon glasanja.
Na Instagramu je u petak, 17. maja Vučić objavio da je sa patrijarhom srpskim Porfirijem, Svetim arhijerejskim Saborom SPC i predsednikom Republike Srpske Dodikom razgovarao o težini trenutka i izrazio zahvalnost na tome što se bave pitanjem nametnute rezolucije o Srebrenici. Sa patrijarhom je samo dan ranije bio i u Ruskom domu gde je održao govor na temu „Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda”. A u međuvremenu, reagujući na atentat na slovačkog predsednika Roberta Fica, takođe je rekao ne samo da će se moliti za svog prijatelja, već je, kako je objavio RTS, zamolio i patrijarha da se moli za Ficov oporavak.
Upadljivo je da se, osim sa svojim najbližim saradnicima, predsednik nije u javnosti sastao ni sa kim da se posavetuje o suočavanju sa rezolucijom o genocidu – osim sa patrijarhom Porfirijem.
Čolović: Vučić se trudi da uz sebe ima SPC jer je njen uticaj velik
U već pomenutom gostovanju na Pinku, predsednik Srbije rekao je da se ne boji nikog, osim boga, kako ga savetuje majka.
Šta postiže predsednik države ovim već napadnim okretanjem crkvi, pitali smo antropologa Ivana Čolovića.
„Vučić se trudi da uz sebe ima SPC verovatno zato što je procenio da je njen politički uticaj poslednjih godina porastao. Neće vam on to reći, ali za njega je ova crkva samo jedna politička stranka kojoj je rejting porastao, pa je ona za njega dobrodošao koalicioni partner, daleko važniji od stranke Ivice Dačića. I kao što se jasno vidi, to njegovo, kako vi kažete, ‘okretanje crkvi’, nailazi na razumevanje u crkvi, pa se može reži da s poslednih godina i crkva okreće Vučiću. Vučić sada priča o bogu i molitvi, a Porfirije o državnom interesu i nacionalnom identitetu. Sve vam je to isti savremeni srpski politički jezik”, rekao je Čolović za Istinomer.
Kao naučnika koji se bavi političkim mitovima, Čolovića smo pitali i koliko je ovaj moleban pred put simbolički trebalo da podseti na kneza Lazara i pričešće pred boj, naročito što predsednik Vučić sve češće parafrazira rečenice iz filma (odnosno drame Ljubomira Simovića) da „ne odlučuje da li će ići u bitku po tome kakva je sila koja mu prati nego po tome koliku svetinju brani”.
„Biće da je tako kako kažete. Da li namerno, ili po logici ove crkveno-političke simfonije, matrica je mitska, matrica je pričešče junaka pred bitku. Vučić je ovde novi Lazar. Ili, novi Obilić. I on kaže – znam da nećemo pobediti, ali ćemo se junački boriti, takoreći poginuti. Da, u pravu ste. Ovaj novi Lazar, ili novi Obilić, kao i mnogi drugi današnji Srbi, o kosovskom boju zna onoliko koliko je o tome ispričano u Šotrinom i Simovićevom filmu. Ipak, meni jedan lik tu fali da bi priča bila kompletna, fali mitski izdajnik Branković. Nijedan od brojnih ljudi koji su se ovde izborili za ulogu izdajnika, nije se dovoljno istakao i izdvojio kao najveći izdajnik, novi Branković. Šteta”, ocenjuje Čolović.
Na podsećanje da je i premijer Miloš Vučević svoj ekspoze završio rečima „Slava Bogu”,Čolović kaže da je to još jedan primer zaokreta vlasti prema crkvi, ali takođe i primer u poslednje vreme takođe naglašenog zaokreta prema Rusiji.
„Jer je ovde reč o formuli zahvaljivanja bogu koja je rasprostranjena više u Rusiji nego kod nas. Evo, zamolio sam Gugl da mi nađe neki noviji ruski primer. I on mi daje reči predsednika Rusije Vladimira Putina kojima je predsedniku Turske Erdoganu, prilikom njihovog susreta u oktobru 2022, ispričao da su neprijatelji hteli da unište gasovod između Rusije i Turske. Hteli su da ga unište, rekao je Putin, ali, slava bogu, to se nije dogodilo, on uspešno radi”, naveo je primer naš sagovornik.
