Bog i Evropa da nas vide

Još od 2014. godine mediji govore da „dugo očekivani Kodeks ponašanja poslanika ulazi u završnu fazu izrade“. Pre šest godina imali smo već treću radnu grupu za izradu kodeksa koji bi obavezao narodne poslanike na pristojnost, civilizovanost, etičnost…

Tadašnji šef Administrativnog odbora Zoran Babić izjavljivao je da je Kodeks pred usvajanjem i da se očekuje veća ozbiljnost u Parlamentu. To se nije desilo, baš kao što nije došlo ni do gromoglasno najavljivanog dijaloga o izmeni političkog sistema pod vođstvom istog tog Babića. Ugasila se inicijativa pre nego što je Srpska napredna stranka saopštila da li se zalaže za smanjenje broja poslanika ili za menjanje izbornih zakona.

Sada kada je na čelu Administrativnog odbora doktor prava Aleksandar Martinović, a ne inženjer Babić, veće su, kažu poslanici, šanse da kodeks stvarno dođe na dnevni red. A šta to u njemu piše što je danas prihvatljivo, a 2014. nije bilo? Nema mnogo suštinskih promena. Ali, ima jedna koja je možda presudna.
Među razlozima za donošenje kodeksa stajala je potreba da narodni poslanici svoj rad i ponašanje podrede zakonu i javnom interesu i tako izbegnu podrivanje ugleda parlamenta. Kao i pre šest godina, i sada postoji ista potreba, ali kao razlog postoji i proces integracije Republike Srbije u Evropsku uniju i primena evropskih standarda.

Šta se menja?

Najveća promena u predlogu iz 2020. godine u odnosu na onaj iz 2014. je što će se o primeni Kodeksa starati Administrativni odbor, a izbačen je predlog da se iz redova poslanika formira takozvani Etički savet.

Sve ostalo je manje više isto i zvuči baš dobro. Kao u bajci. Na primer, da poslanik ostvaruje stalni i neposredni kontakt s građanima i odgovara na pitanja upućena poštom i elektronskim putem. Evo, recimo, od kada je formiran novi saziv, poslanici još nisu obelodanili svoje mejlove.

Iz skupštinskih službi kažu da narodni predstavnici još nisu dobili službene elektronske adrese, a privatne ne daju. Nema čak ni mejlova poslaničkih grupa već se poslanicima možete obratiti samo „preko centrale“, a na molbu Otvorenog parlamenta da podele bilo koji kontakt odgovorilo je manje od 10 odsto poslanika, i to iz SPS-a i Saveza vojvodjanskih Madjara.

U Kodeksu piše da je Narodni poslanik obavezan da postupa jednako prema svim građanima, bez diskriminacije, da ne sme da koristi informacije do kojih je došao radi sticanja finansijske ili neke druge lične koristi, da se ponaša na način kojim će jačati integritet skupštine i poverenje u tu instituciju. A najlepše od svega su proklamovane etičke vrednosti: istina, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost.

„Narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosioca javne funkcije“, piše u predlogu, a o tome da li se to ispunjava odlučivaće Odbor na čijem čelu je i šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Za našu decu“ Aleksandar Martinović. Ukoliko ovaj predlog bude usvojen, onda će i neka druga skupštinska većina imati pravo da na čelo odbora koji odlučuje o poštovanju kodeksa stavi svog čoveka i teško će se toga odreći.

Od ostalih pravila koje će Martinović kontrolisati, izdvajamo savesno obavljanje funkcije, pristojnost i uvažavanje drugih poslanika i, što je najvažnije, da poslanik „govorom ne podstiče mržnju i nasilje“. Da se ne zaboravi, reč je o poslaniku kojem su „lažov“, „lopov“, „tajkun“, „izdajnik“, „kreten“ i (omiljeni) „bitanga“ izrazi koje svakodnevno koristi u skupštinskoj sali. Možda zato što nije bilo kodeksa da ga spreči?

U kodeksu stoji da će poslanik poštovati propise koji se odnose na ograničenje istovremenog obavljanja dve ili više funkcija, s tim što se ne navodi da je pomenuti Administrativni odbor drugu javnu funkciju odobrio svakom poslaniku koji je to tražio, bez ikakve rasprave, a najčešće i bez obaveštenja o kojoj drugoj funkciji je reč.

Za nepoštovanje Kodeksa, po novom predlogu, posle prijave i razmatranja nadležni odbor može izreći meru opomene i javne opomene, dok se javno izvinjenje više ne predlaže. Ostala je odredba da se poslaniku kažnjenom po Poslovniku ne može izreći mera povrede Kodeksa po istom osnovu.

Da popravimo ocenu

Kodeks se ubraja u ispunjene stavke zbog kojih Srbija očekuje bolju ocenu u sledećem Izveštaju Evropske komisije. Najavljeno je da će o poslednjem izveštaju poslanici raspravljati u plenumu, što bi bilo novina, jer je do sada to činjeno u najboljem slučaju u okviru nadležnog odbora.

Kako ko zamišlja tu raspravu, videćemo za nekoliko dana, ali je nagoveštaj dao socijalista Đorđe Milićević, upitavši evroparlamentarce zašto o slobodi medija nisu govorili 2011. godine.

„Zabrinuti su za demokratiju, zabrinuti za slobodu medija u Srbiji. Mi smo im jasno rekli tokom međustranačkog dijaloga, demokratije se ostvaruje na izborima i mi ćemo u Srbiji imati fer i demokratske izbore, jer smo ispoštovali više od 90 odsto agende koju smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga, a o slobodi medija, gospodo iz Evropskog parlamenta, imate, ne svi, ali ovi koji sebe nazivaju izvestiocima, imate najmanje pravo da o tome govorite.“

Milićević je dodao da je isto pitao i „ ovu uvaženu gospođu, predstavnicu Evropskog parlamenta, Tanju Fajon”.

“Ona kaže – ja tada nisam bila izvestilac. Jeste li bili evropski parlamentarac? Da li je vaša obaveza da postavite to pitanje i kao evropski parlamentarac? Kao što je ova Fon Kramon izašla kao izvestilac, pa je čula i suprotno mišljenje, jer njeno mišljenje nije mišljenje Evropskog parlamenta. To je ova Tanja Fajon koja kritikuje izlaznost u Srbiji (…) Znači, nije ona osvojila 26 ili 28 odsto već je izabrana za evropskog parlamentarca na izborima na kojima je izlaznost bila tolika“, dao je Milićević naznaku obračuna s kritičarima evropskog puta Srbije.

Nezavisna tela ima samo da hvale

O kadrovskim rešenjima nezavisnih tela mnogo se govorilo u Skupštini. Za one koji rad Parlamenta prate površno, izabrano je nekoliko nedostajućih članova Fiskalnog saveta, REM-a, Saveta guvernera; procedura je poštovana, sve je po zakonu, vladajuća većina bira koga sama predloži, baš kako zakon i propisuje.

Posle se od tih članova očekuje da kritikuju poteze te većine, što se uglavnom ne dešava.
Kada se i desi, poslanici pošalju poruku, kao ovih dana Fiskalnom savetu, da se podseti šta mu je uloga. Za svaku kritiku koju je izrekao, Fiskalni savet dobio je packu da se bavi politikom i da, ako to želi, osnuje partiju i izađe na izbore, pa onda neka kritikuje.

U plenumu je kritikovano i dvoje članova Saveta REM-a koji su se usudili da gostuju na televizijama koje Srpska napredna stranka smatra „izdajničkim i antisrpskim“.

Javno slušanje koje niko nije slušao

Još jedna stavka koja izgleda kao puko ispunjenje formalnosti na evropskom putu je i prvo organizovanje javnog slušanja o Zakonu o fiskalizaciji i digitalnoj imovini. Tema nije bila baš inspirativna, često nije bilo jasno o čemu je reč, dok su gosti bili na nivou državnih sekretara i pomoćnika ministra.

Može se reći da je makar atmosfera na Odboru za finansije bila prijateljska i da je dokazano da je dijalog moguć. I tada je Dačić na početku rekao da je „organizacija ovakvih javnih rasprava primer dobre prakse i ona će umnogome doprineti i pozitivnim izveštajima o radu skupštine kod nas u zemlji, ali i od strane Evropskog parlamenta i Evropske komisije.“

(Ovaj tekst nastao je u saradnji sa inicijativom „Otvoreni parlament“)

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović