Budžet – instrument za obračune i podmirivanja

Zakon o budžetu za 2020. je bio u redovnoj proceduri i usvojen je nakon što je za njega glasao 151 poslanik.  Protiv i uzdržan nije bio niko. Ministar finansija Siniša Mali, iako pod reflektorima zbog skandala sa plagijatom doktorske disertacije, fokusirao se na donošenje ovog zakona, ocenjujući ga razvojnim. Kritičari, pak, tvrde da je reč o predizbornom “paketu”. 

Izglasavanje republičkog budžeta bilo je uobičajeno oružje za obračun vladajuće većine i opozicionih stranaka. Manipulisanje s rokovima, amandmanima i prilikama za replike deo je naše parlamentarne tradicije. To se može zaključiti ako analiziramo podatke o raspravama o budžetu na poslednjih dvadeset godina.

Kako se donosio Zakon o budžetu u prethodne dve decenije, pogledajte u našem tajmlajnu.

Rok do kog Vlada Republike Srbije treba da usvoji Predlog zakona o budžetu i dostavi ga Parlamentu je 1. novembar. U narednih 45 dana, odnosno do 15. decembra, Narodna skupština treba da izglasa i usvoji taj zakon. Vlada je ta koja često probija rokove. Takvim ponašanjem utiče na rad Parlamenta. A oslikava se, pre svega, i na debatu među poslanicima, koji često nemaju ni vremena za kvalitetnu analizu.

Prema podacima Otvorenog parlamenta, koji pokrivaju zakone o budžetima od 2001. do 2019, Vlada je u proseku kasnila 36 dana. Najveće kašnjenje se dogodilo 2001. godine (47 dana),  a neslavni primer je i 2011. godina (45 dana). 

Parlament je u proseku kasnio 12 dana u tom periodu. Najgori primeri njihove kašnjenja su po 14 dana – 2009, 2011. i 2012. godine.

*Šta sve krije suficit u budžetu?

*Sprečavanjem rasprave o budžetu obesmišljava se parlament

Dešavalo se da se uvode i privremene mere finansiranja. Zbog parlamentarnih izbora to se dogodilo 2004. godine. Budžet je tada usvojen tek krajem marta. A 2007. su dva puta uvođene te mere. Prvo, zbog parlamentarnih izbora usled usvajanja Ustava, a onda zbog nemogućnosti da se konstituiše parlament pre isteka prve mere. Budžet je zato usvojen tek 23. juna 2007. godine.

U trci s vremenom

Narodni poslanici, pokazalo se, nikada nisu imali svih 45 dana, koliko im zakon pruža mogućnost, da razmatraju predlog budžeta, podnesu amandmane i pripreme se za skupštinsku raspravu. 

Po osam dana za to su imali tri godine u nizu – 2015, 2016 i 2017. godine. U proseku, od 2001. do 2018. godine, imali su po 16 dana.

Zakon o budžetu je usvajan i na samom kraju decembra, u poslednjim danima godine, u više slučajeva. Čak pet puta je finale procedure okončano između 27. i 29. decembra (2002, 2008, 2009, 2010. i 2011. godine).

Prema dostupnim podacima, do ove godine, po pravilu se o budžetu raspravljalo u objedinjenoj raspravi i u hitnom postupku – i za prošli budžet za 2019. godinu, za 2018, 2017, 2016, 2015. Objedinjena rasprava i usvajanje seta zakona uz budžet obeležila je taj proces i za budžet 2014, sve unazad do budžeta za 2010.

Sve nijanse manipulacija

Dakle, nezavisno od odnosa političkih struja u parlamentu, nijanse su samo u odnosu prema procedurama. Najvažniji zakon u državi mahom se donosi po hitnom postupku. Rasprave su objedinjene, a amandmani se mere u stotinama. Na agendi sa setom drugih zakona, obično prođe “nečujno”, što su opozicioni blokovi često kritikovali, nemajući vremena za detaljnu pripremu, kao ni za izlaganje o državnoj kasi.

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada/Slobodan Miljević