Inkluzivan izborni proces – šta to stvarno znači?

Nakon deset godina rada na inkluzivnim izborima, osam godina rada kao narodna poslanica i 50 godina građanskog aktivizma, želela bih da dam svoje viđenje učešća osoba sa invaliditetim u izborima. Ovo je važna tema, koja se uopšte ne razume i svedena je često na par elemenata.

Inkluzivni izbori za osobe sa invaliditetom su oni izbori koji ne diskriminišu glasače po osnovu invalidnosti. To znači da svi aspekti izbornog procesa treba da budu pristupačni osobama sa različitim vidovima invalidnosti: fiizičkom, intelektualnom psihosocijalnom, senzornom. 

Izborni proces obuhvata predizborni, izborni i post izborni period, uključujući prijavu birača, političku kampanju, glasanje, upravljanje izbornim procesom i izveštaj o izbornim rezultatima. Svi ovi koraci treba da budu potpuno pristupačni, ali oni to nisu ni danas.

Biračka mesta samo delimično pristupačna

Kada mediji obrađuju inkluzivne izbore, oni uglavnom misle na fizičku pristupačnost biračkog mesta. Ovo jeste važno za osobe koje, kao ja, koriste invalidska kolica, ali još uvek postoje mesta koja su “delimično pristupačna” a to znači da ona i dalje nisu pristupačna, odnosno da, recimo, postoji jedan stepenik na ulazu, da ne postoji lift, pristupačan toalet i slično.

Dobra stvar je da je pre poslednjih izbora Republička izborna komisija tražila po prvi put ispitivanje pristupačnosti biračkim mestima. Sa podacima o pristupačnosti biračkih mesta koji pružaju sveobuhvatnu bazu dokaza o pristupačnosti biračkih mesta širom zemlje, trebalo bi da uložimo više napora da poboljšamo dostupnost izbora, kako u odnosu na fizičku pristupačnost tako i komunikaciju. Lokalne vlasti sada mogu da rade na svojim planovima da povećaju pristupačnost biračkih mesta. Bilo bi dobro da se utvrde vremenski rokovi do kojih bi se u određenom gradu uredila sva biračka mesta. Na taj način bi se dalo na značaju ovom problemu i osobe sa invaliditetom bi bile uvažene kao ravnopravni birači kao i svi drugi…

Proces provere biračkog spiska pre izbora se odvija onlajn, odnosno putem interneta. Da bi se zadovoljile potrebe osoba sa različitim vrstama invalidnosti, važno je da se ponude drugačiji načini prijavljivanja, kao što su lično prijavljivanje, telefonom ili imejlom. Jedna od nedavnih promena pri prijavljivanju za slepe osobe, jeste mogućnost provere biračkog spiska preko audio linka, odnosno, glasovne poruke za određeni traženi podatak.

Kampanje se ne bave osobama sa invaliditetom

Političke kampanje su uglavnom nepristupačne, uprkos višegodišnjim nastojanjima da se političke partije i njihovi kandidati senzitivišu o pitanjima uključenosti i jednakosti osoba sa invaliditetom u javnom i političkom životu.

Centar za samostalan život osoba sa invaliditetom Srbije ( CSŽ OSI Srbije) objavio je vodič za pristupačne političke kampanje.

Pristupačne političke kampanje bi, u svojim programima i predlozima rešenja, trebalo da obuhvate zahteve i prigovore osoba sa invaliditetom. Partijske ili platforme kandidata bi trebalo da budu pristupačne, razumljive i od važnosti za osobe sa invaliditetom. Jezik i komunikacija treba da budu u skladu sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom. Kampanje bi tako uključivale osobe sa invaliditetom na svim nivoima. Drugi kandidati bi bili senzitivisani o invalidskim pitanjima i u stanju da se angažuju na stvaranju inkluzivne politike. Trenutno nijedna osoba sa invaliditetom nije u republičkoj Skuštini kao poslanik/ca, što bi bilo veoma važno, da se nastavi zastupanje za glas i stavove osoba sa invaliditetom u pralamentarnom radu. Jedan od takvih primera je postojanje ranije parlamentarne grupe u Skupštini Srbije koja je okupljala poslanike iz svih političkih grupa i bavila se inkluzijom osoba sa invaliditetom, zasnovanom na iskustvu i znanju pokreta osoba sa invaliditetom u Srbiji, kao i na iskustvu prethodnih članova parlamenta koji su bili angažovani u ovoj grupi.

Na svim političkim i javnim skupovima potrebno je obezbediti prevodioca na znakovni jezik. Osobe koje koriste invalidska kolica treba da imaju pristup, takođe. Osobe sa invaliditetom treba da budu i među govornicima i među publikom. Poruke i materijali kampanja treba da budu u svim pristupačnim formatima. Formati laki za čitanje/slikovni formati nisu podesni samo za osobe sa intelektualnim smetnjama, nego i za osobe kojima srpski nije maternji jezik. Imati inkluzivne poruke i materijale u kampanji znači, ne samo da je sadržaj dostupan, nego i da odgovara prioritetima različitih grupa ljudi. Bolji zvuk, jednostavnost teksta i lako čitljivi material koriste većini birača, a video snimci sa prevodom na znakovni jezik bi definitivno bolje informisali veliki broj glasača koji ne čuju. To možda znači više posla za ljude u predizbornim timovima za kampanje ali na duži rok obezbeđuje potencijalno veći broj bolje informisanih birača.

Inkluzivni izbori podrazumevaju i inkluzivne medije. Potrebno je pratiti pristupačnost medija sve vreme, posebno u vreme izbora. Po našem iskustvu, ovo bi moglo da se uredi podzakonskim aktima, koji bi pomogli da se obezbedi pristupačnost programa. Velike promene su učinjene u nacionalnim elektronskim medijima. Lokalni mediji nisu toliko napredovali. Štampane, audio i vizuelne informacije i dalje nisu u pristupačnom formatu kako bi bile lako razumljive. Nedostatak finansijskih i tehničkih resursa ne bi smeli da budu smetnja i izgovor za nepristupačnost medija u izbornom procesu, a CSŽ OSI Srbije je istraživao mogućnost unapređenja pristupačnosti medija u izbornom procesu.

Sveobuhvatni trening članova Republičke izborne komisije i lokalnih izbornih komisija je preduslov inkluzivnih izbora. Dosta je urađeno po ovom pitanju, posebno za ove izbore kao što su edukacije, vodiči, i slično, ali naredne aktivnosti treba da budu takođe vođene u pravcu obezbeđivanja pristupačnih izbora, koji slede. Znanje izborne administracije o pristupačnosti direktno utiče na to hoće li izbori biti pristupačni ili ne. Idealno bi bilo da Republička i lokalne izborne komisije uključe u svoje redove za naredne izborne procese osobe sa invaliditetom.

Trenutno postoji nekoliko korisnih vodiča koje je uradila Republička izborna komisija, a koji su dobar korak napred:

Vodič za komunikaciju i podršku biračima sa invaliditetom

Vodič za birače sa invaliditetom na izborima od juna 2020

Ni zakon ne prepoznaje sve probleme

Važno je obezbediti da su zakonska akta koja su u vezi sa izborima (Zakon o izborima, Zakon o izboru članova parlamenta, Zakon o lokalnim izborima) inkluzivni za osobe sa invaliditetom. Pozitivne promene su rađene tokom nekoliko izbornih ciklusa, ali dalje je ostalo da se uradi dosta stvari. Recimo, osobe sa invaliditetom koje ne mogu da dođu do svog biračkog mesta mogu da se prijave da glasaju od kuće dva dana pre održavanja izbora. To je dobra mogućnost ali se dešavalo da je bilo nemoguće telefonom ostvariti kontakt sa biračkim odborima, pa osobe sa invaliditetom nisu mogle da ostvare ni ovu mogućnost.

Gluve osobe nemaju pristup znakovnom prevođenju na dan izbora. Pristupačnost tokom izbornog dana, takođe, podrazumeva i korišćenje asistivnih tehnologija, poput slušne petlje za nagluve osobe, zoom aplikacije za slabovide ili šablon za samostalno glasanje slepih osoba.

Slepe osobe mogu da glasaju uz pomoć pomogača ili da dođu na izborno mesto sa psom vodičem. Moguće je koristiti faksimil prilikom prijavljivanja na biračkom mestu. To su mali koraci ka pristupačnim izborima u Srbiji.

Rasprava o biračkom pravu osoba koje su lišene poslovne sposobnosti još uvek traje. Potrebno je napraviti određene promene u smislu zakonodavstva, kako bi se sprečila dalja diskriminacija ovih osoba.

I dan danas, ne možemo sa sigurnošću da znamo koliko je osoba sa invaliditetom učestvovalo u nekim izborima. Ove informacije bi bile potrebne kako bi se znalo da su preduzete mere dale neke rezultate. Ne znamo koliko je žena a koliko muškaraca glasalo od kuće ili u ustanovama za trajni smeštaj. Ovi podaci bi trebalo da budu dostupni. Nemoguće je da se donose bilo kakve efikasne mere bez podataka o broju osoba koje su glasale… Ne može da se donese odluka o efikasnim merama bez podatka koliki je broj ljudi na koje te mere treba da se odnose.

Kao razlog za nedostatak ovih podataka, često se navodi da su to lični, zakonom zaštićeni podaci, ali zapravo postoji jasno uputstvo koje je dao OHCHR o načinima na koje mogu da se zaštite privatno podaci a da se istovremeno dobiju podaci koji mogu da se koriste.

Kad god čujem da su naši zahtevi “preterani” ili “preskupi”, setim se desetina promena koje su nastale delovanjem invalidskog pokreta u Srbiji sa Republičkom izbornom komisijom i drugim nezavisnim telima. Iste tvrdnje su izrečene protiv onih stvari koje su sad deo izbornog procesa, Svi rastemo i učimo, a tako treba da bude i sa zakonima, regulativama i procedurama.

Po mom mišljenju, ovo su prioriteti, koje verujem da izborna administracija treba da ima u vidu za sledeće izbore:

• Dalja procena pristupačnost biračkih mesta i njihovo uređenje do pune pristupačnosti
• Unapređenje primene biračkog prava za slepe osobe kako bi se povećala njihova samostalnost i obezbedila tajnost glasanja tokom izbornog procesa
• Podrška inicijativi za primenu biračkog prava za osobe sa intelektualnim invaliditetom, koje su lišene poslovne sposobnosti
• Analiza i predlozi rešenja za unapređenje biračkih mogućnosti u ustanovama trajnog smeštaja
• Nastavak edukacije i treninga za sva izborna tela
• Organizovanje rasprave među izbornim telima o mogućnostima i rizicima elektronskog glasanja ili glasanja imejlom

Podizanje svesti među opštom populacijom o inkluzivnim izborima i njihovoj koristi za celokupno društvo, posebno sada kad se većina usluga pruža onlajn Iako smo verovatno to čuli mnogo puta, nije loše podsetiti se na moto “ništa o nama bez nas”. To je posebno istinito u izbornom procesu. Sledeći put kada izađete na biralište, pogledajte oko sebe i ako ne vidite nijednu osobu sa invaliditetom u biračkom odboru, među posmatračima i biračima, znajte da ti izbori nisu inkluzivni ni pristupačni. Uostalom, mogućnost da budemo tamo treba da bude jedan među deset.

Gordana Rajkov, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije
Sanja Nikolin, stručna saradnica

*Ovaj članak je nastao uz podršku Agencije za međunarodni razvoj Sjedinjenih Država (USAID). Mišljenja izneta u tekstu predstavljaju stav autora, i ne moraju nužno da odražavaju stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Država.