Brzi voz od Beograda do Novog Sada (zasad) kasni dve godine
Prema najnovijem obećanju ministarke Mihajlović, brzim vozom između ova dva grada moći ćemo da putujemo "od novembra 2021".
Da je ispunjeno obećanje ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović iz 2014, od Beograda do Novog Sada bi se već više od dve godine stizalo za oko pola sata, brzinom od 200 kilometara na čas. Međutim, do Novog Sada od 1. februara ove godine iz Beograda nije uopšte moguće doći vozom, jer je pruga od tog dana zatvorena. Ali, prema najnovijem obećanju ministarke, brzim vozom između ova dva grada moći ćemo da putujemo „od novembra 2021“.
„Mi ćemo novembra 2021. godine, dakle pred kraj 2021. brzim vozom ići od Beograda do Novog Sada. Dakle, Beograd – Stara Pazova, Stara Pazova – Novi Sad. Kad kažem brzi voz, to je 200 kilometara na sat“, rekla je Mihajlović gostujući na TV Happy 21. avgusta i dodala da jedan deo trase od Stare Pazove do Novog Sada, koji je ocenila kao najteži, radi ruska kompanija, za koju „ima samo pohvale“.
Podsetimo, Mihajlović je još 2014. potpisala sa Kinom i Mađarskom Memorandum o razumevanju o modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta. Iste godine, 21. oktobra, rekla je i da će za dve i po godine (polovinom 2017) vožnja od Beograda do Novog Sada trajati pola sata.
Početak radova na pruzi Beograd – Budimpešta najavljen je najpre za 2015. godinu.
„Studija izvodljivosti o modеrnizaciji prugе Bеograd – Budimpеšta za brzinе od 200 kilomеtara na sat bićе završеna do kraja juna, a radovi ćе počеti do kraja 2015. i trajaćе dvе godinе“, rekla je Mihajlović u januaru 2015.
Zatim je tadašnji premijer Aleksandar Vučić u martu 2015. rekao da izgradnja kreće „pre kraja godine“.
I tadašnji predsednik Tomislav Nikolić je bio uveren početkom 2015. da će radovi početi u najavljenom roku: „Ako smo rekli da će (pruga Beograd-Budimpešta) biti za dve godine, onda mora da bude za dve godine, jer dobro poznajem kako Kinezi rade i kod njih opravdanja za probijanje rokova nema. Ta pruga nas spaja sa Evropom, a u velikoj meri i Kinu oslonjenu na Srbiju mnogo bolje povezuje sa Evropom.“
Mihajlović je, zatim, početkom januara 2016. najavila početak radova „baš na terenu“ za drugu polovinu te godine. Ipak, kroz nekoliko meseci, u aprilu, Vučić je tvrdio da su radovi na pomenutoj deonici već počeli.
„Što se naše strane tiče, mi (prugu) Stara Pazova – Novi Sad već radimo… Što se nas tiče ide dobro. Sa mađarske strane oni moraju da ubrzaju svoje“, kazao je tada i najavio da će radovi na pruzi od Novog Sada do granice sa Mađarskom početi do kraja te 2016. godine. Za ovu tvrdnju Vučić je od Istinomera dobio ocenu „kratke noge“.
Premijer Vučić 2015. o brzoj pruzi do Budimpešte / Foto: Twitter/@avucic/Printscreen
Da su radovi već počeli, tvrdio je i tokom svoje predizborne kampanje, krajem marta 2017.
„Već radimo deo pruge Stara Pazova-Novi Sad, a počinje Beograd-Stara Pazova. Za godinu i po dana ćemo Beograd-Novi Sad ići za 40 minuta. Biće mnogo bolje vozom nego kolima. I to centar-centar“, rekao je Vučić.
Međutim, u resornom ministarstvu i Infrastrukturama železnice tada su kazali da radova ipak nema, i da će početi na leto 2017.
Ipak, radovi su krenuli tek na jesen 2017. godine.
Nekoliko meseci ranije, ministarka Mihajlović u Pekingu je potpisala sporazum o zajmu sa kineskom „Eksim bankom“, kojim će se finansirati rekonstrukcija i modernizacija prve deonice brze pruge od Beograda do Budimpešte.
A ministarka je 2014. godine obećala i da će za tri godine biti obnovljeno 500 kilometara pruga, a oko 100 kilometara izgrađeno. Da obećanje nije ispunjeno potvrđuju i podaci koje je resorno ministarstvo dostavilo Istinomeru prošle godine. Prema podacima Ministarstva iz 2018, za tri godine obnovljeno je 215 kilometara, a izgrađeno je 35,3 kilometra puta.
Ipak, ministarka sada ističe da su „uspeli da rehabilituju 500 kilometara pruga“, mada nije navela u kom periodu i koje deonice su u pitanju.
Inače, kako je objavljeno 2018, ukupna vrednost radova u Srbiji iznosi oko dve milijarde dolara. Na delu pruge Beograd Centar-Stara Pazova planirana je kompletna rekonstrukcija i modernizacija infrastrukture kako bi vozovi od Beograda do Batajnice mogli da idu brzinom do 120 kilometara na sat, a od Batajnice do Stare Pazove i do 200 kilometara na sat.
„Politika“ 1991. godine pisala o brzim prugama / Foto: Istinomer arhiva
Svakako, trebalo bi podsetiti da se o brzim prugama govorilo i mnogo ranije. Pre skoro 30 godina, tačnije 1991, bivši ministar Milutin Mrkonjić je kao direktor CIP-a bio jedan od pokretača projekta „Brze pruge Srbije“. On je i nakon skoro dve decenije, tokom 2010. godine, ponovo najavljivao brze pruge. „Do kraja mandata ove Vlade biće urađena prva faza, vredna 1,1 milijardu evra, koja podrazumeva izgradnju pruge za brzine preko 160 kilometara na sat od Beograda do Subotice.“ (B92, 19. 6. 2010. godine)
Nekoliko godina kasnije, tačnije 2014, tadašnji premijer Ivica Dačić govorio je da će on i mađarski premijer Viktor Orban predložiti kineskim partnerima zajedničku realizaciju projekta rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta.
Šta se sve obećavalo kada je u pitanju ovaj projekat, progledajte u Istinomerovom tajmlajnu.
Naslovna fotografija: FoNet/MSGI
