Briselski sporazum – godinu dana kasnije

Nakon više meseci neizvesnih pregovora, uz posredovanje Evropske unije,  Ivica Dačić i Hašim Tači parafirali su 19. aprila 2013. sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton istakla je tom prilikom da je sporazum za obe strane korak „kojim se udaljavaju od prošlosti i približavaju Evropi“. Vlada Srbije usvojila je sporazum u maju.

Sporazum je, između ostalog, predvideo uspostavljanje Zajednice srpskih većinskih opština na Kosovu, rešavanje pitanja kosovske policije, kao i integraciju pravosudnog sistema. Predviđeno je i održavanje opštinskih izbora na severu u 2013, kao i intenziviranje razgovora o telekomunikacijama i energetici. Po sporazumu, dve strane neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak neke od strane na njenom evropskom putu. Navedeno je i da se u sprovođenju dogovora mora poštovati princip transparentnosti finansiranja.

Iako je potpisivanje sporazuma praćeno pohvalama u svetu i obećanjima o njegovim veoma pozitivnim efektima kako na rešavanje ovog kompleksnog problema tako i na međunarodni položaj Srbije, dogovori o implementaciji nisu išli tako lako.

Sporazum je izazvao različite reakcije predstavnika Srba sa Kosovu, a vlast u Beogradu pokušala je da ih ubedi da je dogovor u njihovom interesu. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je da su Srbi južno od Ibra zadovoljniji sporazumom nego Srbi na severu, ali da znaju da će SNS uvek štititi njihove interese.

„Borili smo se svim srcem“, rekao je Vučić i dodao da niko ne može da kaže da je sporazum katastrofalan.
B92, 21. 4. 2013. godine

Potpisivanje ovog sporazuma i napredak u njegovoj primeni bio je jedan od najvažnijih uslova za dobijanje datuma za početak pregovora Srbije sa EU. Iako je premijer Dačić izjavljivao da se „ovo ne radi zbog  datuma“,  ističući da “čak ni po cenu nedobijanja datuma početka pregovora s EU, Srbija ne može da u Briselu prihvati dogovor s prištinskim vlastima, ako ne budu povećane nadležnosti predložene zajednice srpskih opština na Kosovu”, on je kasnije priznao da je datum bio deo paketa u Briselu.

Dačić i Tači u Briselu su 22. maja postigli saglasnost o planu implementacije sporazuma. Nakon razgovora Beograda i Prištine do sada su postignuti sledeći sporazumi : Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji, Carinski pečat, Prihvatanje univerzitetskih diploma, Dogovoreni zaključci u vezi sa IBM, Katastarska evidencija, Matične knjige, Sloboda kretanja.

Na Kosovu su 3. novembra održani lokalni izbori. Centralna izborna komisija Kosova poništila je izbore na tri biračka mesta u severnoj Mitrovici, gde su nepoznati napadači uništili glasačke kutije. Na ta tri biračka mesta izbori su ponovljeni 17. novembra. Novi gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice postao je kandidat Građanske incijative „„Srpska““ Krstimir Pantić. Međutim, on je 11. januara podneo ostavku na funkciju zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i nije želeo da stupi na dužnost gradonačelnika. Istakao je da su izbori na Kosovu „koji su navodno bili statusno neutralni i u organizaciji OEBS-a, bili jedna velika prevara od strane međunarodne zajednice“ i dodao da je na izbornom materijalu, nakon što je predat, nalepljen grb Kosova i natpis republika Kosovo, pa da je na taj način prekršen jedan od osnovnih principa delovanja te misije. Pet dana kasnije, odbornik Samostalne liberalne stranke u Skupštini opštine Severna Mitrovica Dimitrije Janićijević ubijen je ispred svoje kuće u Mitrovici. Motivi i počinilac ubistva nisu poznati. Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović od 27. januara nalazi se u pritvoru zbog sumnje da je učestvovao u zločinima 1999. i 2000. godine. Na novim izborima za gradonačelnika severne Kosovske Mitrovice, održanim 23. februara, izabran je kandidat Građanske inicijative „Srpska“ Goran Rakić.

Dijalog u Briselu traje i dalje.  Nakon 23. runde pregovora, 31. marta, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić iskazao je očekivanje da će krajnji dogovor u oblasti pravosuđa biti postignut krajem aprila.

„Nema tu mnogo toga lepog, niti nečega čime bismo se hvalili, niti čime bi se druga strana hvalila. U tim zadatim okvirima napravili smo najbolji rezultat za građane Srbije.“
Tanjug, 31. 3. 2014. godine

Prema istraživanju javnog mnjenja, koje je sprovela Delegacija EU, podrška Briselskom sporazumu u aprilu 2013. godine u Srbiji bila je 63 odsto, dok je u februaru ove godine ona iznosila 56 odsto. U kampanji za parlamentarne izbore u Srbiji, Briselski sporazum bio je daleko manje zastupljena tema u odnosu na ekonomske i socijalne.