Dva člana Uputstva za sprovođenje izbora na Kosovu i Metohiji 2014. godine nisu u skladu sa najvišim pravnim aktom, odlučio je Ustavni sud sredinom prošle godine. Reč je o članovima 9 i 10 koji regulišu brojanje glasova i kojima se predviđa da se nakon zatvaranja birališta u 10 opština na KiM izborne kutije zapečate i u pratnji odnesu u opštinu Raška i grad Vranje na prebrojavanje.
Istinomer nije uspeo da sazna hoće li RIK, zbog ovakve
odluke Ustavnog suda, na predstojećim predsedničkim izborima brojanje glasova sa Kosova i Metohije regulisati na drugačiji način. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević i njegov zamenik Srđan Smiljanić nisu se javljali na brojeve telefona poznate redakciji, dok je članica RIK-a Nataša Đukić kratko prokomentarisala da
“ne može da daje nikakve informacije” i da se obratimo predsedniku te komisije.
Vanredni parlamentarni izbori održani 2014. i 2016. godine na Kosovu i Metohiji sprovedeni su uz pomoć Uputstava za sprovođenje izbora za narodne poslanike koja su, između ostalih, podrazumevala da se brojanje listića sa biračkih mesta na Kosovu vrši u opštini Raška i Vranju. Član 10 tih uputstava propisao je da se transport biračkog materijala do centara u Vranje i Raškoj obavlja uz podršku OEBS-a.
Izbori na Kosovu održavaju se uz kontrolu OEBS-a / Foto: FoNet / Aleksandar Levajković
Do ovakvog načina glasanja na Kosovu došlo je 2012. godine i to, kako pišu mediji, po predlogu OEBS-a, a u cilju bezbednosti nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Predlog OEBS-a koji je kasnije i usvojen, bio je da se da se glasovi prebrojavaju van teritorije KiM, da birački odbori imaju samo predsedavajućeg i dva člana, kao i da biračka mesta budu grupisana na 19 lokacija na kojima bi bilo od 70 do 100 biračkih mesta, a da se u srpskim sredinama, odnosno na severu Kosova, otvori još nekoliko biračkih mesta. Među uslovima OEBS-a je i da se simboli Srbije mogu isticati samo unutar biračkih mesta.
Međutim, Ustavni sud je 16. juna 2016. utvrdio da su članovi koji se odnose na brojanje glasova nezakoniti što je otvorilo niz pitanja – od toga kako će se održati predstojeći predsednički izbori na Kosovu i Metohiji, kakvu će ulogu imati OEBS u celom procesu, da li ova odluka Ustavnog suda može imati retroaktivno značenje do toga da li će izbori na Kosovu uopšte biti i organizovani. Zanimljivo je da ovu odluku Ustavni sud doneo tek u junu prošle godine, ne samo kada su izbori na koje se Uputstvo odnosilo odavno okončani, već su po sličnom principu održani i vanredni izbori 2016.
“Budući da su svi rokovi za žalbe i osporavanja izbornog procesa iz 2014. godine istekli, ova odluka Ustavnog suda ne može imati bilo kakvo praktično dejstvo”, kaže za Istinomer Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima posmatračke misije “Građani na straži”.
A šta će ova odluka ubuduće da izazove, sagovornici sa kojima smo kontaktirali imaju oprečna mišljenja.
Dimitrijević kaže da ne postoji propis koji bi RIK naterao da “poštuje” ovu odluku Ustavnog suda i opet ne donese slično Uputstvo za sprovođenje izbora na KiM i za ovogodišnje izbore.
“To, praktično, znači da RIK može objaviti isto Uputstvo, ali uz rizik da će neko od izbornih aktera ili građana tokom izbornog procesa podneti zahtve za ocenu ustavnosti, što bi mogao da bude novi udar na legitimitet i integritet celog izbornog procesa. Međutim, iako zahtevi za ocenu ustavnosti budu podneti, ne postoji nijedna relevantna pravna odredba koja bi omogućila donošenje odluke tokom trajanja izbornog procesa ili neposredno posle. Ustavni sud kao nezavisan organ ima pravo da odlučuje o svakoj predstavci pojedinačno nezavisno za vremenske rokove. Tako smo i sada došli u situaciju da 2016. godine Ustavni sud odluči po predmetu iz 2014. godine”.
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar smatra da bi RIK svakako trebalo da uzme obzir ovu odluku Ustavnog suda, podsećajući na političku pozadinu koja iza takvog Uputstva stoji.
“Valja imati u vidu da su ovakva uputstva RIK-a proizvod kompromisa između realnog stanja na terenu i želje da se građanima Kosova i Metohije omogući glasanje”, kaže Klačar.
U odluci objavljenoj u Službenom glasniku ističe se svojstvo odluke Ustavnog suda, koje su izvršne i opšteobavezujuće za sve državne organe i dodaje da se ovakvim njenim dejstvom onemogućava donošenja novog akta RIK-a kojim bi se na budućim izborima propisivala identična, nezakonita pravila.
Međutim, izdvojenim mišljenjem sudija Ustavnog suda dr Bosa Nenadić ne slaže se sa tim ukazujući da je sud pripisao odluci “pravno dejstvo koje ona ne može imati a to je da ona onemogućava donošenje novog akta RIK-a kojim bi se na budućim izborima propisivala identična, nezakonita pravila.”
U izdvojenom mišljenju Nenadićeva je i upozorila da bi sud trebalo da postupke u vezi sa sprovođenjem izbora vodi hitno kako bi se ovaj vid zaštite izbornog prava bio efikasniji.
Bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević za Istinomer je rekao da RIK može ignorisati ovu odluku Ustavnog suda pozivajući se na Briselski sporazum kojim se Srbija obavezala da će poštovati zakone Kosova, pa i kada je izborno pravo u pitanju.
“Od Briselskog sporazuma Ustavni sud je pobegao i kazao da ne može dati ocenu ustavnosti tog dokumenta jer je to politički, a ne pravni akt. I zbog toga je taj sud nazvan “zaustavni” jer je ignorisao ovo pitanje koje, kako sada vidimo, pravi velike probleme građanima koji žele da glasaju, a žive na teritoriji Kosova”, kaže Ivošević.
OEBS na ovu temu ranije za Insajder.net nije želeo da komentariše. „Kada izbori budu raspisani razgovaraćemo sa svim stranama i odlučiti“, kazali su za Insajder.net u Misiji OEBS-u na Kosovu.
U Ustavnom sudu za Istinomer je potvrđeno da za Uputstvo za sprovođenje izbora na Kosovu i Metohiji koje je služilo kao osnov za prošlogodišnje izbore, a koje sadrži identične sporne članove Uputstva iz 2014. godine, nije podnet zahtev za ocenu ustavnosti.
Naslovna fotografija: FoNet / Đorđe Savić
