Borba protiv trgovine ljudima – šta (ne) piše u izveštaju o napretku

Tokom 2017. Srbija je usvojila Strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom, i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022. godine, kao i prateći Akcioni plan za period 2017-2018. To predstavlja pozitivan korak, pošto je prethodna Strategija prestala da važi pre šest godina. U istom periodu imenovan je nacionalni koordinator za suzbijanje trgovine ljudima, koji će biti zadužen za sprovođenje Strategije, ali se čini da njegov mandat nije formulisan u jednom dokumentu, što može dovesti do problema kada je reč o odgovornosti. 

Formirana je i Posebna radna grupa za sprovođenje Strategije, koja se sastoji od predstavnika relevantnih ministarstava i državnih agencija, kao i dve organizacije civilnog društva (ASTRA i Atina), odabrane kroz javni poziv. Do sada su održana dva sastanka posebne Radne grupe.

Međutim, ukupan iznos izdvojen iz budžeta Republike Srbije za sprovođenje Strategije u periodu 2017-2019. jesto oko 80.000 evra. U kojoj meri je to nedovoljno ilustruje činjenica da se radi o trećini iznosa potrošenog za novogodišnju dekoraciju u Beogradu 2017. godine. 

Osim toga, većina sredstava – više od četvrtine neprojektnog budžeta – izdvojena je u okviru Ministarstva kulture i informisanja (oko 10.000 evra za 2017. i za 2018. godinu), dok su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao ključne državne institucije u oblasti suzbijanja trgovine ljudima, izdvojili mnogo manja sredstva. 

Dakle, u prethodnih šest meseci pokrenuto je nekoliko važnih aktivnosti koje bi mogle da doprinesu napretku u borbi protiv trgovine ljudima, nakon godina stagnacije. Međutim, na prvi pogled, državni Izveštaj o aktivnostima u okviru Akcionog plana za Poglavlje 24, koji obuhvata i borbu protiv trgovine ljudima (u periodu jul-decembar 2017) može navesti na zaključak da su skoro sve aktivnosti u ovoj oblasti u potpunosti realizovane, iako to nije tačno.

Na primer, jedna od aktivnosti “Sprovođenje sveobuhvatne analize usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, s posebnim fokusom na Direktivu 2011/36/EU, Direktivu 2004/81/EC i Direktivu 2012/29/EU, uključujući i sistem ’Amber alarm’” obeležena je kao da je u potpunosti realizovana – i to u tri prethodna državna izveštaja Evropskoj komisiji. Međutim, samo jedna Direktiva je analizirana – Direktiva 2012/29/EU (tzv. Direktiva o žrtvama). ASTRA je pokušala da dođe do ove analize na više načina, ali bezuspešno, iako je uključivanje, tj. saradnja sa organizacijama civilnog društva u ovoj konkretnoj aktivnosti eksplicitno spomenuta u tekstu Akcionog plana. 

U poslednjih deset godina Srbija je uglavnom bila zemlja iz koje potiču žrtave trgovine ljudima. Žrtve su eksploatisane i u Srbiji, ali i u inostranstvu, u državama EU, a u slučajevima radne eksploatacije uglavnom u drugim evropskim zemljama (zemlje bivše SFRJ, Ruska Federacija, Belorusija, Azerbejdžan). Iako su prisutna određena odstupanja od godine do godine, većina žrtava zabeleženih u Srbiji su ženskog pola, domaće državljanke i državljani, a veliki procenat čine deca. 

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima 2017. godine identifikovao je 43 žrtve trgovine ljudima, što je za oko 20 odsto manje nego 2016. godine. Zanimljivo je da je skoro pola od tog broja identifikovano u decembru, iako ovog meseca nisu primećeni neki značajni događaji na terenu. 

Većina žrtava (64,77%) bile su osobe ženskog pola (punoletne 19, maloletne 20). Seksualna eksploatacija čini 70 odsto zabeleženih slučajeva – sve žrtve bile su devojčice i žene. Neke od njih su bile izložene samo seksualnoj eksploataciji, dok su druge pretrpele i dodatne oblike eksploatacije. U manjem procentu, državljani i državljanke Srbije bili su izloženi radnoj eksploataciji, prinudnom prosjačenju, prinudnom braku i prinudi na vršenje krivičnih dela.  

Policija, koja vrši preliminarnu identifikaciju najvećeg broja žrtava, podnela je deset krivičnih prijava za krivično delo trgovine ljudima u 2017. godini, što je nešto manje u odnosu na 2016, kada ih je bilo 11. Broj osoba protiv kojih su prijave podnete sada je skoro dvostruko veći nego godinu dana ranije – 24. Međutim, broj identifikovanih žrtava je opao za 35 odsto. Policija je otkrila 20 žrtava, sve žrtve bile su žene, državljanke Srbije. 

Više o podacima i (ne)proaktivnoj identifikaciji žrtava trgovine ljudima možete pročitati u celokupnom izveštaju koalicije prEUgovor.  

Jedan od glavnih izazova u ovoj oblasti jeste pristup pravdi. Zabeležen je manji broj suđenja i presuda u odnosu na prethodne godine: u 2017. doneto je oko 15 presuda (prvostepenih i apelacionih), u poređenju sa 37 u 2016. ASTRA je očekivala ovakvo smanjenje, imajući u vidu da od 2014. godine stalno opada broj identifikovanih žrtava, što je prvi korak u svakom procesu.

Prosečna visina izrečene kazne u 2017. godini je bila tri i po godine. Najviša kazna izrečena u ovom periodu je iznosila pet godina, a najkraća dve godine i 11 meseci zatvora. Činjenica da se još uvek susrećemo sa kaznama ispod zakonskog minimuma (zaprećena kazna sa osnovni oblik krivičnog dela trgovine ljudima je od tri do 12 godina) govori o efikasnosti sudova u Srbiji, pošto je još od 2009. godine zabranjeno dosuđivati kazne ispod minimuma propisanog zakonom za krivično delo trgovine ljudima. 

Prosečno trajanje sudskog postupka kod presuda donetih 2017. godine je bilo tri godine i dva meseca (najkraći postupak je trajao šest meseci, a najduži 9,5 godina). 

Zabrinjavajuća pojava primećena 2016. godine, koja se nastavila 2017. i 2018. godine, tiče se povećanja broja sporazuma o priznanju krivice. Naime, kada neko prizna krivicu, “dobije nagradu” – krivično delo trgovine ljudima biva prekvalifikovano u krivično delo manje težine, odnosno posredovanje u vršenju prostitucije. Razumemo potrebu da se predmeti rešavaju brže i da se tako smanji opterećenost sudova u Srbiji, ali to se ne sme raditi na račun žrtava i njihove zaštite. 

  

O tome najbolje svedoči primer jedne mlade žene iz Srbije koja je bila je žrtva trgovine ljudima u Bosni i Hercegovini od 2014. do februara 2017. godine. Reč je o ženi koja je trpela seksualnu eksploataciju, a bila je prinuđena i da prodaje heroin. Njen zadatak je bio da zaradi 800-1000 evra nedeljno kroz pružanje seksualnih usluga. U nekoliko navrata držali su je u podrumu po mesec dana, primoravajući je da “opsluži” veliki broj klijenata i gde je redovno dobijala batine. Ova žrtva je posle tri godine uspela da pobegne zahvaljujući pomoći klijenta. 

Inače, kada je završila u lancu trgovine ljudima, njeni roditelji prijavili su nestanak policiji, ali policija nije preduzela ništa, jer je žrtva bila punoletna. Kada se vratila kući, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima identifikovao ju je kao žrtvu, posle čega je zajedno sa majkom i bratom dala izjavu pred Službom za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). I žrtva i bivši klijent, koji joj je pomogao, dobijali su preteće poruke od trgovca. 

On se u tom trenutku nalazio van Srbije, a konačno je uhapšen u avgustu 2017. godine, da bi u februaru 2018. sklopio sporazum o priznanju krivice sa Tužilaštvom. Osuđen je na dve i po godine zatvora, ali ne za krivično delo trgovine ljudima, već za posredovanje u vršenju prostitucije. Nakon toga je pušten iz pritvora i otišao je u Republiku Srpsku, gde će navodno odslužiti kaznu. 

Ono što je, takođe, problematično jeste da žrtvu niko nije obavestio o ovoj odluci Tužilaštva, kao ni o tome da je trgovac, zbog koga je tri godine trpela više vidova zlostavljanja, pušten iz pritvora. To je saznala tek kada je videla da je on reinstalirao svoj nalog na viberu. 

Kada je ASTRA pozvala SBPOK da proveri kakve su posledice po njenu bezbednost, imajući u vidu pretnje koje je dobijala, rečeno nam je da oni više ne rade na slučaju i da žrtva, u slučaju opasnosti, treba da pozove lokalnu policiju, kao i svi drugi građani.

Dakle, državne institucije ovu ženu su obeležile kao prostitutku, a ne kao žrtvu. Ona je posle svega što je preživela ostala prepuštena sama sebi, a trgovac ljudima dobio je kaznu kraću nego što je trajalo njeno zlostavljanje. 

Ova priča tako ostaje skrivena iza rečenica u izveštaju o napretku koje kažu da je “uspešno sprovedena istraga u određenom broju slučajeva, uglavnom manjeg profila”, te da “posebnu pažnju zahtevaju napori za olakšanje reintegracije žrtava u društvo”. 

Autorke su aktivistkinje organizacije ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima