Briselski pregovori: Smirujemo tenzije dok najavljujemo novi rat
Briselski pregovori o Kosovu nastavljeni su nakon višenedeljnih tenzija oko registarskih tablica, ali će od njih, po svoj prilici, biti slaba vajda. Na ishod bez dogovora su nas uostalom danima pripremali predsednik Srbije, direktor kancelarije za KiM, prorežimski analitičari i mediji. Dok su kosovsku vlast optuživali da želi rat, a ne dijalog, sopstvene građane su plašili dramatičnim scenarijima eskalacije sukoba, poput onog da “Šiptari” planiraju napad na Srbe sa severa.
Dva kruga trilateralnih razgovora u sastavu Aleksandar Vučić, Aljbin Kurti, šef diplomatije EU Žozep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak. Prethodno su, odvojeno, u dva navrata, Borelj i Lajčak razgovarali sa predsednikom Srbije i kosovskim premijerom.
“Nadam se kakvom-takvom rešenju, iako u to uopšte ne verujem”, napisao je predsednik Srbije na svom Instagram profilu pred početak razgovora o problemima na KiM.
I dok se od nove runde pregovora koji su nastavljeni nakon više od godinu dana zastoja ne očekuje ništa novo i epohalno, postoji nada da bi susret u Briselu trebalo da doprinese smirivanju tenzija.
Iz ugla predsednika Srbije, za tenzije je isključivo odgovorna Priština, dočim Srbija, kako je rekao, “kao i uvek do sada, predano i iskreno radi na smirivanju svih tenzija koje nije sama izazvala, u skladu sa doslednom politikom traženja kompromisnog rešenja isključivo putem dijaloga, na dobrobit svih građana”.
Vučić je to izjavio prilikom susreta sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, koji je došao u Brisel da podrži nastavak dijaloga.
Da Srbija traži mir u Briselu “u vreme najtežeg vremena za kosovske Srbe u poslednje dve decenije”, dok Kosovo podiže tenzije i izaziva sukobe uz saglasnost Kvinte, te želi rat umesto dijaloga, bila je glavna poruka i medija bliskih vlasti uoči nastavka pregovora dve strane. U prilog tome, međutim, ne ide to da su pojedini tabloidi danima objavljivali zapaljive i ratnohuškačke tekstove, plašeći građane eskalacijom sukoba i ratom.
“Neko mora da zaustavi ludaka – Kurti Srbima sprema pakao”, pisao je Alo. “Opasno igranje vatrom – Kurti najavio rat sa Srbijom”, pisale su Večernje novosti. “Guranje regiona u krvavi sukob – Zapad podržava ‘Kurtijev krvavi rat’?”, pitao se Informer na naslovnici. Gotovo svi mediji su zatim preneli Vučićeve tvrdnje da su srpske službe došle do saznanja da kosovska vlast “planira u septembru masovna ubistva Srba na severu Kosova pod plaštom borbe protiv kriminala”. Informer je potom pisao da se sprema “masakar” na Kosovu i da je Aljbin Kurti “naredio da se 1. septembra puca na sve koji pruže otpor”.
Vlada Kosova je inače za 1. septembar odložila primenu odluke o preregistraciji vozila i ličnim dokumentima, nakon pritiska međunarodne zajednice. Uslov da se na 30 dana odlože mere reciprociteta bio je da Srbi sa severa Kosova uklone sve barikade koje su postavili 31. jula, dan pre stupanja na snagu odluke Vlade Kosova o izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata za državljane Srbije koji ulaze na Kosovo i o promeni srpskih registarskih oznaka.
Prema rečima kosovskog premijera, bilo je postavljeno ukupno devet barikada sa naoružanim ljudima, koji su zaustavljali građane, a bilo je i “pucnjave u pravcu policije Kosova”. Kurti je rekao i da su ilegalne strukture Srbije postale kriminalne, agresivne bande, te da ih “podržava država Srbija”.
A kriza zbog registarskih tablica obeležila je i septembar 2021. godine, kada je Priština uvela recipročne mere o privremenim tablicama za vozila sa registarskim oznakama Srbije. I tada su kosovski Srbi organizovali proteste i barikade, a na granične prelaze izvedena su specijalne jedinice policije Kosova. Predstavnici Beograda i Prištine uspeli su ipak da se dogovore u Briselu da se srpske tablice neće skidati i da se neće naplaćivati privremene kosovske, već da se uspostavlja režim nalepnica, kao privremena mera do konačnog rešenja.
Podsetimo da je Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova, tada podsetila predsednika Vučića da je još 2016. potpisan sporazum o tablicama sa rokom od pet godina i da je taj rok istekao u septembru 2021.
“Taj dogovor potpisan je u sklopu Briselskih pregovora čije rezultate od 2013. implementirate netransparentno, kroz kriminogene elemente na terenu i Vaš politički ‘satelit’ Srpsku listu”, poručila je Trajković prošle godine na Tviteru, apelujući na predsednika Vučića da prestane da dezinformiše Srbe na Kosovu.
Dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije u kojem posreduje EU počeo je pre 11 godina i tokom njega je postignuto više od 20 sporazuma. Sporazum iz 2015. koji još nije primenjen odnosi se na Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Nakon pada Vlade na Kosovu dijalog je bio u zastoju od decembra 2020. godine, a nastavljen je naredne godine sastancima novog premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije. Kurti i Vučić su se 2021. sastali svega dva puta, ali nisu uspeli da usaglase stavove i postignu napredak u pregovorima.
Naslovna fotografija: BETAPHOTO/European Council/Mario Salerno/DS
