Otkud vakcinaškom šampionu ovoliki antivakseri?

Disklejmer: pristalica sam vakcinacije kao jednog od najvećih naučnih i civilizacijskih dostignuća

Pre nekoliko dana je ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Zlatibor Lončar predložio da se na društvenim mrežama u Srbiji „uvede zabrana emitovanja poruka protiv vakcinacije stanovništva“. Taj cenzorski impuls, ali pre svega besmislena i nesprovodiva ideja, došao je kao reakcija na, po svemu sudeći, značajan pad zainteresovanosti građana Srbije da se vakcinišu.

Srbija je jedna od prvih zemalja u Evropi s najbržim tempom vakcinacije protiv pandemijskog virusa, ali ni dva i po meseca od početka vakcinacije nema naznaka da bi kolektivni imunitet uskoro mogao biti postignut. Da bi sve bilo još bizarnije, po upozorenjima mnogih vladinih i zdravstvenih zvaničnika, sistem je opet „pred pucanjem“. I tako smo se posle više od godinu dana borbe protiv korone našli u još jednoj kontradiktornoj situaciji – tempo vakcinacije se u velikom delu javnosti prepoznaje kao nacionalni uspeh Srbije bez presedana, a istovremeno se skoro panično upozorava na sveopšti krah sistema. Kog sistema?

U iskrenom odgovoru na to kratko pitanje krije se verovatno i dobar deo suštinskih razloga za stanje u kojem se Srbija danas nalazi. Ovde ne mislim pre svega na stručni komentar o zdravstvenom sistemu na respiratoru o kojem se i gugl-struka već mesecima manje ili više suvislo izjašnjava, nego o sistemu institucionalnog autoriteta koji je u Srbiji posle višedecenijskog urnisanja konačno i sahranjen u proteklih 12 meseci.

Od smeha do batina

Od početka borbe protiv novog virusa, državne institucije i famozna struka u Srbiji date su na potpuno raspolaganje volji i Nevolji jedne autoritarne vlasti. Pa je vlast odlučila da to iskoristi tako što će se virusu prvo smejati, pa kroz suze urlati na neodgovorni narod, onda lažirati podatke o broju zaraženih i mrtvih da bi održala nekakve izbore i potom prebijati građane koji su refleksno izašli na ulice iz protesta protiv stihijskih mera zatvaranja. Za sve to vreme, najviši predstavnici vlasti su se u javnosti pojavljivali bez maski i distanciranja, s trubačima slavili nekakvu izbornu pobedu (posle čega se dobar deo starog-novog državnog vrha inficirao korona virusom), a privilegovani sloj novogradskih neoseljačina i bitangi do te mere je bio povlašćen da je u vreme policijskih časova ljudima ulazio u zgrade, na krovovima palio baklje i sa razglasa pretio politički nepodobnima.

Oni pametniji iz tog sloja bili su nešto tiši i ovo vreme iskoristili da se solidno obogate. I sve to je pratila i zvanična struka.

Lekari od renomea ili su odlučivali da ćute, naprasno se izgube na godišnjim odmorima ili da vrlo otvoreno podrže distorziju istine i naučnog metoda. Neki su za to bili nagrađeni ministarskim mestom u resoru s kojim blage veze nemaju, a neki činom i ordenom.

Vlast je naravno nastavila da uzurpira medijski prostor maratonskim psihičkim torutrama o neodgovornoj stoki od naroda, domaćostranim izadajničkim plaćenicima, lopovima iz opozicije, odsečenim glavama i terorističkim organizacijama iz civilnog sektora koje rade o i dalje, hvala bogu, živim i zdravim glavama predsednika i njegove porodice.

Državni antikovidaši

I kako smo tačno iz svega rečenog došli do toga da opskurni antivakseri na mrežama i Jutjub kanalima od par hiljada pratilaca imaju ključni uticaj na rastuće nepoverenje ljudi prema novim vakcinama? Kako je moguće da psihički obolela psihijatrica i oportunistički lider opozicione grupe od 2 odsto, s pseudonaučnim baljezganjima na podkastu “Sistem te laže, pametnome dosta”, imaju veći uticaj na društvo od, na primer, državno-odlikovanih, otvorenih antivaksera i teoretičara zavera, dr Nestorovića i dr Dane, koji su za sve vreme borbe protiv pandemije bili rame uz rame vlasti, bezumno se klibereći, pričajući o genetskoj otpornosti Srba, o biološkom ratu protiv Kineza, o “još jednom sezonskom gripu” i o belom luku i rakiji? Te ljude nije promovisao Balkan Info i srbijanski deo Tvitera, već država Srbija. Sada već uveliko ministarku Kisić Tepavčević i dr Kona koji su okretali glave na dokazano friziranje podataka o epidemiji i za navodne greške nabeđivali “one koji su pravili softver za praćenje”, nije iznedrio i nagradio Fejsbuk, već nakaradni državni sistem.

• Zvanični podaci iz Izraela nisu pokazali da Fajzer vakcina povećava verovatnoću umiranja od kovida 19
• U vakcini AstraZeneke nema komadića laboratorijskih majmuna, pacova i ugrušaka abortirane bebe
• Istraživanja nisu pokazala da je bolje preležati koronu nego primiti vakcinu

I da se autoritarna srpska vlast nije dosetila da bi dil s vakcinama mogao biti upotrebljen kao odličan kvazidiplomatski marketing, verovatno bi antivakseri sasvim udobno nastavili da plove na talasima ruiniranog institucionalnog autoriteta. Međutim, otkad je vlast namirisala mogućnost konsolidacije političke moći kroz nabavku i administriranje vakcina, otvorio se još jedan front u kojem se državni vrh sada postavlja kao glavni zaštitnik tog naučnog i civilizacijskog dostignuća. Na drugoj strani su ideološki antivakseri, politički oportunisti, ali i svi oni koji imaju da postave solidan niz sasvim legitimnih pitanja.

Nemoguć razum

Praktično je postalo nemoguće javno postaviti razumna pitanja o mogućim rizicima vrlo novih vakcina. Nemoguće je pitati se o nejasnim indikatorima uspešnosti procesa šampionskog vakcinisanja. Nemoguće je zanimati se o smislenosti najavljene izgradnje fabrike kineskih vakcina u saradnji s Emiratima, za koju će nam Kinezi tehnologiju, izgleda, pokloniti iz bratske ljubavi.

Nemoguće je složiti se s izveštajem Evropskog parlamenta i magazinom “Ekonomist” koji Srbiju pozivaju da unapredi vrlo slab sistem zdravstvene zaštite i prekine s objavljivanjem u najmanju ruku upitnih, a u jednom momentu i dokazano lažnih podataka o epidemiji. Nemoguće je pitati da li u sklopu regionalne borbe protiv virusa, koliko god lepo i ljudski bilo, ima smisla bez ikakvog poznatog protokola i reda vakcinisati nekoliko desetina hiljada građana ex-YU republika da bi se oni u postavljenim knjigama utisaka na lokacijama vakcinacija zahvalili predsedniku Srbije lično, dok mnogi građani Srbije i dalje čekaju na svoje doze. Nemoguće je ozbiljno govoriti o tome zbog čega taj isti predsednik Srbije, kao neko s jakim uticajem na javno mnjenje, već par meseci izbegava da se vakciniše.

Nemoguće je pitati da li je uopšte moguće očekivati veliku društvenu odgovornost u krizi bez presedana u zemlji bez sistema državne odgovornosti. I kao i u svakom autoritarnom sistemu – ima se doneti odluka da li će se biti na našoj, u ovom slučaju navodno odgovornoj, naučno-patriotskoj strani ili na strani retrogradnih antinaučnih plaćenika. Jedini ko ima luksuz da bez mnogo obaziranja nastavi svojim putem za sada je pandemijski virus koji, po zvaničnoj statistici, iz dana u dan u Srbiji zaražava oko 4500 ljudi, a juče je odneo 41 život.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović