Centar za društvenu stabilnost – ili stabilnost propagande
Dok traje „lov na veštice” civilnog sektora, one koje su, kao i država, dobijale sredstva od USAID-a, jedna, na papiru nevladina organizacija „istražuje duboke društvene i političke potrese koji su zadesili državu”. Centar za društvenu stabilnost objavio je na svom YouTube kanalu „dokumentarni serijal” pod nazivom „(De)blokada”. U dve epizode serijala, ovaj Centar, kome se za razliku od onih „veštica” ne znaju izvori finansiranja, smestio je sve spinove kojima je vlast odgovorila na proteste i studentske blokade posle nesreće u Novom Sadu. Propagandni uradak okupio je mahom dobro poznata lica, koja na televizijama s nacionalnom pokrivenošću imaju duži staž plasiranja i pojačavanja narativa vlasti. Taj staž ima i Centar za društvenu stabilnost, čije predstavnike prvi čovek države naziva „pravim srpskim rodoljubima”, a predsednica parlamenta „fantastičnom nevladinom organizacijom”.
„Od tragičnih događaja na Železničkoj stanici u Novom Sadu do blokada prosvetnih institucija u Srbiji, ovaj serijal će otkriti ko stoji iza protestnih aktivnosti i kakva je reakcija države”, stoji u opisu serijala “(De)blokada”, objavljenog na YouTube kanalu Centra za društvenu stabilnost, pa emitovanog na televiziji Pink.
„Otkrića” su zapravo svi manipulativni narativi kojima je vlast pokušala da ugasi krizu nakon urušavanja nadstrešnice i pogibije 15 ljudi u Novom Sadu. Glavni među njima je da „spoljni elementi koordinišu situacijom i protestima u Srbiji”, te da su na delu „pokušaji obojene revolucije”.
U „(De)blokadi” su glavni negativci nevladine organizacije, označene kao „simboli borbe protiv srpskih nacionalnih i državnih interesa”, opozicija i „grupe za pritisak” kojima, kako kažu, nije uspela „politička kapitalizacija” masovnih ubistava u maju 2023. godine i tema litijuma, kao i mediji United Grupe – N1, Nova S i Danas.
Podseća se i da na ulicama i fakultetima „manjina sprečava većinu da izlazi na ispite”, da je studente podržao kosovski premijer Aljbin Kurti, da se ugledaju na „Blokadnu kuharicu”, da je cilj „odvajanje severne pokrajine”, te na koncu i „prekid vođenja slobodarske i suverenističke politike”. Pozitivne tonove dobili su EXPO, „rapidni razvoj naše zemlje” i „čovek koji tako strasno želi da sačuva državu”.
„Dosije Vojvodina”
„Dok na talasu protesta traju pokušaji latentne promocije ideje separatizma i suptilne tendencije da se tazkozvano ‘vojvođansko pitanje’ ponovo stavi u prvi plan, srpska država deluje proaktivno tako što pruža adekvatan odgovor, jedinom politikom koju podržava ogromna većina rodoljubivog I državi lojalnog stanovništva, oličenoj u rečima - ‘Vojvodina je Srbija’”. Ovo je samo jedna od ocena novog dokumentarnog filma „Dosije Vojvodina”, koji takođe potpisuje Centar za društvenu stabilnost, a koji je u utorak, 11. februara, emitovan i na TV Pink.
S obzirom na to da studenti nikada nisu pominjali status Vojvodine I tema protesta je isključivo odgovornost za stradale u Novom Sadu, novi film CZDS-a je još jedna propagandna potpora spinu predstavnika vlasti da se iza studentskih blokada I protesta krije plan o otcepljenju Vojvodine.
Spinova koji su obeležili tri meseca od pada nadstrešnice bilo je toliko da su morali da budu podeljeni u dve epizode po sat vremena, a „potvrde” su im davali, između ostalog, profesori Čedomir Antić i Vladimir Vuletić, glumac Branislav Lečić, analitičar Dejan Vuk Stanković, advokat Goran Petronijević.
Ko stoji iza zavese – jedno je od pet ključnih pitanja pomoću kojih je Centar za društvenu stabilnost u serijalu „(De)blokada” raskrinkavao pozadinu protesta. A ko stoji iza „(De)blokade”?
„Fantastična nevladina organizacija” i „pravi srpski rodoljubi”
Reč je o organizaciji koja je, po Statutu dostupnom na sajtu APR-a, definisana kao „nevladino, neprofitno, nedobitno, dobrovoljno udruženje osnovano na neodređeno vreme rad ostvarivanja ciljeva u oblasti kulture, umetnosti, produkcije, izdavaštva, omladinske politike, omladinskog rada, volonterskog rada, socijalne politike, nauke, obrazovanja, informisanja, medija, urbanizma, saobraćaja, zdravstvene zaštite, ekologije, zaštite životne sredine, održivog razvoja, lokalne samouprave, regionalne saradnje, evropskih integracija, ljudskih i manjinskih prava”. Bave se, dakle, svime.
Direktor CZDS-a je Ognjen Karanović, a na sajtu Centra su osim njega, navedena i imena direktno povezana sa naprednjacima. Naime, portparol Centra za društvenu stabilnost je Predrag Rajić, koji je na parlamentarnim izborima 2020. godine izabran za narodnog poslanika sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu”, a 2024. godine postavljen za savetnika za unutrašnju politiku predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića.
Među saradnicima CZDS-a je i Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i bivši državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Starović je nekada bio portparol Srpskog pokreta obnove, na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. bio je kandidat na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo“ i u Srpskoj naprednoj stranci obavlja dužnost člana Glavnog odbora.
Javnost nije preterano izložena ovim informacijama, a konkretno ni informacijama o tome kako se finansira Centar za društvenu stabilnost. U Statutu navode da sredstva stiču „isključivo od donacija, dotacija, poklona, sponzorstava, dobrovoljnih priloga i konkurisanjem projekata”. Na sajtu CDZS-a u sekciji „O nama”, nema transparentno navedenih podataka ko su donatori ili gde je Centar i na koje projekte konkurisao za sredstva. To ovu organizaciju, moguće, štiti od targetiranja i optužbi, što nije slučaj sa nevladinim organizacijama koje na svojim sajtovima imaju sve podatke i zbog toga su nazvane „stranim plaćenicima”.
Na osnovu izjava predstavnika vlasti moglo bi se zaključiti jedino da je reč o izuzetku među večito targetiranim nevladinim organizacijama, „antidržavnim”, „antisrpskim” koje rade isključivo „u interesu stranih vlada i obaveštajnih službi”.
Tako je nedavno, predsednica parlamenta Ana Brnabić, govoreći o Centru za društvenu stabilnost, nazvala ovu organizaiciju „fantastičnom nevladinom organizacijom”.
„Zamolila sam ovu fantastičnu nevladinu organizaciju, Centar za društvenu stabilnost, koja je otvorila ovu liniju, kontakt centar za besplatnu pravnu pomoć, pre svega za studente koji žele da studiraju pa ne mogu. Zamolila sam ih, pitala sam ih da li se prijavio neko, da li imate neki izveštaj kako to izgleda. Ljudi zovu, ljudi su do te mere uplašeni te stigmatizacije. Vi imate da oni više ne smeju traže pomoć, traže savet više ljudi, ne smeju da ostave ime i prezime”, rekla je Brnabić gostujući na TV Informer.
Vladina nevladina organizacija
Centar za društvenu stabilnost poprima sve obrise vladine nevladine organzacije (Government-Organized Non-Governmental Organizations - GONGO). Reč je o organizacijama koje su, za razliku od ostalih organizacija civilnog društva, nezavisnih u odnosu na bilo koju političku opciju, nedvosmisleno naklonjene i propagiraju stavove vlasti.
Početkom 2023. godine, Centar za društvenu stabilnost je od predsednika Srbije, na Instagramu, dobio titulu „pravih srpskih rodoljuba”.
„Ponosan što sam imao priliku da upoznam izuzetno obrazovane ljude i prave srpske rodoljube iz Fondacije Svetozar Miletić i Centra za društvenu stabilnost iz Novog Sada. Razgovarao sam sa njima o aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, mnogo toga naučio i zamolio ih da svojim znanjem pomognu jedinoj državi koju imaju i koju beskrajno vole – Srbiji”, napisao je Aleksandar Vučić na Instagramu u januaru 2023. godine, uz fotografiju na kojoj su i Nemanja Starović, i Predrag Rajić, ali i Miloš Vučević.
„Pravi srpski rodoljubi” na Informeru, Pinku i drugim mejnstrim medijima
Predstavnici Centra za društvenu stabilnost česti su gosti televizija s nacionalnom pokrivenošću, kao i televizije Informer.
Jedan od njih je i Nebojša Obrknežev, čije ime nije istaknuto među autorima na sajtu ove organizacije, ali je na TV Pink, TV Kurir, predstavljen kao neko ko je iz Centra za društvenu stabilnost. Na Informeru je Obrknežev u više navrata potpisan i kao predstavnik Ruske stranke, analitičar, ali i magistar naftno-gasnog inženjerstva – kada se, na primer, govori o litijumu kao „možda i najvećoj šansi koju imamo”.
U svojim gostovanjima, Obrknežev prati narative vlasti – govorio je tokom lokalnih izbora 2024. godine o opoziciji koja „želi eskalaciju sukoba”, „borbi” predsednika Vučića za Srbiju, podršci koju je Srbija imala od Rusije naročito po pitanju „sramne rezolucije vezane za Srebrenicu” 2015. godine.
Uoči donošenja Rezolucije o Srebrenici, 2024. godine, za Tanjug je, poput predstavnika vlasti, govorio i Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost. On je isticao „teške posledice” rezolucije za srpski narod, nameri da se tim dokumentom „nametne kolektivni genocid srpskom narodu”, a „borbu” predsednika Vučića i srpske delegacije u Ujedinjenim nacijama opisao je kao „izuzetno tešku”.
Prethodnih godina je i sam direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović govorio o opozicionim strankama kao „putujućem cirkusu” koji je „na jednocifrenom broju kada je u pitanju podrška u biračkom telu”.
