U novijoj istoriji referendume je po pravilu inicirala vlast (mada i građani imaju to pravo). Bilo je ukupno šest referenduma. Referendumi iz 1990. i 2006. vodili su promeni ustava, 1992. su održana čak tri neuspešna referenduma o ustavnim amandmanima i državnim simbolima, dok je referendum iz 1998. godine poslužio da se „skine“ odgovornost sa predstavnika vlasti za političku odluku, kada su građani odgovarali na pitanje o učešću stranih predstavnika u „rešavanju problema na Kosovu i Metohiji“. Ne treba trošiti reči na to kako se kasnije sve završilo, jer i danas „uživo“ gledamo posledice i te, a i prethodne prošlosti.
Šta je zapravo referendum?
Referendum i narodna inicijativa instrumenti su neposredne demokratije, koji su dopuna ili korektiv odlukama usvojenim u Skupštini Srbije. Ovi instrumenti mogu biti veoma važni i obično se primenjuju u odlučivanju o „velikim“ pitanjima, poput promena ustava, pristupanja međunarodnoj organizaciji, ili, na primer, prilikom promena državnih granica.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Međutim, iako je referendum jedan od ključnih instrumenta učešća građana u demokratskim procesima, dosadašnja praksa samo je potvrda njihovih brojnih nedostataka. Jedan od nedostaka je i taj što se referendumi u Srbiji raspisuju ne samo da bi vlast omogućila građanima da ispolje svoju suverenost u odlučivanju, već pre svega da bi potvrdila legitimitet odluke koju je unapred donela. Na drugoj strani, sprovođenje narodne inicijative često se uslovljava preprekama u praksi, kao što je izuzetno kratak rok, koji iznosi sedam dana, za prikupljanje 30.000 potpisa.
Referendum i narodna inicijativa
Referendum je proces koji daje građanima mogućnost da se izjasne o pitanjima iz nadležnosti predstavničkih tela, kao što su zakoni ili ustavne promene koje predlaže vlast. Narodna inicijativa, na drugoj strani, daje mogućnost građanima da pod određenim uslovima sami predlože nove zakone ili ustavne promene. Osnovna razlika između referenduma i narodne inicijative je, dakle, u tome što je u prvom vlast ta koja formuliše predlog, dok su u drugom slučaju to građani.
Pravna rešenja
Referendum je u Srbiji uređen Ustavom iz 2006. i Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. godine. Izlazak na biračka mesta tokom referenduma i glasanje „za“ ili „protiv“, jedini je oblik neposrednog izjašnjavanja građana u Srbiji. Posebna je tema to da Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi koji je usvojen 1994. godine, nije promenjen više od 23 godine, čak ni posle usvajanja Ustava 2006. i obaveze, pa i rokova usklađivanja sa tim aktom.
Naš zakon restriktivno uređuje i referendum i narodnu inicijativu. Pokretanje refrenduma od građana u domenu je nemoguće misije, jer je, između ostalog, potrebno prikupljanje 100.000 potpisa podrške.
Istraživanja CRTE pokazuju da se građani sve ređe organizuju i da je njihov entuzijazam za učestvovanje u društvenim promenama na alarmantno niskom nivou.
Procedura
Predlog za promenu ustava može podneti jedna trećina narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača, a o njemu odlučuje Narodna skupština dvotrećinskom većinom. Ukoliko Narodna skupština ne usvoji predlog, ta ista pitanja ne mogu se ponovo pokrenuti godinu dana. Ako pak usvoji predlog, donosi se Akt o promeni ustava koji može biti upućen građanima za potvrdu na referendumu. Ustav predviđa obavezan referendum o potvrdi ustavnih promena samo ukoliko se one odnose na preambulu i načela ustava, ljudska i manjinska prava, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, kao i odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u tim okolnostima i konačno sam postupak za promenu ustava. Referendum se u ovim okolnostima obavezno održava najkasnije 60 dana od dana usvajanja akta o promeni ustava, i promena ustava je usvojena ukoliko za nju glasa većina izašlih birača.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
