Bricin mali
Da sam ministra koji se preziva kao ja kojim slučajem sreo u berbernici mislio bih da je bricin pomoćnik. No, ne bih mu poverio glavu na obradu, sumnjam da se u brijanje razume koliko i Oliver ortoped za računarsku opremu bez tendera u prostorno planiranje, životnu sredinu i srodne rudarske grane.
Ministar koji, srećom, nije grana mog porodičnog stabla po vokaciji je nesvrstan. Diploma teorijske fizike odvela ga je u vode finansijske analitike koje se po prirodnim zakonima ulivaju u magisterij o državnoj administraciji a taj se u spojenim sudovima umeša u doktorat iz oblasti kvantnih metoda u finansijama. Impozantan skup stranih reči i izraza dovoljan da neko vreme Vuk – o, zastrašujućeg li imena! – provede i na mestu savetnika za telekomunikacije.
A kad ga profesor Mićunović na skupštinskom Odboru za inostrane poslove propita gradivo iz spoljne politike, vuk se pozove na London i Pariz, tradicionalne partnere afričkog nesvrstanog sveta u čije bi naručje da nas odvede ministar s kvantnom titulom. Profesor je izgovorio još jednu stranu reč – nekonzistentna spoljna politika, aludirajući na ministrovu nedoslednost u proklamovanju ciljeva te politike čiji je prioritet članstvo u Evropskoj uniji. Mićunović u nekonzistentnosti vidi loš signal koji đak daje Briselu ali se mali od Kembridža nije lako dao. Birokratskim rečnikom, a kakvim nego takvim, profesoru je odgovoreno: „Uz dužno poštovanje, profesore, mislim da grešite kada je reč o slanju signala susedima: sve bivše jugoslovenske republike, uključujući i Sloveniju, članicu EU i NATO, pokazale su veliki (čita se: visok) stepen razumevanja za organizovanje konferencije nesvrstanih“. U bivšim jugoslovenskim republikama (uključujući i Sloveniju) sve vri od visokog stepena. Ko ne veruje neka proveri tačku ključanja.
Profesorka Pešić, na istom Odboru, spoljnopolitički angažman bivšeg savetnika za telekomunikacije okvalifikovala je kao neizbalansiranu (opet strana reč!) srpsku politiku. Ni to neće proći kod anglosaksonskog đaka, balans je, reče on, skroz u redu. Od evropejstva ne treba praviti novi marksizam ili nešto u šta se ritualno zaklinjemo, je l’ tako beše prezimenjače?
Tako je ministrovo nadgornjavanje o trećem svetu poprimilo dimenzije salonskog tračeraja onduliranih gospođa ispod hauba. Već smo konstatovali da je nesvrstana afrička zakletva položena. Profesorka i profesor ne pripadaju prethodnim dvema rečenicama.
I onda ga/ministra u potrazi za konzistentnim balansom, kao slučajno, sretnem kod brice. Dvoumim se da li je šegrt od „pitralona“ il’ je kalfa od brijača. Do majstorskog zanata put je dug kao saharska vrelina. Kamilanje do prve oaze vodi, podrazumeva se, preko Slovenije, stepen ključanja jednako je pustinjski visok. Nesvrstano putovanje u Brisel vodi kroz bogaze peščanih dina ali verovatnoća ispravnosti maršrute jednaka je mogućnosti postojanja omladine PUPS-a.
Odlučno menjam zanatsku radnju uslužnih delatnosti, ni brica nije imun na nepotizam, za pomoćnika prima šurnjajinog malog što je rod blizak kao i pašenogov tast. Posle mušterije odreda izađu podšišane po modelu „tarzanke“. Riskantno je dati glavu u ruke bricinom malom, tek kad izuči zanat možda pošaljem mamu na ladnu trajnu.
