Budžetska rupa i kako je popuniti

Na dnevni red Vlade Srbije došlo je i pitanje kako popuniti budžetsku prazninu, tj. smanjiti razliku između prihoda i rashoda. Čini se da upozorenja ekonomista da je neophodno smanjiti javnu potrošnju najteže padaju vlastima, pa se u javnosti čuju drugi predlozi.

Jedan od predloga je povećanje stope poreza na dodatu vrednost čiji zagovornik je ministarka finansija, Diana Dragutinović, Ona je objasnila da je neophodno povećanje stope PDV-a kako bi se popunila budžetska praznina koja se očekuje zbog najavljenog, smanjenja nameta na zarade zaposlenih. Te mere će, kako je rekla, dugoročno imati pozitivne efekte na privredni razvoj. Iako će prva posledica predloženih izmena biti povećanje inflacije I poskupljenje svih proizvoda, ministarka smatra da će na duže staze najavljene izmene stimulisati proizvodnju I smanjiti nezaposlenost. „Država ne može imati niske poreske stope i istovremeno kvalitetan zdravstveni i obrazovni sistem, penzije dostojne čoveka, brze pruge i autoputeve. To je demagogija„, objasnila je Dragutinović. (NIN, 15. 04. 2010. godine)

Takav predlog nije novost. U poslednjih godinu i po dana nekoliko puta je pominjana mogućnost povećanja stope PDV. No, nijednom nije naišla na odobravanje javnosti, pa ni same Vlade Srbije.

Premijer, Mirko Cvetković, u više navrata je prošle godine izjavljivao da povećanja PDV-a neće biti:“Vlada i dalje stoji pri stavu da se neće povećavati PDV. Sasvim je sigurno da ćemo voditi računa da privredu i građane ne opterećujemo dodatnim nametima„. (Tanjug, 29. 07. 2009. godine)

I ministar ekonomije Mlađan Dinkić se protivi povećanju PDV-a. On je najavio da bi Srbija trebalo da od 01.01.2011. uvede jedinstvenu stopu poreza od 18 odsto, ali uz ukidanje oporezivanja „najosetljivije“ robe : knjiga, novina, hleba. „U razgovorima sa ministarkom insistirao sam na tome da stopa PDV ostane na 18 odsto za sve proizvode, a da se samo neki proizvodi poput hleba oslobode tog poreza. Dobro je da se smanji porez na plate, a da se poveća porez na potrošnju. Jedina neslaganja koja postoje u vladi su oko toga kada i kako to treba uraditi„. (B92. 15. 04. 2010. godine)

Povećanje poreza na dodatu vrednost najteže će pasti običnim građanima, smatra ministar trgovine u usluga, Slobodan Milosavljević: „Nije vreme za povećanje PDV-a i moramo da tražimo druge unutrašnje izvore da prevaziđemo tešku ekonomsku situaciju„. On je rekao da je standard potrošača u Srbiji već u opadanju i da bi svaki novi namet dodatno oslabio kupovnu moć. „Svestan sam problema sa kojima se suočava budžet Srbije, ali takođe sam svestan i problema običnih ljudi koji treba da prehrane porodicu„. (Beta, 22. 04. 2010. godine)

Izgleda da je svima jasno da je neophodno napraviti privredni rez i smanjiti razliku izmedju proizvodnje i potrošnje. Pa, ipak, čini se da Vlada nije spremna na nepopularne mere.

Sa druge strane, ministarka Dragutinović nije naišla ni na podršku među privrednicima. Iako je najavila da će povećanje PDV-a smanjiti i stopu sive ekonomije, predsednik Privredne komore Srbije, Miloš Bugarin ima drugačije mišljenje: „Povećanje PDV bi uvuklo još više firmi u zonu sive ekonomije ili blokadu. Sva roba i usluge bi poskupeli i, naravno, pogurala bi se inflacija. Privreda to jednostavno ne može da izdrži više„. (Blic, 14. 08. 2009. godine)

I u Uniji poslodavaca kažu da bi povećanje poreza na dodatu vrednost loše uticalo na privredu. „Kada bi promenili način naplate i dozvolili da se PDV plaća tek kada proizvođač ili uvoznik proda svoju robu, onda porast ovog poreza ne bi bio toliko dramatičan. Ali, ako ostane da se naplaćuje u momentu obračunavanja, dovešće privredu u katastrofalno dužničko ropstvo„, naglašavaju u Uniji. (Press, 14. 04. 2010. godine)

Dakle, povećanje PDV-a ne odgovara građanima, niti privrednicima; Vladi bi dobro došla za popunjavanje državne kase, ali bi, definitivno, uzdrmalo njenu poziciju. Rešenje bi bilo smanjenje sopstvenih rashoda, ali, izgleda, da Vlada ni na taj potez nije spremna. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je onda povećanje PDV-a, kao varijanta B, jedina moguća mera za Vladu.“Najbolja mera bi bila smanjenje državne potrošnje ali oko toga očigledno nema ni najmanje konsenzusa. U ovom momentu se između nekoliko loših mogućnosti pokušava izabrati ona koja je najmanje loša. Rezultati ove mere bi trebali da budu da imamo nešto veću zaposlenost, verovatno donekle i porast neto plata, pošto će to smanjenje razlike između bruto i neto biti podeljeno verovatno između poslodavca i zaposlenog, na neki način, u zavisnosti od firme do firme„. (B92, 14. 04. 2010. godine)

Vladi je jasno da je odnos prihoda i rashoda neodrživ i da je neophodno preduzeti mere koje bi dugoročno stabilizovale privredu. I pored toga, iz kabineta premijera poručuju da menjanja poreske stope ipak neće biti, bar ne do kraja 2010. godine. „Suština reforme poreskog sistema na srednji rok je da se neki porezi smanje, a neki povećaju. Međutim, u trenutku krize, to sigurno neće biti primenjeno. Otuda se može tvrditi da u ovoj godini nema govora o povećanju poreza i svi u Vladi se zalažu da se vodi takva poreska politika.“ (Blic, 20. 04. 2010. godine)

Tako je, posle negativne reakcije javnosti na predlog da se stopa PDV-a poveća, rasprava o poreskim izmenama odložena do početka razgovora o budžetu za 2011. godinu. Rešenje problema disbalansa između budžetskih prihoda i rashoda se prolongira do u samoj Vladi ne pronađu najbezbolnije rešenje, to jest, dok ne utvrde na koji način je to moguće, a da političke pozicije ne budu uzdrmane.