Borba protiv kriminala: Ponosni na (ne)uspeh
Uprkos tome što ministar Stefanović tvrdi da se Srbija uspešno bori protiv kriminala, broj mafijaških likvidacija se iz godine u godinu povećava. A poslednja pravosnažna presuda za ubistvo takvog tipa doneta je pre dve godine.
Koliko se uspešno borimo protiv kriminala, možda najbolje ilustruje incident u Beton hali od pre neki dan. Maskirana grupa naoružana šipkama i palicama najpre je pretukla obezbeđenje kluba “Komitet”, potom porazbijala sve na šta je naišla u klubu i povredila nekoliko posetilaca. U trenutku napada u klubu je bilo oko 150 ljudi.
Nekoliko dana kasnije počinioci su identifikovani, pojedini su uhapšeni, a za nekima se još traga. Motiv je, vrlo izvesno, prevlast u poslovima obezbeđivanja noćnih klubova.
Malo pre toga, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, izjavio je da nema zemlje koja može da kaže da je potpuno pobedila kriminal i korupciju, ali da Srbija jeste uspešna u borbi protiv kriminala.
“Imamo na šta da budemo ponosni, iako u borbi protiv kriminala nikad ne smemo da budemo zadovoljni”, rekao je Stefanović.
Koliko bismo tek bili ponosni da tokom leta nije bilo nekoliko likvidacija, koje su nas pre podsetile na divlji zapad, nego na normalnu i uređenu zemlju?!
Javnost je posebno uznemirilo ubistvo advokata Dragoslava Ognjanovića, 28. jula. Tom prilikom ranjen je i njegov dvadesetšestogodišnji sin. Pravnička struka, kao retko kada, bila je ujedinjena u osudi tog zločina.
“Napad na advokata predstavlja napad na pravosudni sistem”, poručilo je Društvo sudija Srbije, nakon ubistva Ognjanovića.
Malo pre toga, automobil u kome se nalazio Siniša Milić, od službi označen kao član barsko – budvanske kriminalne grupe, raznet je eksplozivom u sred dana, na Autokomandi. Mediji su pisali da je Milić u tom periodu bio šef obezbeđenja Filipa Koraća, bliskog saradnika Luke Bojovića. Sredinom avgusta, prolaznici su na Voždovcu pronašli leš Marka Eleka, ni manje ni više nego na dečijem igralištu.
Za sva ova ubistva je zajedničko da su počinioci nepoznati i da imaju odlike mafijaških likvidacija.
Gubimo bitke, ali dobijamo rat
Zvaničnici su više puta objavljivali rat mafiji i poručivali da će se Srbija obračunati sa kriminalom bez obzira na cenu koju može da plati, te da Beograd neće biti “prćija po kojoj mogu da se ubijaju kako stignu”. Ipak, čini se da se u toj borbi nije daleko odmaklo.
Prema podacima Crne knjige portala Krik, u periodu od 1. januara 2012. do 9. oktobra 2018. godine u Srbiji je bilo 90 ubistava koja se po načinu izvršenja mogu svrstati u kategoriju mafijaških. Pravosnažne presude postoje za osam ubistava, a u 59 slučajeva počinioci su nepoznati. Za šest ubistava suđenje je u toku, a za 17 likvidacija postoje osumnjičeni.
Navedene brojke, dakle, u velikoj meri dovode u pitanje tvrdnju ministra Stefanovića da je Srbija uspešna u borbi protiv kriminala. U izjavi za Istinomer, Saša Đorđevića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže, da se pre može tvrditi suprotno. Prema njegovim rečima “glavni uzrok je činjenica da su se organizovane kriminalne grupe, koje su na prostoru bivše Jugoslavije nastale tokom devedesetih, razvijale brže od institucionalnog odgovora države na njihovo poslovanje”.
Ocenjujući uspešnost u borbi protiv kriminala novinar “Blica” Vuk Cvijić, ističe, takođe, da je više reč o neuspehu. Na to, kaže Cvijić za Istinomer ukazuju i “brojni vidljivi parametri poput porasta broja obračuna organizovanih kriminalnih grupa, malobrojnih suđenja, koja traju dugo uz česte opstrukcije”, a pored svega “žrtve obračuna više nisu samo ljudi iz kriminalnog miljea, već i obični građani”.
Ako pogledamo Krikove podatke po godinama, broj mafijaških ubistava u Srbiji je u porastu. Tokom 2012. bilo je šest ubistava, 2015. – 18, od januara do oktobra 2018. – 22. A poslednja pravosnažna presuda za ubistvo takvog tipa doneta je 26. avgusta 2016. godine.
Mafijaška ubistva imaju specifičan potpis i po nizu karakteristika razlikuju se od drugih likvidacija. Vuk Cvijić primećuje da u takvim slučajevima, “počinioci obično brzo deluju, ostavljaju malo tragova, odmah se sklanjaju sa mesta zločina, često uništavajući za sobom vozila koja su koristili”.
“To ukazuje da iza tih ubistva stoji organizacija u kojoj se zna ko su naredbodavci, ko organizatori, a ko izvršioci i pomagači”, objašnjava Cvijić.
A kad ste vi bili na vlasti…
Predstavljajući Izveštaj MUP-a o stanju bezbednosti u Srbiji za period od jula 2017. do juna 2018. godine, ministar Stefanović je, pred skupštinskim Odborom za odbranu i unutrašnje poslove, rekao da je tokom 2018. godine u Beogradu izvršeno 17 ubistava sa elementima organizovanog kriminala. Od toga je osam rasvetljenih, tj. postoje osumnjičeni, a na još nekoliko slučajeva „se intenzivno radi“. Prema Stefanovićevim rečima u prvoj polovini 2018. godine ukupan kriminal je smanjen za oko tri odsto “odnosno počinjeno je 1.300 krivičnih dela manje u odnosu na isti period prošle godine”.
Ministar policije nije odgovorio na pitanje šta se dešava sa slučajem ubistva advokata Dragoslava Ognjanovića, već je optužio bivšu vlast da je u njihovo vreme “ubijano po 240, 250 ljudi godišnje”.
Ovo se, međutim, ispostavilo kao netačno, u periodu na koji se Stefanović poziva, od 2000. godine na ovamo, ni jedna godina ne broji 240-250 ubistava. Najviše ih je bilo 2007. godine – 200, zbog čega je od Istinomera dobio ocenu „kratke noge“. To, međutim, nije prvi put da neko od zvaničnika iznosi netačne podatke o broju ubistava, o čemu je, takođe, Istinomer pisao ovde i ovde.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova nismo dobili odgovor na pitanje na čemu Stefanović zasniva svoju tezu da nam dobro ide u borbi protiv kriminala. Da vidimo, međutim, kako se uopšte meri uspešnost u u ovoj oblasti? Prema rečima Saše Đorđevića, najpre se sagledava efekat prevencije kriminala, poput različitih preventivnih akcija kao što je “Reci ne drogama.” Zatim se ocenjuje rezultat mera koje za cilj imaju da pruže zaštitu žrtvama kriminala. U oba navedena parametra Srbija je, po mišljnju Đorđevića, tek na početku.
Treća stvar bila bi da se oceni koliko kaznena politika utiče na to da se bivši zatvorenici ne vraćaju na kriminalni put i kako oduzimanje imovine stečene kriminalom utiče na poslovanje organizovanih kriminalnih grupa.
“Bitno je, po tom pitanju, meriti percepciju građana. U Srbiji stanje nije sjajno. Dve trećine građana kao najveće unutrašnje bezbednosne pretnje vide korupciju, kriminal i ponašanje političara”, kaže Đorđević.
Rez, akcija: Čistač, Rezač, Skener, Signal
Od 2012. godine sprovedeno je više od 20 velikih policijskih akcija u kojima su uhapšene na desetine, a ponekad i stotine ljudi. Video snimci, na kojima policija pod punom opremom, u cik zore, hapsi osumnjčene, izgledaju kranje efektno i ostavljaju jak utisak na javnost. Ipak, čini se da njihovi krajnji rezultati nisu ubedljivi.
”Policija masovno hapsi one koji su na dnu kriminalnog lanca, uglavnom najniže dilere, kako bi napumpala broj uhapšenih i time pokušala da zamaskira činjenicu da nema stvarne borbe protiv ozbiljnog kriminala”, kaže Stevan Dojčinović urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije Krik.
Vuk Cvijić je mišljenja da mnoge policijske akcije „nisu za epilog imale čak ni pokretanje sudskih postupaka i da su više bile u funkciji propagande i simuliranja uspešne borbe protiv kriminala“.
Svakako da su hapšenja deo slagalice u borbi protiv kriminala i obično se koriste da vlast pokaže javnosti brze rezultate.
„Hapšenja su idealna jer postoje brojevi, akcija, dramaturgija, ali, nije isto uhapsiti više desetine dilera ili osobu koja je ključna za organizaciju posla u kriminalnoj grupi“, kaže Đorđević.
Prema rečima Stevana Dojčinovića “moćne kriminalne grupe uglavnom su u sprezi sa ljudima na vlasti”. Spoj političkog pritiska i nesposobnih ljudi koji upravljaju tužilaštvom, odlučujuće utiče da organizovani kriminal i dalje ostane velika pošast u Srbiji.
“Vlast je na vodeća policijska i tužilačka mesta postavljala ljude koji su lojalni, a ne profesionalni”, ističe urednik Krika.
Po mišljenju Saše Đorđevića problem leži i u kapacitetima tužilaštva i policije. Statistika Republičkog javnog tužioca pokazuje da je 2017. godine tužilaštvo naredilo 109 istraga, od kojih 81 nije završeno u toj godini.
“Najveća nevolja je što se udeo mafijaških u odnosu na ukupan broj ubistava u Srbiji procentualno udvostručio 2017. u odnosu na prethodnu godinu: sa 8,1 na 17,6 procenata. Prošle godine je skoro svako šesto ubistvo u Srbiji bilo povezano sa mafijom iako je zabeležen rekordno najmanji broj ubistava u poslednjoj deceniji”, ističe Đorđević.
Ubistva i scene nasilja postali su nešto što nas skoro više i ne iznenađuje. To što je automobil pored nas odleteo u vazduh ili smo dobili batine tokom noćnog izlaska, uvek možemo pripisati nedostatku sreće i tome da smo se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Ako ministar policije kaže da se država uspešno bori protiv kriminala, pitanje je, a kako bi tek bilo da ta borba nije uspešna?
*Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zapadni Balkan u procesu pristupanja EU: ispunjavanje političkih kriterijuma“ koji je finansijski podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju i ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa
