Brze pruge – samo što nisu

“Dačiću, pre ćeš ti u svemir nego što će vozovi ići 200 na sat!“ Ovako je predsednik Sindikata radnika železničke infrastrukture Perica Đorđević reagovao u novembru prošle godine na izjavu premijera Srbije da će srpski vozovi do Budimpešte ići 200 na sat. Naime, Ivica Dačić je rekao da će on i mađarski premijer Viktor Orban kineskim partnerima predložiti zajedničku realizaciju projekta rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta, kako bi se vozovi na toj deonici kretali brzinom većom i od 200 kilometara na sat.

Ovih dana iz Kine, u kojoj je bio organizovan Svetski ekonomski forum, premijer Aleksandar Vučić je javio da su Kinezi spremni da grade prugu dugu 350 kilometara između Beograda i Budimpešte na kojoj bi vozovi mogli da postignu brzinu i od 300 kilometara na sat! On je dodao da po ovom pitanju Srbija ima dva ograničenja.

„Prvo je da nemamo vremena za čekanje i da izgradnja ne može da traje 10 godina. Naša molba je da to traje najviše tri godine, a kineska strana je obećala da će se pridržavati tog roka. Drugi problem su državne garancije. Stoga smo tražili više različitih koncepata – privatno javno partnerstvo, koncesije i druge načine, samo da javni dug što manje opteretimo.“
Tanjug, 9. 9. 2014. godine

Nedavno smenjeni generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović izjavio je polovinom jula da će, nakon što su iz Rusije u železničku stanicu Ruma stigle 72 mašine za remont pruga, na prvim rekonstruisanim deonicama na Koridoru 10 vozovi moći da saobraćaju brzinama od 160 kilometara na sat.

Ovim se još jednom bude sećanja na sva obećanja data u poslednje dve decenije o brzim prugama kroz našu zemlju. Prvi premijer nakon prvih višestranačkih izbora Dragutin Zelenović prihvatio se futurističkog projekta „Brze pruge Srbije“, a od tog projekta izgrađen je samo nadvožnjak nad prugom kod Inđije.

Za razliku od Ivice Dačića, sada već bivši ministar saobraćaja Aleksandar Antić bio je pažljiviji sa davanjem rokova, kao i detaljisanjima oko toga kojom brzinom će vozovi moći da „jure“ ovdašnjim prugama nakon rekonstrukcije.

„Očekujem da ćemo u 2014. godini dobiti projekat za rehabilitaciju pruge prema Novom Sadu i dobili smo ozbiljno obećanje iz Saobraćajnog instituta CIP da ćemo imati projekat za rehabilitaciju pruge prema Baru, tako da ćemo u 2015. to moći i da radimo“.
Tanjug, 10. 11. 2013. godine

Kada se krajem prošle godine na raspravi u Skupštini u okviru seta zakona našao i Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, najavljeno je da će čak polovina budžeta Ministarstva saobraćaja u 2014. otići na davanje subvencija „Železnicama Srbije“. Tadašnji ministar Antić je najavio do kraja godine dva nova preduzeća. Jedno će biti zaduženo samo za železničku infrastrukturu i trebalo bi da doprinese ostvarenju dugogodišnjih ideja o brzim prugama Srbije, a drugo „za puteve i saobraćaj“.

Ovakve i slične najave izazvale su lavinu komentara na društvenim mrežama. U pomoć svojim stranačkim kolegama, na Tviteru, pritekla je potpredsednica SPS-a Dijana Vukomanović.

Brze pruge  i dalje futuristički projekat

O brzim prugama Srbije funkcioneri pričaju više od dve decenije. Najglasniji je bio bivši ministar Milutin Mrkonjić, koji je još 1991. godine, kao direktor CIP-a, bio jedan od pokretača futurističkog projekta “Brze pruge Srbije”.

“Juče na 39. kilometru magistralne pruge Beograd – Zagreb, između Inđije i Stare Pazove počela izgradnja prvih kilometara brzih pruga u Republici. Do kraja 1998. čak 507 kilometara magistrale na potezu Subotica – Beograd, Niš – Dimitrovgrad biće osposobljeno za brzine od preko 200 km na čas. Vrednost radova procenjuje se na oko 2,5 milijarde američkih dolara.”
Politika, 22. 6. 1991. godine

I nakon skoro dve decenije, kao ministar infrastrukture i saobraćaja Mrkonjić je davao obećanja koja se odnose na ovaj projekat.

„Restrukturiranje ‘Železnica Srbije’ će Vlada započeti, već sledeće (2009.) godine.“
B92, 11. 12. 2008. godine

I u 2010. Mrkonjić je najavljivao brze pruge.

„Do kraja mandata ove Vlade biće urađena prva faza, vredna 1,1 milijardu evra, koja podrazumeva izgradnju pruge za brzine preko 160 kilometara na sat od Beograda do Subotice.“
B92, 19. 6. 2010. godine

U avgustu 2011. godine Skupština Železnica Srbije je usvojila predlog projekata za rekonstrukciju pruga koja će omogućiti brzine vozova do 200 kilometara na sat. Od toga se do danas nije mnogo odmaklo – prosečna brzina vozova u Srbiji je 40 kilometara na čas, a na nekim delovima pruga vozovi ne smeju da idu više od 30 kilometara na sat. Od Beograda do Bara ovog leta putovalo se 17 sati.