Čast bez počasti

U Valjevu, kao retko gde, neprednjaci nisu na vlasti. Na čelu grada su, uz pomoć odbornika manjih partija, i druge kombinatorike, socijalisti. No i međurtim, slučaj koji će ovde biti apostrofiran, pokazuje da je to svejedno, da sve ide kolosekom koji je van života, te da naprednjačka vizija Srbije, po kojoj se zatire sve što je bolje i drugačije od njihovih pečenjarskih eksperata, postaje obrazac. 

Naime, Komisija za dodelu priznanja, ili kako se to zove, na osnovu dva predloga, složila se da se dr Bošku Đukanoviću dodeli titula Počasnog građanina Valjeva. To je imalo izvanredan odjek u javnosti, jer rođeni Valjevac Đukanović nije samo naš najčuveniji kardiohirurg – specijalizirao hirurgiju aorte kod čuvenih De Bejkija i Kulija u Hjustonu – već čovek vanserijskih ljudskih vrednosti, kome je Valjevo, potvrđeno i potrvrđuje se, i u glavi i srcu. Priznanje počasnog Valjevca, činilo se, više bi činilo gradu, nego čuvenom doktoru.

Ali i međutim, kad je Skupština grada trebalo formalno da potvrdi predlog Komisije, sednica nije održana, zbog nedostatka kvoruma. Naprednjaci ne došli jerbo su toga dana bili zauzeti skupljanjem potpisa za Bolju Srbiju, dok skupštinska većina, sa socijalistima na čelu, koja ima većinu i u onoj Komisiji, ne došla iz svoji razlozi. Na ponovljenoj sednici, tačka o dodeli priznanja ne bila u dnevnom redu. Tako će proslava Dana grada, 20. mart, proći bez uručenja priznanja pojedincima iz raznih oblasti, kao i dr Đukanoviću.

Vele da to bilo zbog zato što iz Beograda, iz Vlade, a zna se ko je Vlada, i iz SNS-a, a zna se ko je SNS, traženo da ne dolazi u obzir da dr Đukanović bude nagrađen. Vele da centrala socijalista, a zna se ko je centrala socijalista, tražila od svojih drugova da se to sa Đukanovićem odloži, jer je, biće, važnija budućnost Srbije, budućnost buduće saradnje socijalista i naprednjaka, od tamo nekog doktora. 

A zbog zašto sve ovo, zbog zato što je dr Đukanović – smenjen sa mesta direktora Kardiovaskularne klinike „Dedinje“, poslednjeg dana decembra prošle godine, bez upozorenja i obrazloženja – neposredno po smeni, javno, i ne jednom, rekao da  njihova, naprednjačka, Srbija, nije njegova Srbija, kao i da dobar konj ima sto mana, a loš, aludirajući na AV gospodina, samo jednu, ne valja ničemu. Smenjeni doktor je po dolasku na čelo „Dedinja“ našao 30 miliona maraka minusa u kasi, u istoj je ostavio šest miliona evra. No, bez obrazloženja i upozorenja nije bio dobar, na to su, pre smene, ukazali, od pameti i struke, nezavisni tabloidi koji su danima trubili da je Doktor vođa bele mafije, te da se kod njega u kabinetu okupljaju rušilački antidržavni elementi. Naravno da to nema veze sa životom, ali je, kao što biva u ovakvoj Srbiji, poslužilo svrsi. 

Doktor Đukanović je javno, i ne jednom, rekao da je smenjen zato što se nije libio da kritikuje aktuelnu vlast. Da se doda, da je o istom trošku, iz istih razloga sprečeno da postane počasni Valjevac. To li je ta „Srbija koja pobeđuje“? To li je Srbija koja pobeđuje svoje najbolje ljude, kojima se za neoprostiv greh uzima što misle, i govore, drugačije. Daleko ti lepa kuća Srbijo, u kojoj se iz političkih razloga, samoljubivosti vođe, zatire i poništava sve što vredi, a afirmiše i nagrađuje svaki partijski bašibozuk. Daleko ti lepa kuća Srbijo, ako se u tvoje ime časnima oduzima pravo na čast!