Budžetska gimnastika i ekonomski spinovi

S jedne strane najjeftiniji parizer po još nižoj ceni za narod, s druge kineska tabla na kojoj predsednik Srbije ispisuje „rekordne” rezulate – rekordan BDP, rekordne strane investicije rekordna zaposlenost, rekordno niska nezaposlenost, „nikad veće” plate i penzije”. Drugim rečima, u našoj ekonomiji je sve toliko rekordno i odlično da se i preliva – na vaučere za letovanja, novčanu pomoć deci, mladima, starima.

Već sam start godine doneo je „rekordno povećanje minimalnih zarada” za 17,8 odsto, plata u javnom sektoru od 10 odsto i penzija od 14,8 odsto. Ako budemo nastavili da beležimo dobre rezultate, obećava ministar finansija Siniša Mali, eto novog povećanja plata i penzija već polovinom godine. To što i sa ovim januarskim uvećanjem, prosečna penzija (390 evra) ne može da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu iz oktobra prošle godine (poslednji javno dostupni podatak), druga je tema. Važno je da rastemo, radimo, gradimo, i da se plate i penzije povećavaju, kako ministar kaže, „na zdravim osnovama“.

Da li je srpska ekonomija zaista na zdravim nogama kao što na prvi pogled izgleda u budžetskoj gimnastici ministra Malog (gimnastika mu je inače omiljeni sport) i šta o tome kažu oni koji umeju da reše onu njegovu jednačinu sa TikTok-a?

Plate rastu, ali koliko zaista vrede

Krenimo od inflacije, sa kojom se, kaže ministar, uspešno borimo. „Projekcije su takve, dakle, inflacija ide dole, i sa povećanjem plata, penzija i minimalne zarade, očekujem dalje jačanje realnog životnog standarda građana Srbije”, rekao je Mali za Tanjug. Kruna toga, kako vlast obećava od predizborne kampanje, biće prosečna plata od 1.400 evra, penzije od 650 evra i ista tolika minimalna zarada i to u 2027. godini.

Problem je, međutim, što su priče o zaradama u evrima statistički pogrešne jer ne daju realnu sliku, već daju osnove da se javnost manipuliše. Na ovo upozorava profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, koji podseća da se rast životnog standarda ne meri rastom plata u evrima, već se meri rastom kupovne snage plata koje ljudi primaju.

„Sve cene u Srbiji u evrima rastu i to rastu brže nego što je inflacija u evrozoni, tako je već godinama unazad. Kada biste uzeli bilo koji proizvod – i hleb, i mleko, i meso, i jaja, bilo šta pre 10 godina i danas, i to izrazili u evrima, videli biste da je kod nas inflacija u evrima izraženim cenama znatno veća nego što je to inflacija u evrozoni”, kaže profesor Šoškić za Istinomer.

Štampa se više novca nego što je realni rast i za toliko skaču cene

Pa, ipak, Mali tvrdi da pratimo trend smanjenja inflacije u celoj Evropi i da smo na dobrom putu da u ovoj godini dođemo do pretkrizne stope inflacije od 2,5 do tri odsto.

Profesorka ekonomskog fakulteta Danica Popović ocenjuje da je ova tvrdnja ministra Malog manipulativna, jer kada je u Evropi bila najveća inflacija (9-10 odsto), kod nas je iznosila 17 odsto.

„Ne može talas da pređe više nego što je bilo more. Ako sada kod njih padne na dva, kod nas će biti najmanje 5-6 odsto, nemoguće je da bude manje. Biće sada manja, zbog toga što je prošao izborni cirkus, pa više neće davati penzionerima, vaučerima, mladima, starima, i za toliko će inflacija da se smanji. Međutim, oni ne mogu bez takvih davanja, navikli su se u poslednje dve, tri godine”, kaže profesorka Popović za Istinomer.

Ovom izjavom delom je odgovorila i na tvrdnju vlasti da imamo inflaciju uvezenu spolja, koja je posledica korone, energetske kriza, konflikta u Ukrajini i Gazi.

„Ako je tamo, recimo, 12 odsto, kod nas može da bude isto 12, ne može da bude 20. Čitava ta razlika je posledica štampanja novca većeg nego što je privredni rast u Srbiji. To vam je limit – koliki je privredni rast, toliko možete da ištampate novca jer novac je sredstvo za rad. Ako naštampate više od privrednog rasta, za toliko će skočiti cene”, dodaje Popović.

Profesor Šoškić smatra da je inflacija samo delom uvezena i da su izazovi u obuzdavanju inflacije suštinski interni. On podseća je u ovom trenutku inflacija kod nas među najvišima u Evropi i ocenjuje da Srbija ne čini dovoljno da je obuzda:

„Svo najavljivanje rasta plata i penzija koje se isplaćuju iz budžeta, kao i stimulansi koji su isplaćivani linearno nekim kategorijama stanovništva poslednjih godina, to je sve inflatorno, kao što je inflatorno bilo i to što je Narodna banka Srbije u više navrata otkupljivala korporativne obveznice po nekoj ceni koju su dogovarali sa prodavcima, koja nije berzanska, tržišna cena, dostupna svima i transparentna. To je problematično i s aspekta borbe protiv inflacije, jer vi upumpavate dodatnu likvidnost. Drugim rečima, štampate novac.”

Uzrok rasta BDP-a kao u vreme 1992.

Pored reči „rekordno”, drugi omiljeni izraz Aleksandra Vučića i Siniše Malog, kada pričaju o javnim finansijama, je reč „istorijski”. Tako ćemo, po rečima ministra Malog, ove godine „prvi put u istoriji” imati BDP veći od 69 milijardi evra. Naša ekonomija, kaže Mali, raste za razliku od mnogo većih ekonomija, a kao primer navodi Nemačku koja je „već tri kvartala zaredom u recesiji”.

Poređenje rasta Nemačke i Srbije su neuporedive stvari, ističe Popović. Ako zemlju, recimo, gledamo kao samoposlugu, kada u Nemačkoj poraste BDP za jedan odsto vi dobijete 1000 novih čokolada, pošto je Nemačka ogromna, pa je i jedan odsto ogroman. Pošto smo mi mala zemlja, kod nas je jedan odsto jedna desetina čokolada, slikovito objašnjava profesorka. Na pitanje šta znači kada Mali kaže da ćemo „prvi put u istoriji” imati BDP veći od 69 milijardi evra, Popović odgovara:

„To znači da treba da ih bude sramota. Zamislite da je to govorio Slobodan Milošević u doba inflacije. Porastao je BDP kad si podigao cene, kad si naštampao pare. Privredni rast će da bude oko nule, ti ćeš da naštampaš pare i za toliko će da poraste BDP u milijardama. Nek se svako seti onih novčanica 1992/93. Koliki je sad BDP, toliko sam ja imala u džepu para ‘92. godine. Jedno je realan privredni rast, a drugo je ono što on radi, što je izjednačio cene u dinarima i cene u evrima. Mi stalno obezveđujemo evro i pravimo takve lažne prikaze. To je uzrok rasta našeg BDP-a, identičan kao i 1992. godine.”

Za profesora Šoškića izjava o BDP-u većem od 69 milijardi evra je „proizvoljna i neutemeljena informacija”, jer će BDP rasti u evrima uvek kada imate inflaciju a fiksni kurs, nezavisno od toga da li imate ili nemate realni rast.

„Kada imate inflaciju, povećava vam se nominalni BDP u dinarima. Kada primenite devizni kurs, onda raste i BDP u evrima. To da BDP raste u evrima je potpuno pogrešna analiza koja dovodi do iskrivljenih slika o uspehu nacionalne ekonomije”, kaže Šoškić.

Treba gledati realne stope rasta BDP-a, a kada gledamo realne stope rasta BDP-a, naglašava on, Srbija poslednjih 10 godina ima slabije rezultate u odnosu na period od 2000. do danas.

„U tih 10 godina od 2000. godine imali smo prosečnu godišnju stopu rasta 4,42 posto, a to su godine kada smo imali i ubistvo premijera, i otcepljenje Crne Gore, i proglašenje nezavisnosti Kosova, i veliku ekonomsku krizu 2008, i krizu suverenog duga evra u EU 2010. godine. Od 2012. godine do danas imamo stopu rasta u proseku oko 2,3 posto, što je niže od prosečne stope rasta u Centralnoj i Istočnoj evropi i niže od prosečne stope rasta u svetu.”

Drugim rečima, nastavlja Šoškić, od 2000. do 2012. brže smo rasli od sveta u proseku i prestizali smo Centralnu i Istočnu Evropu, dok od 2012. do danas rastemo sporije od stope rasta u svetu, ali i dodatno nazadujemo u odnosu na Centralnu i Istočnu Evropu koje imaju višu stopu privrednog rasta.

Strahovit rast zaduženosti

Iako je Fiskalni savet upozorio da će država u ovoj godini najverovatnije morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra (1,7 milijardi za finansiranje budžetskog deficita i približno 4,8 milijardi evra za otplatu dela dugova koji dospevaju na naplatu) i to pod nepovoljnijim uslovima, Mali kaže da nije tačno da ćemo se toliko zadužiti i navodi da se planira da do kraja godine Srbija bude na 53 odsto javnog duga u odnosu na BDP.

„Fiskalni savet kaže da će biti nepovoljniji uslovi, a on na to kaže – nije tačno i ne spomene ni reč koji su uslovi. To je bezobrazluk. To je bezobrzano izvrtanje i bezočna laž. Naravno da će uslovi biti nepovoljniji kad su tamo porasle kamatne stope”, komentariše profesorka Popović.

Javni dug za zemlju ove snage kao što je Srbija, naglašava ona, ne bi smeo da bude preko 41-42 odsto, jer „sve preko toga vodi užasnoj opasnosti da brzo nastanu ogromna zaduživanja zato što je dug eksponencijalan”.

Profesor Šoškić navodi da će javni dug, kada je iskazan u deviznom znaku u uslovima kada imate fiksni kurs, a prisutnu inflaciju, stalno imati tendenciju da se iskazuje na nižem nivou u odnosu na BDP, jer BDP raste pod dejstvom inflacije.

„Postoje apsolutni pokazatelji nivoa javnog duga koji su nesporni i sasvim jasni, to je da je do 2012. nivo javnog duga u Srbiji bio 14,5 milijardi evra, a da je danas preko 35 milijardi. Dakle, mi smo za tih 10-11 godina podigli za više od 20 milijardi javni dug zemlje. Jedino što možemo da zaključimo je da imamo jedan strahovit rast zaduženosti.”

Činjenica da je to niže u odnosu na BDP u odnosu na neke razvijene zemlje, po njegovim rečima, ne treba ni na koji način da nas teši, jer treba gledati koliko su zadužene Bugarska, Rumunija, Češka, Poljska, Severna Makedonija.

„Tada ćemo videti da mi tu uopšte ne stojimo naročito dobro”, kaže Šoškić.

Strane investicije potrebne da bi se evro držao na 117 dinara

Kada napravimo poređenje u direktnim stranim investicijama, najveći broj njih u ovom delu Evrope dolazi u Srbiju. To je izjavio ministar Mali, uz dodatak je prošle godine u našu zemlju stiglo 4,4 ili 4,5 milijardi evra direktnih stranih investicija. Tvrdnja Malog o najvećem prilivu stranih investicija u ovom delu Evrope jeste tačna, jer je reč o zemljama koje sve zajedno, kad ih saberete, otprilike dolaze na 50 odsto BDP-a Srbije, kaže profesor Šoškić. I profesorka Popović kaže da ova tvrdnja jeste istinita, ali samo zbog razloga što Srbija jedina daje subvencije stranim investitorima kako bi ih privukla.

„Kad one ne bi došle, onda Vučić ne bi mogao da drži evro na 117 dinara. Vi morate da izravnate dva tasa, taj devizni i dinarski. I kad praviš inflacije u dinarima tebi su potrebni evri da se vaga izravna. Kad se vaga izravna, vi možete da prodajete po 117. Kad ne bi došle strane investicije, onda bi kurs otišao na ko zna koliko. To je potrebno u ovakvom njegovom scenariju, on bez toga ne može i zbog toga daje subvencije i oni onda dolaze. Koliko su kvalitetni to je drugo pitanje”, kaže Danica Popović.

Ono što još treba da nas zabrane jeste to što neki investitori odlaze, posebno oni koji su izvozno orijentisani. Ako kod nas plate rastu brže od produktivnosti, a imamo fiksni devizni kurs, onda će da rastu takozvani jedinični troškovi rada u strukturi svakog proizvoda koji se pravi u Srbiji i to će da odbija strane investitore, kaže Dejan Šoškić. Drugim rečima, strani investitori koji su bili izvozno orijentisani manje će imati interesa da budu u zemlji u kojoj plate rastu brže od produktivnosti.

Ovde se vraćamo na početak – ekonomski rezultati nisu sasvim onakvi kakvim ih prikazuju ministar finansija i predsednik Srbije. I kada govore da je prosečna zarada trenutno oko 830-840 evra, prećutkuju onu manje lepu istinu o najčešćoj, takozvanoj medijalnoj zaradi u Srbiji (iznos koji zarađuje polovina svih zaposlenih). Ona je u novembru prošle godine iznosila oko 69.000 dinara, što znači da oko million i 200 hiljada zaposlenih ima platu do ovog iznosa.

Dakle, niti su svima frižideri puni, niti svi jedu skupu rukolu, kako je to svojevremeno govorio Vučić. Ali, predsednik to sigurno zna, inače narodu ne bi nudio parizer od 259 dinara.

Naslovna strana: Screenshot RTS